Pravo vreme za andergraund

Delam na „uradi sam“ principima. Ne znam otkud toliki entuzijazam… najverovatnije sam ga nasledil

U pozorišnom klubu „Talija“, u sredu 30. juna, gostovali su Zdenko Franjić iz Zagreba, živa legenda i baštinik domaće eks i post jugoslovenske muzičke scene i malo poznati bend iz Turske Kirik Cizgy. Ovaj program organizovao je Odbor za građansku inicijativu (OGI) iz Niša, u okviru projekta „Zlatni rudnik“, u saradnji sa vranjskom NVO Generator i programom Pozorišnog kluba Talija „Treba da se čisti“, a finansirao Švajcarski program za kulturu (SCP) i SDC.

MLADALAČKI IDEALI

Franjić je i dalje veran svojim mladalačkim idealima i ne haje mnogo za legendu u koju je proizveden. Prisutan na sceni više od dve decenije, prikuplja i pod etiketom „Slušaj najglasnije“! objavljuje snimke svih bendova koji mu se obrate, a iole vrede. Pored gomile individualnih izdanja, tradicionalno objavljuje i godišnju audio kompilaciju „Bombardiranje Njujorka“.
Pored muzike objavljuje i prozu i poeziju pod etiketom „Bratstvo duša“, a nastupa i uživo kao lutajući DJ Zdena, skitajući DJ Zdena, očarani DJ Zdena, rokajući DJ Zdena itd.
VRANjSKE: Nismo ni sanjali da ćemo Zdenka Franjića videti u Vranju. Otkud vi kod nas?
FRANjIĆ: Je, u Vranje stižem preko Budimpešte i Zrenjanina sa turskom grupom Kirik Cizgy
U zadnje vreme dosta nastupate kao Lutajući DJ Zdena, iza vas je puno pomalo neobičnih koncerata na kojima recitujete svoje stihove. Kako to prolazi kod publike?
– Je, u pravu si. Imam ja i bend „Babilonci“ ali ga je jako teško skupit pa na kraju knjiga spadne samo na mene. Prolaz kod publike je raznolik kao i publika.
Vaša izdavačka kuća „Slušaj najglasnije!“ postoji više od 20 godina i jedna je od retkih koju ludilo tranzicionog vremena nije odvuklo u suludu trku za profitom. Objavili ste preko 200 naslova (ploča, kaseta, CD-ova, MP3 izdanja, CDR digitalnih ploča…) bendova iz Čikaga, Sietla, Londona, Istanbula, Buenos Ajresa, Jerusalima, Banja Luke, sa Hvara, iz Novosibirska, Krapine, Njujorka, Popovače, Splita, Bora… Odakle potiče taj i toliki entuzijazam?
– Je, moja „izdavačka kuća“ dela od 1988. godine, a delam na „uradi sam“ principima. Ne znam od kud toliki entuzijazam… najverovatnije sam ga nasledil.

SATAN PANONSKI I GORIBOR

Koje je vaše izdanje najtraženije? Idu li više srpski ili hrvatski bendovi?
– Najtraženija su izdanja „Satana panonskog“ (Ivica Čuljak) a u zadnje vreme i izdanja grupe „Goribor“ iz Bora.
Izgleda da danas više nema onako jake andergraund muzičke scene kao što je to bilo 80-tih ili početkom 90-tih. Šta vi mislite?
– Moje je mišljenje da je andergraund scena jaka ako ne i jača nego tih 80-tih i 90-tih koje pominješ. Jedino možda nije toliko popraćena od drugih medija.
Šta dobar bend čini dobrim bendom?
– Mislim da dobar bend prvenstveno čini posvećenost istomu, a i iskrenost, rad, poštenje itd.
Pokrenuli ste i ediciju knjiga „Bratstvo duša“. Šta objavljujete u ovoj ediciji?
– Je, imam i ediciju knjiga „Bratstvo duša“ u kojoj većinom objavljuju autori koji se istovremeno bave i muzikom. Evo nekih autora: Aleksandar Stojković – St i Hans Piti Orli iz „Goribora“, Ivica Čuljak od „Satana Panonskog“, Damir Avdić koji je poznat i kao „Diplomat“. Tu su i moje dve knjige itd.

PLESNI INDI ROK-POP „KIRIK CIZGY“
– Turski trio „Kirik Cizgy“ izvode neobičnu rok-pop glazbu koju je nemoguće objasniti samo s jednom poredbom. Prva asocijacija mi je bila raštimani Joy Division, Siouxsie And The Banchees, The Cure, PJ Harvey i P.I.L. sa Jah Wobbleom na basu, no to je tek djelić kolaža kojeg izvode „Kirik Cizgy“.
Oni su Ezgi Gedik (klavijature, vokal), Atakan Jukel (bas, prateći vokal) i Murat Tulek (bubnjevi). Pjevačica Ezgi Gedik ima zanosan vokal pod snažnim orijentalnim utjecajem, sve skladbe pjeva na turskom jeziku i asocira na kombinaciju Elisabeth Frazer, Siouxsie i pokojne Ofra Haze. Glazba je plesni indi rok-pop koji se kreće od nju vejva do neo-folka, brit-popa i Coldplay, a okosnicu čine bubnjarski ritmovi i bas linije koje melodično nadopunjava Ezgi sa svojim minimalističkim minijaturama na klavijaturama. No, nekome tko ih nije slušao to skoro pa ništa ne govori o kakvoj je uvjetno rečeno čudnoj glazbi riječ. Čudna je zbog toga što u postavi nemaju gitaru, a aranžmani su također čudno oblikovani. Neke skladbe sadrže sporije i brže bubnjarske ritmove, a cijela glazba na momente zvuči kao da će se svaki trenutak raspasti, ispasti iz takta i rasturiti u paramparčad. Ali kada se pažljivo sluša, ovaj trio itekako zna baratati svojim instrumentarijem i izvlače neobične melodije sklapajući svoj stil za koji se samo može reći da je jedan od raritetnijih na postojećoj indi sceni. „Kirik Cizgy“ imaju neobičan pročišćeni minimalistički dens rok-pop stil – pojašnjava Zdenko FRANjIĆ.