Nezadovoljstvo zbog odlaska u stečaj štamparije „Nova Jugoslavija“ sindikalci i oštećeni radnici pretočili su u krivičnu prijavu protiv sudije, smatrajući da je odugovlačenjem postupka onemogućio radnike i neke od poverilaca da naplate dugovanja
Sindikalci i oštećeni radnici štamparije „Nova Jugoslavija“, nekada uglednog društvenog preduzeća propalog u procesu privredne tranzicije, za zlu sudbinu više ne krive bivše rukovodstvo, čoveka koji je kupio firmu u procesu privatizacije, ni gradske vlasti, Agenciju za privatizaciju, političare, ni tajkune. Sada su u fazi kada im je za sve kriv aktuelni predsednik Osnovnog suda Staniša Kačenkov, inače izvršni sudija u postupku prodaje nepokretnosti preduzeća preko suda.
Nezadovoljni radnici i sindikalne vođe, zaključujemo iz krivične prijave koju su 24. juna ove godine protiv Kačenkova podneli Osnovnom tužilaštvu u Vranju, smatraju da je sudija „smišljeno odugovlačio prodaju nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja“. Taj vakuum je, ističu, iskorišćen da se „mašine otuđe i sve u firmi propadne“, a štamparija ode pod stečaj.
– Od vas prvi put čujem da je protiv mene podneta nekakva krivična prijava – iščuđuje se Kačenkov i odlučno demantuje da je u ovom postupku uradio nešto što bi se moglo kositi sa zakonom.
Kojim argumentima raspolažu jedna i druga strana?
PRAVO PREČE KUPOVINE
U krivičnoj prijavi pominju se „zloupotreba službenog položaja“ i „iznuda“. Navodno je, tvrdi se u prijavi, Kačenkov učestvovao u „uništavanju društvene imovine“, „odugovlačenju postupka radi lične koristi“, radnike „dovodio u zabludu“ i „nije poštovao odluke višeg suda“. Kada je licitacija za prodaju nepokretnosti zakazana za 27. decembra 2007. godine odložena zbog incidenta ispred i u zgradi suda (vidi okvir), Kačenkov je, tvrdi se u prijavi, posle osam meseci „raspisao novu prodaju gde su nepokretnosti prodate“, ali „obezvređene i bez mašina“.
Imajući u vidu okolnosti pod kojim je Kačenkov dobio predmet sa oznakom I br. 917/06, motivi za odugovlačenje koje mu pripisuju sindikalci teško da su održivi. Sudija kaže da predmet i nije iz materije kojom se dotad bavio (prema godišnjem rasporedu radio samo parnicu).
– Predmet mi je dodeljen nakon izuzeća postupajućeg sudije i to posle završetka prve faze postupka, a po rešenju tadašnjeg predsednika suda. Kako sam radio samo parnične predmete sa oznakama „P“ i „P1″, a ne i izvršne (nose oznaku „I“, p.a.), podneo sam prigovor predsedniku Okružnog suda. Prigovor je odbijen, te je odlučeno da ja postupam po tom predmetu izvršenja – kaže Kačenkov.
On objašnjava da je, nastavljajući rešavanje započetog predmeta u sklopu „druge faze“ postupka, doneo rešenje o utvrđivanju vrednosti predmetnih nepokretnosti dužnika. Po pravosnažnosti tog rešenja raspisao je prodaju predmetnih nepokretnosti usmenim javnim nadmetanjem. Na drugom ročištu za prodaju nepokretnosti usmenim javnim nadmetanjem, posle onog problematičnog, najveću cenu ponudila je beogradska firma „ABC Kompani“.
– Međutim – naglašava Kačenkov – firma „Alois Karmine“ (austrijsko preduzeće, u to vreme jedan od većih poverilaca štamparije, p.a.) je na tom ročištu, preko svog punomoćnika, izjavila da se koristi pravom preče kupovine i da pod istim uslovima kupuje ove nepokretnosti.
Zbog toga su nepokretnosti dosuđene Austrijancima, uz obavezu da uplate ostalim poveriocima sa pravom prvenstva namirenja oko sedam miliona dinara, kaže Kačenkov i dodaje:
– Ako to ne učine u ostavljenom roku, upozoreni su da će sud prodaju proglasiti pravno nevažećom i da će nepokretnost dosuditi ponuđaču „ABC Kompani“.
Kačenkov napominje da „Alois Karmine“ nije uplatio navedeni iznos, utvrđen veštačenjem, pa je sud rešenjem prodaju proglasio nevažećom.
