Siroto moje pametno dete

Ja da volim da učim, učio bih po ceo dan

-Ovo je poslednja godina – kaže Jovica STEVANOVIĆ, predsednik Okružne upisne komisije – da se prijemni ispit za srednje škole polaže na ovaj način. Prema podacima kojima raspolažem, trebalo bi da se uvede nešto slično od naredne godine, ali pravila još nisu uređena.
Ova informacija po medijima kruži već mesecima, pa je tako moglo da se desi određeno „opuštanje“ prilikom polaganja kvalifikacionog ispita, ali ono što je karakteristično, takav način polaganja nije privilegija „poslednjeg puta“, već je to godinama unazad praksa po kojoj vranjski prosvetari stiču poene, makar statističke, na obrazovnoj mapi Srbije, a đaci se, bez obzira na uloženi trud i stečeno znanje u osnovnoj školi, „uniformišu“ u iznadprosečnim rezultatima. Za „južnjačku utehu“, nije to samo privilegija Pčinjskog okruga i Vranja, već je način „lako ćemo“ manje-više usvojen širom vaskolike Srbije.

ELIMINACIJA ZLOUPOTREBE

No, da se prvo pozabavimo svojom avlijom. Kvalifikacioni ispit za upis u srednje škole u Pčinjskom okrugu polagalo je 2.674 učenika, i svi su položili. Na teritoriji Grada Vranja, u 12 osnovnih škola ispit je polagalo 977 učenika, i svi su položili. U skladu s tim, Ministarstvo prosvete je na svom internet sajtu objavilo optimističko obaveštenje: „Već devetu godinu primenjuje se nov, potpuno elektronski sistem upisa u srednje škole, čiji je osnovni cilj povećanje transparentnosti procesa i smanjenje korupcije. Svi podaci relevantni za bodove učenika se prikupljaju, centralizuju i proveravaju u nekoliko iteracija, praktično eliminišući mogućnost zloupotrebe. Po prikupljanju svih podataka, i evidentiranju ukupnog broja bodova sa kojima učenik ulazi u raspodelu, učeniku se predočava i njegov rang u odnosu na vršnjake iz okruga i republike, te se učeniku daje dobra osnova za iskazivanje što realnijih želja“.
Podsećanja radi, Pčinjski okrug je prošle godine na kvalifikacionom testu za upis u srednje škole po proseku ocene bio ubedljivo prvi, što je izazvalo gnev ostalih, pre svega prestoničkih prosvetara, koji su putem Foruma beogradskih gimnazija žestoko protestovali, idući toliko daleko da su tražili da se ceo proces poništi, i sve obavi iznova, na pravi način. To se, naravno, nije ovaplotilo, pa su i dobri i loši đaci, onako đumle upisali ono što su hteli (ili ono što su roditelji namerili), bez obzira na postignuti uspeh tokom osmogodišnjeg školovanja.
„Puškice“, mobilni telefoni, već spremna rešenja testova, sofisticirane olovke koje „same“ beleže odgovore, blagonaklonost kontrolora, sve to godinama obeležava kvalifikacione ispite, sve za „našu decu“, što dovodi do svojevrsne uniformnosti i izjednačavanja cvrčka i mrava.
-Procedura upisa u srednje škole – kaže Stevanović – poprilično je složena. Ima mnogo učesnika u njenom sprovođenju, što neminovno dovodi i do toga da pojedini od aktera neblagovremeno i nedovoljno savesno odrade posao za koji su odgovorni. Tu pre svega mislim na neažurnu distribuciju podataka. Što se tiče kontrole, Okružna komisija u saradnji sa školskim upisnim komisijama je za svaku školu odredila spisak dežurnih nastavnika, koji dežuraju na kvalifikacionom ispitu, na 18 učenika, dva kontrolora i po jedan saradnik Ministarstva prosvete; i svi su dobili pisana uputstva kako da se ponašaju na ispitu. A kako su se ponašali, nemamo zvaničnu informaciju, to je na njihovoj savesti. Bilo je prigovora, ali oni su se odnosili na pregled testova, a ne i na organizaciju polaganja. Svi prigovori su rešeni u komisijama za prigovore koje su radile u osnovnim školama, tako da ni jedan prigovor nije dospeo do drugostepene, Okružne komisije.

