Škole za đake ponavljake

Eko Taxi Vranje

Škole za đake ponavljake

Ili, da li se u Vranju još uvek studira po scenariju iz onog vica: kao, zastaje autobus na vranjskoj autobuskoj stanici, a vozač će: „Ajde, pauza petnaest minuta. Ovde imate penjurlije, tamo limunadu, a ko hoće može i da završi fakultet“



„Vranje – univerzitetski grad“, neostvareni je san svih garnitura lokalnih vlastodržaca. Oni su 1999, prilikom prinudne selidbe fakulteta Prištinskog univerziteta diljem Srbije, nudili da većinu prihvate pod svoje okrilje. No, kako se našoj političkoj eliti nije dalo da profitira na bilo čemu, osim na narodnim parama (ovde su se, podsećamo, samo kratko zadržale neke studijske grupe Filološkog fakulteta u Prištini, te do danas istureno odeljenje Pravnog) toga su se dosetili pojedinci, uglavnom lokalni fakultetski profesori, nekakvim ličnim „vezama“ povezani sa kolegama na srpskim univerzitetima radim da postanu privatnici u prosveti. Tako je grad Vranje ostao bez državnih investicija u obrazovanju, studentskih domova, bez upliva roditeljskog novca iz drugih gradova na lokalno finansijsko tržište, potencijalni rentijeri stanova bez kirija, a lokalna omladina bez svih čari koje prate akademski život.
Sa padom profesorskog standarda i morala, rasla je njihova alavost. Ljudi koji bi trebalo da budu uzor mladima, počinju da otvaraju odeljenja raznih privatnih fakulteta za koje, u to vreme, mnogi prvi put čuju. Osnovni motiv je novac. Bogaćenje im olakšava činjenica da fakulteti u to vreme mogu `ladno da rade bez akreditacije i upusuju neograničeni broj studenata.
Osim Pravnog i Ekonomskog iz Niša, koji otvaraju zajednički nastavni centar u zgradi nekadašnje „Vranjske banke“, ovde ubrzo dolaze Fakultet za uslužni biznis (FABUS) iz Novog Sada, koga u vreme osnivanja zastupa Zoran Velinović, aktuelni direktor JP „Skijalište Besna kobila“. Predrag Trajković Džolja (bivši profesor i direktor Više tehničke škole), da ne ostane kus, otvara odeljenje Fakulteta za menadžment (FAM), takođe iz vojvođanske prestonice. Otvaraju se ispostave nekakve Poslovne akademije, šuška se i o „Unionu“, a sve vreme relativno mali broj ljudi zna gde se njihove prostorije zapravo nalaze. Pominju se nekakvi ćumezi bez struje i vode, bivši saloni venčanica, prostorije Auto-moto saveza kod motela, prostorije banaka. Odlazili su novinari na te lokacije, ali tamo nije bilo ni studenata, ni profesora, ni skriptarnica, udžbenika, oglasnih tabli, administrativaca.

INDEKSI ZA FUNKCIONERE

Stvari se tek odnedavno donekle menjaju. Državni fakulteti (Učiteljski i Visoka škola za primenjene strukovne studije) dobijaju akreditacije. U FABUS-u više ne kriju da postoje. Imaju čak i akreditaciju. Ovde se nedavno javno otvara i Konsultativni centar Fakulteta za trgovinu i bankarstvo „Alfa univerziteta“ (bivši BK).
Međutim, država i danas toleriše činjenicu da čak osamnaest fakulteta u Srbiji i oko sto pedeset studijskih grupa nema akreditaciju. To neki još uvek koriste, pa čujemo da u gradu postoje ispostave nekoliko fakulteta koje rade u potpunoj ilegali, po privatnim kućama. Nemoguća je misija pronaći ih i utvrditi o kome se tačno radi.
FABUS, pak, osim akreditacije ovde obezbeđuje i pristojan prostor za administraciju, predavanja i ispite. Lokalno „pučanstvo“ nekako je progutalo podatak da je za sedam godina tu diplomiralo oko 170 akademaca. Ali, nikako činjenicu da je među njima veliki broj lokalnih funkcionera – gradski ministri Nela Cvetković (G17) i, od juče, Perica Janković (DS). Takođe i pomoćnik gradonačelnika Dragan Janjić (G17), direktor „Novog Doma“ Goran Petrović (DS), zamenik direktora Direkcije Aleksandar Trajković (DS). Poduži je spisak diplomaca iz ovdašnjih banaka, i javnih preduzeća poput Vodovoda, Novog doma, osiguravajućih kuća i sl. Pri kraju studija je i zamenik predsednika skupštine grada Zoran Antić (SPS).
Činjenica je da su FABUS upisivali i oni koji su nekada, negde prekinuli studije. U gradu često možete čuti da su to „propali studenti koji koriste priliku da se na lak način doškoluju i dobiju fakultetsku diplomu“ (ako imaju višu školu, polože diferencijalni i još osam ispita sa treće godine i gotovo).