– Protiv tog rešenja poverilac je uložio žalbu, zastupajući pravno gledište da nije u obavezi da bilo šta i bilo kome uplaćuje, budući da je njegovo potraživanje veće od cene koja je ponuđena – kaže Kačenkov.
U više navrata na ovakvo rešenje Kačenkova reaguje viši sud. Jedan od primera je rešenje Veća Okružnog suda u Vranju (predsedavao sudija Zoran Djorđević) kojim se ukida rešenje Opštinskog suda I br. 917/06 od 13. marta 2009. godine i vraća na ponovno suđenje. Ukinuto je, zapravo, rešenje kojim je Kačenkov prodaju po pravu preče kupovine „Alojze Karminu“ (od 23. jula 2008.) proglasio nevažećom, a po žalbi Austrijanaca višem sudu. Iz kojih razloga?
Kačenkov se kod donošenja rešenja pozvao na odredbu člana 128 Zakona o izvršnom postupku (ZIP), ali je viši sud našao da su Austrijanci imali potraživanje od 39,2 miliona dinara. To je cifra koja znatno premašuje postignutu cenu na javnom nadmetanju od 15 miliona dinara koju je ponudio „ABC Kompani“. Viši sud je, međutim, našao da nije jasno da li je u tom slučaju bilo moguće primeniti navedeni član zakona. Naime, shodno članovima 140 i 141 ZIP-a u slučajevima kada potraživanje izvršnog poverioca premašuje postignutu cenu na javnom nadmetanju, on se, imajući u vidu njegov red prvenstva, ne može namiriti iz ostvarene cene, pa se član 128 koji to predviđa ne može primeniti. A on obavezuje poverioca da u depozit suda položi razliku između postignute cene i visine potraživanja.
Problem je bio što je štamparija u tom momentu, prema nalazu veštaka, imala još neke poverioce (kako izvršne, tako i radnike koji su imali potraživanja iz radnog odnosa i doprinosi PIO) u ukupnom iznosu od 5,7 miliona dinara. To je taj iznos koji je, navodno, trebao da uplati „Alojs Karmine“. Logično je da su svi ostali bili nezadovoljni.
Kačenkov, međutim, ne menja mišljenje i donosi identična rešenja u više navrata. To u najamnje još jednom slučaju dokazuje podatak da je 17. marta ove godine godine Veće Višeg (ranije Okružnog) suda u Vranju, kojim je predsedavala Slobodanka Kitanović, ukinulo na isti način i po istom scenariju Kačenkovo rešenje iz ponovljenog postupka okončanog 14. septembra 2009. godine. Očito je da nema sinhronizacije u radu dva suda.
PREVARA I IZNUDA?
– Tačno je da je Okružni sud u više navrata ukidao rešenje o proglašenju prodaje nevažećom, ali nije tačno da mi je Okružni sud u više navrata nalagao da otvorim stečaj i tako prekinem postupak. On to i nije mogao da čini jer je za stečaj nadležan Trgovinski sud, pa su takvi navodi pokazuju kao proizvoljni – odgovara Kačenkov na optužbe oštećenih radnika.
U krivičnoj prijavi sindikalci i oštećeni radnici tvrde i da je sudija, navodno, „varao radnike i iznuđivao im novac preko advokata koji zastupaju radnike“.
– Što se tiče navoda da sam savetovao nekakve sindikalce da ne povlače tužbe protiv firme u vreme nuđenja socijalnog programa, to je apsolutno netačno budući da ja nisam imao u radu takve tužbe, niti me je iko pitao za mišljenje. Moj posao i nije davanje mišljenja i ne bih se upuštao u tako nešto – odgovara na ovakve optužbe Kačenkov.
Bivši radnici i sindikalci „Nove Jugoslavije“ su ipak ogorčeni i referišu:
– Situacija na današnji dan (18. jun 2010. godine) je sledeća: štamparija je otišla u stečaj, došao je stečajni upravnik koji je nas 56 radnika odmah poslao na Biro rada, odjavio nam radne knjižice zaključno sa 31. majem i zaustavio prodaju tj. ukinuo rešenje o prodaji, tako da smo mi izgubili sve.
Ovakav epilog ne čudi. On je u skladu sa najavama države da se u svim pravnim licima koja su u blokadi više od tri godine i koja nisu stanju da podmiruju obaveze prema poveriocima, shodno zakonu automatski otvara stečajni postupak. A radnici ko radnici. Oni i dalje gaje tračak nade da će nekako doći do svojih para. Zato su tekst krivične prijave protiv sudije poslali na adrese Republičkog tužilaštva, Odeljenja za sudski nadzor Ministarstva pravde i predsednika Srbije.
