Istraga vodi do nalogodavca i pomagača

Policija sumnja da je Manasijev „Kuburu“ srušio podmetanjem požara. Prema nezvaničnim informacijama, on je prilikom detonacije zadobio teže povrede i opekotine, a na niški Klinički centar kolima ga je iste noći prebacio zasad nepoznati muškarac. Policija intenzivno radi na otkrivanju identiteta tog „jataka“ i eventualnog nalogodavca

Posle više od osam meseci istrage policija konačno ima osumnjičenog za rušenje restorana „Kubura“. To je Vranjanac Miško Manasijev zvani Runi (21), potvrđeno nam je u Policijskoj upravi Vranje.
U šturom policijskom saopštenju koje je prosleđeno medijima, osim otkrivanja identiteta osumnjičenog, nema epohalnih, čak ni novih informacija o rušenju „Kubure“. Tu se samo navodi kako postoji osnovana sumnja da je Manasijev 26. oktobra prošle godine, oko sat i 35 minuta posle ponoći, „izazvao požar u restoranu“. Usled požara je došlo do „urušavanja celog objekta“. Policija čak ne pominje stravičnu eksploziju koja je probudila pola grada. Ne saopštava ni uzrok eksplozije, tj. kako je došlo do detonacije. O većini ključnih stvari policija ćuti „u interesu istrage“.
„Vranjske“ su, u nedostatku zvaničnih informacija, uputile Policijskoj upravi dopis sa više pitanja. Na ona ključna nije nam odgovoreno (kao na primer: gde se izvršilac svo ovo vreme krio i da li se uopšte krio, da li se za njim tragalo, ko mu je pomagao, otkad policija zna da je „on taj“, gde je izveštaj ekspertske policijske ekipe iz Beograda o uzrocima eksplozije i zašto se krije od javnosti).

ISTRAGA NA POČETKU

Ni Srboljub MILOSAVLjEVIĆ, portparol i sudija Osnovnog suda, nema više informacija za medije nakon hapšenja Manasijeva, barem ne više od onog što ima policija.
– Zakazano je izvođenje nekih dokaza i po okončanju tih radnji bićemo vam na raspolaganju za sve informacije – poručuje Milosavljević.
Manasijev bi, ukoliko se osnovana sumnja pokaže kao opravdana, odgovarao za krivično delo „teško delo protiv opšte sigurnosti“. Iz zvaničnih izvora saznajemo još da je istražni sudija Osnovnog suda nakon saslušanja (vidi okvir) Manasijevu odredio pritvor do trideset dana, a Osnovno tužilaštvo podnelo zahtev za sprovođenje istrage.
U ovakvim situacijama medijima ne preostaje ništa drugo osim da posegnu za alternativnim izvorima kako bi javnosti ponudili više informacija. Tako u dobro obaveštenim policijskim krugovima nezvanično saznajemo da za istražitelje nije uopšte sporno da je Manasijev čovek za kojim su tragali u vezi ove paljevine. To, pretpostavljamo, znači da imaju nekakve nesporne dokaze. Zato su se bacili na otkrivanje identiteta eventualnih inspiratora, odnosno nalogodavaca, ali i pomagača koji su osumnjičenom omogućili beg sa mesta eksplozije. Kao i onih koji su, pretpostavlja se, pomogli da je podmetne. Naravno, suštinski je važno rasvetliti motiv, a do toga se obično dolazi preko detektovanja nalogodavca ili kada neko od umešanih, a dostupnih policiji i pravosuđu, „propeva“.
„Vranjske“ su nezvaničnim kanalima, a posebno preko izvora bliskih policiji, uspele da dođu u posed informacije da je Manasijev uhapšen početkom meseca u kafiću „Imperial“ kod Gimnazije. Navodno je neko vreme pre hapšenja bio u Italiji. Policija nakon njegovog hapšenja otvara nova pitanja od interesa za istragu. Posebno su joj zanimljivi događaji iz kritične noći između 25 i 26. oktobra. Mogući scenario, prema našim izvorima, izgleda otprilike ovako.
Manasijev se, navodno, krišom uvlači u kafanu. Nije dovoljno oprezan prilikom podmetanja, priča se, kanistera benzina (istraga će pokazati da li i još nečega jer su pominjane i plinske boce, tj „kombinovana eksplozija“) jer prerano skida zatvarače sa njih. Tako dolazi do obilnijeg isparenja benzina, pa je požar izgleda buknuo čim je Manasijev kresnuo upaljač ili palidrvce. Pokušava da pobegne, ali ga ubrzo sustiže udarni talas eksplozije. Baca ga nekoliko metara od kafane. Zadobija, pričaju izvori bliski istrazi, opekotine i povrede po leđima. U tom predelu njegovog tela završavaju najmanje dva gelera od rasprsnuća kafanskog inventara.
Manasijev, iako povređen, navodno uspeva da pobegne sa lica mesta. Međutim, povrede su ozbiljne i valja obezbediti evakuaciju u neki drugi grad, jer će ga policija pronaći ako se prijavi u ovdašnju bolnicu. Izbor pada na Niš. A do Niša je neko morao da ga preveze.
– Policija raspolaže operativnim podatkom – kaže nam izvor blizak policiji koji je želeo da ostane anoniman – da je povređeni Manasijev privatnim autmobilom transportovan do Niša. Čujem da imaju potvrdu da je on tamo primljen na lečenje u državnoj bolnici, dakle na niškom Kliničkom centru. Lekarima je, navodno, dao tačne podatke o svojim generalijama, samo što je kao mesto prebivališta naveo Niš. Te okolnosti vranjska policija je već proverila u niškom Kliničkom centru i informacija je pouzdana.
Bilo bi pretenciozno misliti da je vranjska policija proveravala bolnice u okruženju u noći nakon eksplozije ili sutradan. Najpre, nije bilo naznaka da je počinilac povređen (javnost barem ne zna za takav podatak), a i Manasijev se dosetio da se tamo prijavi kao žitelj Niša. No, to se ozbiljnijim policijskim radom, naravno, moglo otkriti. On se prijavio pod pravim imenom i prezimenom, a iskusni policijski njuh mogao je to pretpostaviti ili barem pro forme proveriti. Ne prijavljuju se u bolnicama baš često ljudi sa takvim povredama. Ali, očigledno je da je bilo aljkavosti u policijskom radu. Ili je, možda, reč o taktiziranju da se pohvataju i pomagači.

