Prioritet je rešavanje problema u obrazovanju

Neusklađenost plana i programa rada sa udžbenicima iz Albanije, nepriznavanje fakultetskih diploma iz Prištine i otvaranje fakulteta na albanskom jeziku u Preševu ili Bujanovcu, teme su koje traže hitno rešenje

Galip Bećiri, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca koji je na tu funkciju izabran 3. jula, kaže da će mu prioritet u radu biti rešavanje nagomilanih problema u prosveti i obrazovanju. Bećiri (58), profesor sociologije i filozofije iz Velikog Trnovca, funkcioner Partije demokratskog delovanja (PDD) narodnog poslanika Rize Halimija, naglašava da su gorući problemi u ovoj oblasti neusklađenost plana i programa rada za učenike srednjih i osnovnih škola sa udžbenicima, nepriznavanje fakultetskih diploma sa Kosova i nedostatak jedne visokoškolske ustanove na albanskom jeziku u Bujanovcu ili Preševu.

AMBASADA ALBANIJE

Bećiri se u utorak (13. jul) sastao sa Milanom Markovićem, predsednikom Koordinacionog tela za jug Srbije i ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a u izjavi za „Vranjske“ kaže da je posle tog sastanka optimista kada je u pitanju rešavanje problema koji su u nadležnosti Nacionalnog saveta.
– Albanski đaci rade po planu i programu Ministarstva prosvete u Beogradu, ali uče iz knjiga koje dolaze sa Kosova i iz Albanije. Planovi i štivo iz knjiga nisu usklađeni, a plan je da Ministarstvo prosvete svoj plan i program uskladi sa knjigama koje ćemo dobijati iz Albanije. U ovaj posao biće uključena i Ambasada Albanije u Beogradu – objašnjava Bećiri.
Izbori za savete nacionalnih manjina u srbiji održani su 6. juna. Međutim, u Bujanovcu, Preševu i Medveđi, opštinama na jugu Srbije oni su podelili albansku nacionalnu zajednicu jer su od ukupno osam albanskih stranaka, i pored izričitog protivljenja međunarodne zajednice, na njima učestvovale samo dve stranke – PDD i Demokratska unija Albanaca. U posebne biračke spiskove za ove izbore bilo je upisano 27.000 Albanaca, a od oko 15.000 izašlih na glasanje PDD je osvojio preko 80 odsto glasova. Skupština albanskog Nacionalnog saveta broji 29 članova, a pored obrazovanja, u zakonskoj nadležnosti ove institucije su i pitanja kulture, informisanja, upotrebe nacionalnih simbola i maternjeg jezika.
– Sa ministrom Markovićem dogovorili smo se da država postavi jednog Albanca na mesto prosvetnog inspektora, i dvojicu savetnika, radi lakše koordinacije i rešavanja problema. Dobio sam obećanje da će to biti učinjeno veoma brzo – kaže Bećiri.
Nepriznavanje fakultetskih diploma sa Kosova takođe je veliki problem koji muči lokalne Albance. Bećiri kaže da stotinak njegovih sunarodnika ne može da dobije posao jer su njihove diplome overene pečatom na kome piše „Republika Kosovo“, a kao takve ih vlasti u Srbiji ne priznaju. Mladi Albanci sa juga Srbije prinuđeni su da studiraju na Kosovu, u Makedoniji ili Albaniji, obzirom da je u Srbiji tek prošle jeseni otvoren prvi fakultet na albanskom jeziku u Medveđi, i to isturena odeljenja Pravnog i Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu. Međutim, Medveđa je daleko (oko 150 kilometara od Bujanovca i Preševa) i u njoj živi simboličan broj Albanaca, pa albanski lideri insistiraju na otvaranju viskoškolske ustanove u Bujanovcu ili Preševu, obzirom da većina Albanaca živi u ovim opštinama:
– Država neće da prizna diplome sa Kosova dok na njima bude pisalo „Republika Kosovo“. To je veliki problem jer trenutno oko 150 mladih Albanaca studira u Prištini. Očekujem da se pronađe neki model za priznavanje tih diploma u Srbiji – kaže Bećiri.

NEDOSTAJE NOVAC

Problem diploma usko je povezan sa otvaranjem fakulteta na albanskom jeziku u Bujanovcu ili Preševu. Bećiri kaže da će se to desiti sledeće godine, a prioritet će biti učiteljski, pravni i ekonomski:
– To su profili koji nam nedostaju. Sa Markovićem smo dogovorili formiranje radne grupe, u koju bi pored predstavnika Saveta ušli i ljudi iz Koordinacionog tela i Ministrastva prosvete, koji bi radili na stvaranju uslova za otvaranje fakulteta. Očekujem da dobijemo fakultet sledeće godine – kaže Bećiri.
Naš sagovornik kaže da je rešavanje problema u obrazovanju prioritet, pa su ostale oblasti iz nadležnosti Saveta ostale u zapećku.
– Sve iz naše nadležnosti je usko povezano. Na primer, u sudstvu i policiji nema prevodilaca, a to mogu da budu samo osobe koje odlično poznaju i srpski i albanski jezik, a uz to imaju adekvatnu stručnu spremu. Malo je takvih ljudi jer ne postoji stručni kadar, ali se nadam da će i to uskoro biti rešeno. Što se upotrebe nacionalnih simbola tiče, raspravljaćemo i o tome, ali ponavljam da je prosveta proiritet – kaže Bećiri.
Što se kulture tiče, Bećiri kaže da je u Bujanovcu i Preševu stanje u toj oblasti katastrofalno.
– Iako sam predsednik albanskog Saveta, zalažem se za podjednak razvoj kulture i Srba i Albanaca. Stanje je loše, ovde ne dolaze ni umetnici iz Beograda, ni njihove kolege iz Prištine, nema pozorišnih gostovanja i nastupa poznatih muzičara. Najveći problem je, ipak, nedostatak novca – kaže Bećiri.