ISTORIJAT PROPASTI
Nekada ugledno društveno preduzeće, štamparija „Nova Jugoslavija“ privatizovana je 2004. godine kada je za 90.000 evra na aukciji kupio Vranjanac Goran Marković. Zbog nagomilanih dugova i potraživanja poverilaca, te neispunjenih obaveza iz kupoprodajnog ugovora (izostaje obavezno ulaganje novog vlasnika od dva miliona dinara), Agencija za privatizaciju, nakon izvesnog vremena, poništava ovu privatizaciju. „Nova Jugoslavija“ prelazi u nadležnost Akcijskog fonda koji, shodno zakonu, bira mogućnost prodaje akcija preko suda.
Istovremeno, počinje „trka“ poverilaca za naplatu potraživanja. U štampariju ulaze izvršitelji leskovačkog Trgovinskog suda. Rade popis imovine na osnovu tužbe beogradske firme „Grafonin“ koja u tom momentu potražuje 5,12 miliona dinara. Veći broj mašina (ukupno 29, čiju su vrednost sudski veštaci procenili na 6,73 miliona dinara) ide na licitaciju. Kupuje ih Vranjanac Zoran Aleksić, tadašnji predstavnik „Grafonina“ na jugu Srbije.
Štamparija, setiće se mnogi, još devedesetih godina od poznatog austrijskog prozvođača „Alojz Karmine“ na kredit kupuje opremu. Međutim, tadašnje rukovodstvo, umesto da vraća kredit, deli viškove radnicima kupujući socijalni mir. Austrijanci, na kraju, svoj dug ustupaju „Grafoninu“, čiji se vlasnik, izvesni Nebojša Dišić, već tada interesuje za kupovinu štamparije. Navodno želi da od nje stvori najbolju štampariju u Srbiji i zaposli stotinak radnika.
Ti planovi, ispostavlja se, nisu tako ozbiljni. U postupku namirenja poverilaca i radnika po njihovim izvršnim rešenjima otvara se postupak prodaje nepokretnosti preko suda. Dug prema Austrijancima za mašine od 250.000 evra namiruje se prodajom mašina za 5 miliona dinara na licitaciji koju je organizovao Trgovinski sud u Leskovcu. Radnici se bune i tvrde da je stvarna vrednost mašina oko 50 miliona dinara. Taj bunt niko ne čuje. Mašine kupuje beogradska firma „Belege“, navodno povezana sa Vukadinom Rodićem („ABC Kompani“) koja je svojevremeno od Austrijanaca otkupila dug „Nove Jugoslavije“, a zastupao ih je, navodno, već pominjani Aleksić.
Kod prodaje zgrada, pak, Opštinski sud u Vranju određuje početnu cenu od 39 miliona dinara. To je trebalo da bude taman za namirenje Austrijanaca (250.000 evra) i za sva potraživanja radnika od 10 miliona dinara. Volšebno se početna cena skida na 23 miliona dinara, što je dovoljno samo za Austrijance. Navodno je bivši vlasnik Marković, između dve licitacije, bespravno otuđio 110 kvadrata objekata za svega 1,5 miliona dinara. Sudski veštak, međutim, vrednost ukupnih nepokretnosti skida za 16 miliona.
Prvo sudsko ročište u sklopu ovog postupka odlaže se na prigovor Saše Simonovića, vlasnika firme „SV Promet“, zainteresovanog kupca koji je to tražio dok se ne pribavi dokaz da „Alojs Karmine“ nije fantomska firma. Ponovljena licitacija 27. decembra 2007. godine protekla je u veoma napetoj atmosferi. Naslovnica prestoničkog tabloda „Kurir“ osvanula je sa žestokim optužbama na račun grupe ljudi iz Vranja, a pre svega Gorana Tasića Gokčeta (sada u pritvoru zbog osnovane sumnje daje počinio krivično delo iznuda). U tom tekstu beogradski advokat Ljuba Djorđević i Vukadin Rodić, vlasnik „ABC Kompanija“ i brat vlasnika „Kurira“ Raje Rodića (Vukadin je uz Simonovića zainteresovani kupac), optužuju Tasića i njegove prijatelje za otmicu i fizički napad ispred zgrade suda i sudskom holu. Cilj napada je, tvrdi se, da se ljudi iz „ABC“ izbace iz nadmetanja kao potencijalni kupci. Onda se pojavljuje „Alojs Karmine“ i slede dešavanja opisana u tekstu.
U „Novoj Jugoslaviji“ je do privatizacije radilo oko 200 radnika, a mnogi su je u međuvremenu napustili, uz mizerne otpremnine.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.