TELEFONSKI RAZGOVORI

Dokazivanje svih sumnjivih okolnosti, čujemo, ne ide baš lako. Policija proverava i privodi neke ljude na informativne razgovore. Reč je uglavnom o osobama koje su, prema listinzima mobilnih operatera, u danima pre i neposredno nakon rušenja „Kubure“ imale telefonske razgovore sa osumnjičenim. Akcenat je na ljudima koji su sa Manasijevim komunicirali telefonom u kritičnoj noći. Policija pokušava da poveže preko kojih se baznih stanica odvijala telefonska komunikacija kako bi utvrdila da li su osobe pod sumnjom za pomaganje Manasijevu bile u istom gradu (Vranje, odnosno Niš) sa njim i u koje vreme.
Policija je, saznajemo takođe, još pre dva-tri meseca markirala Manasijeva kao izvršioca. U mesecima nakon eksplozije, međutim, on se bez problema pojavljivao u Vranju, čak i duže boravio u gradu bez ikakvih smetnji, što nam potvrđuje i njegov branilac, advokat Aleksandar STOJKOVIĆ.
– On je bio neko vreme odsutan ali je dolazio u Vranje. I u vreme hapšenja nije odnekud banuo, već je boravio ovde. Nakon hapšenja izvršen je pretres njegove kuće. Tamo nisu pronađeni nikakvi tragovi koji bi ga povezali sa izvršenjem predmetnog krivičnog dela – navodi Stojković.
Posle godina policijske neefikasnosti, nesposobnosti i indolentnosti policije i pravosuđa u sličnim situacijama, javnost je s pravom sumnjičava i u pogledu krajnjeg ishoda ove istrage. Pitanje je može li se policija nositi sa ovim slučajem. Ima li volje i znanja među policajcima i nosiocima pravosudnih funkcija da se raščivija šta se zapravo događalo u danima kada je skovan pakleni plan, šta se zbivalo na sam dan rušenja objekta i nakon toga sve do hapšenja osumnjičenog. Ovde ima sposobnih policajaca i sudija. No, da li ih je dovoljno. I da li će im biti dozvoljeno da rade svoj posao?