BAZIČNE PRIPREME

Zašto bi? Od šest škola u širem centru Vranja, kandidati su postigli odlične rezultate; roditelji, dakle, nemaju šta da brinu, a potomcima je i tako svejedno. Problem je samo u tome, što su rezultati na kvalifikacionom ispitu u nesaglasju sa uspehom postignutim tokom školovanja; „kad hoćeš da zamagliš istinu“, rekao je Čerčil, „ti upotrebi statistiku“.
Najbolji uspeh su postigli đaci OŠ „Branko Radičević“ sa prosekom bodova na kvalifikacionom ispitu 37,83; njima zavrat diše OŠ „Vuk Karadžić“, sa prosekom od 37,32; bronzana medalja ide OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ (prethodne godine najbolja u Srbiji!) sa 34,88 posto, četvrta je OŠ „Svetozar Marković“ sa prosekom 33,33, utešno peto mesto zauzima OŠ „Dositej Obradović“ sa 31,43 posto osvojenih bodova, a na šestom mestu je „Radoje Domanović“, sa 31,40 posto. Važno je učestvovati, i upisati dete tamo gde mu je karijera unapred određena, zbog toga su drugari tu.
Uostalom, ovo su samo „bazične pripreme“; na pravim iskušenjima brižni roditelji će biti prvo prilikom upisa u željenu srednju školu, pa tokom njenog trajanja, a prave muke ih čekaju kad potomci stasaju za akademske građane; tu će morati da potegnu veze iz srpskih ili inostranih univerzitetskih centara, a sve to papreno košta. Ali, pravo pitanje, koje se iza brda valja, jeste – da li ovakvim načinom završavanja škole našem detetu činimo dobro, ili zlo? Kako se motiviše znanje? Što reče jedan tatin sin – ja da volim da učim, učio bih po ceo dan.

NIKO NE HAJE
Na sajtu Foruma beogradskih gimnazija (FBG), jedine organizacije koja se i prethodne godine javno pobunila protiv zloupotreba na kvalifikacionim ispitima, između ostalog stoji:
-Još jedan kvalifikacioni ispit za upis u srednje škole protekao je u „najboljem redu“ (kako izjavljuju predstavnici Ministarstva prosvete) i ujedno neregularno (kako tvrdi Forum beogradskih gimnazija). Opet je bilo prepisivanja „sve u šesnaest“. Nadamo se da je bar u pojedinim učionicama pojedinih škola prepisivanje sprečeno.
-Dojave – kaže se dalje u tekstu – od članova FBG koji su dežurali na ispitima samo potvrđuju strepnje da niti prosvetne vlasti, niti kolege iz osnovnih škola ne haju za štetu koju prave i učenicima, i roditeljima, i celom društvu, i dalje tolerišući masovno prepisivanje. Više od toga zabrinjava činjenica da izuzev FBG ne postoji ni jedna organizacija ili institucija koja se zalaže da se ovom društvenom zlu konačno stane na put.

KOMENTARI
„Sonja“: „Niste jedini koji se borite protiv ove „bolesti savesti“, koja već tako dugo razara osnovni stub društva. Ja sam i na sudu zbog tog lopovluka koga štite direktori škola i Ministarstvo, a bogami, i većina nastavnika, jer njima ne odgovara da se išta talasa, treba im da su zadovoljni i đaci i roditelji, a ko mari za moral, savest, odgovornost, znanje, poštenje? Svedoci smo mnoštva primera gde su se ovi iz Ministarstva rešili „strogih“ nastavnika, odnosno onih koji traže da đaci ispunjavaju svoje obaveze i da budu odgovorni“.
„Igor“: „Predlažem da se uporede rezultati po učionicama u određenim školama za koje se zna da su deca prepisivala, sa uspehom koja su postigla tokom školovanja. U nekim učionicama su čak i dežurni profesori diktirali rešenja, dok u susednim deca nisu mogla ni stolicu da pomere“.