MANASIJEV NEGIRAO IZVRŠENjE DELA
Advokat Aleksandar STOJKOVIĆ, koga je osumnjičeni angažovao kao branioca, prenosi nam informaciju da je Manasijev na saslušanju kod istražnog sudije negirao izvršenje krivičnog dela koje mu se stavlja na teret.
– Moglo bi se reći da zbog specifičnog psihičkog stanja u kome se nalazi nakon hapšenja, ništa drugo osim toga i nije mogao da kaže istražnom sudiji. Ukratko, nije ni dao detaljniji iskaz – navodi Stojković.
On dodaje da u ovom slučaju istraga praktično nije ni počela.
– Tek nakon saslušanja svedoka i izvođenja nekih dokaza znaće se da li uopšte stoje navodi iz zahteva za istragu – napominje Stojković.

AMATERSKI POSAO
Istraga protiv NN počinilaca koju je, nakon rušenja „Kubure“ u oktobru 2009. godine povelo tadašnje Opštinsko javno tužilaštvo, nije dovela do rasvetljenja dela. Iz ovog tužilaštva tada je precizirano da je krivična prijava protiv nepoznatog izvršioca podneta zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo „teško delo protiv opšte sigurnosti“ na štetu Ivice Vojinovića (vlasnika kafane) i Branislava Stojanovića (vlasnika lokala) iz člana 288 Krivičnog zakonika (propisana zatvorska kazna do osam godina), a u vezi člana 278 (krivično delo „izazivanje opšte opasnosti“ – predviđena zatvorska kazna od šest meseci do pet godina).
Podsećanja radi, od posledica stravične eksplozije od ovog restorana je ostala samo gomila šuta, cigala i drvenih greda, a ulazna vrata bačena su na stepenište Hotela „Vranje“ koji se nalazi odmah preko puta glavnog ulaza u kafanu. Lice mesta nekoliko dana obezbeđivala je policija, sve do momenta kada su se u Vranju pojavili stručnjaci Kriminalističko-tehničkog centra (KTC) MUP-a Srbije koji su trebali da utvrde okolnosti pod kojima je došlo do eksplozije. Rezultati nalaza KTC ostali su nepoznati javnosti, iako su ih „Vranjske“, u najmanje dva navrata, zvaničnim putem tražile od policije. Nezvanična informacija iz policijskih izvora koju smo dobili dve nedelje nakon rušenja ukazivala je da je sve izvedeno sa šest kanistera benzina u kombinaciji sa plinskom bocom.
– Takvu eksploziju mogao je podmetnuti i najobičniji amater – priznao nam je tada jedan policajac.

PRESUDA O ISELjENjU KAFANE
Branislav Stojanović je vlasnik lokala u kome se nalazila „Kubura“. Izdao ga je pre više od pet godina u zakup Ivici Vojinoviću Vojski koji je tu otvorio kafanu. Neposredno nakon rušenja kafane Stojanović nije osumnjičio nikoga za eksploziju. Negirao je čaršijske priče da je imao nekakve pretnje.
Stojanović je, međutim, tada u izjavi „Vranjskim“ naglasio da Vojinović kao zakupac njegovog lokala godinama nije plaćao kiriju (dug je navodno dostigao oko 10.000 evra), struju, vodu, đubrarinu i druge dažbine (navodno još oko 32.000 evra u dinarskoj protivvrednosti), pa je vlasnik lokala pokrenuo sudski spor za iseljenje Vojinovićeve kafane.
U tom sporu doneto je prvostepeno rešenje u Opštinskom sudu kojim je naloženo iseljenje kafane iz objekta. Kafana je srušena u momentu dok se čekala reč više instance, jer se Vojinović žalio na prvostepenu odluku.
– I pored toga nismo bili u lošim odnosima sa vlasnikom kafane. Ja sam tamo, recimo, svaki dan pio kafu – kazao nam je tada Miodrag Stojanović Furko, otac vlasnika lokala.