BAČELOR – MASTER – DOKTOR

Međutim, Marija VELINOVIĆ, referent na odeljenju FABUS-a, smatra da su navedeni zaključci o ovom fakultetu vrlo proizvoljni.
– Sama činjenica da naš fakultet ima dozvolu za rad, da je u međuvremenu dobio akreditaciju za osnovne i master studije, čini ga referentnom visokoškolskom ustanovom u rangu svih ostalih fakulteta. Ovde se drže predavanja, polažu ispiti, odeljenje poseduje sve što bi trebalo da ima jedan fakultet. Činjenica da su ovde diplomirali ili studiraju neki od poznatih gradskih funkcionera ili političara, kao i razne netačne verzije koje kruže o FABUS-u, ne bi trebalo da bilo koga zabrinjavaju. Našu diplomu priznaju svi – garantuje Velinovićeva i dodaje da bi u sklopu odeljenja ovog fakulteta uskoro trebalo da počne sa radom ispostava Saobraćajnog fakulteta Kragujevac.
Još jedna visokoškolska ustanova sa „Alfa univerziteta“ (bivši BK) ima nameru da ovde radi potpuno javno. Reč je o tzv. Konsultativnom centru Fakulteta za trgovinu i bankarstvo „Janićije i Danica Karić“. Ljudi su iznajmili prostorije u novoizgrađenoj Advokatskoj zgradi u blizini Haremluka. Imaju tamo i svog administrativca – koordinatorku Danijelu APOSTOLOVIĆ. Ali, još nemaju akreditaciju.
– Ideja je da privučemo prvenstveno ljude koji već imaju neke više poslovne ili ekonomske škole, dakle one koji već negde rade, ali i svršene srednjoškolce. Ovo je deseti ovakav centar u Srbiji u kome se će se studirati po principu „daljinskog učenja“. Planiramo da u ovoj zgradi iznajmimo još neke prostorije koje će biti opremljene kompjuterima. Studenti bi pratili predavanja preko interneta, dobijali bi literaturu na fleš memoriji. Ljudi se interesuju, dolaze, ali još nismo nikog upisali, tako da će rok verovatno biti produžen – kaže Apostolovićeva.
Iako će se mnogi protiviti studiranju na ovakvim fakultetima, oni ipak imaju dozvolu za rad. A „Alfa“ će najverovatnije uskoro dobiti akreditaciju jer je „u postupku“. Posle tri godine studiranja na ovim školama dobijate titulu „bačelor“, nakon pet „master“, a nakon osam „doktor“. Ovde valja napomenuti da Ministarstvo prosvete i savesni profesori univerziteta u poslednje vreme sve češće apeluju na studente preko medija da budu oprezni pre nego što upišu bilo koji fakultet. Jer, moraju znati da im niko ne garantuje da će neakreditovani fakulteti ikada dobiti akreditaciju. Čak se preporučuje studentima sa takvih fakulteta da pređu na srodne akreditovane programe na drugim univerzitetima, jer bi u suprotnom mogli ostati bez diploma.


UČITELjSKI FAKULTET
BEZ AKREDITACIJE ZA DOKTORSKE STUDIJE

Učiteljski fakultet u Vranju, kao sastavni deo Univerziteta u Nišu, u procesu prelaska na „Bolonju“ dobio je akreditaciju za četiri studijska programa. Ali za peti nije. Naime, Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (osnovao ju je Nacionalni savet za visoko obrazovanje sa zadatkom da realizuje proces akreditacije i kontrole kvaliteta ustanova visokog obrazovanja i vrednovanje studijskih programa), akreditovala je ovaj fakulteta za osnovne akademske studije na dva programa, za učitelje i vaspitače, kao i za diplomske studije na oba smera. Međutim, u vezi zahteva za 25 kandidata za doktorske studije („metodika nastave“) komisija je stavila tzv. „akt upozorenja“. To znači da postoje neke neregularnosti, formalne ili suštinske, koje fakultet mora ispraviti u određenom roku da bi dobio ovu akreditaciju. Ako to ne učini, ponovo može aplicirati tek za godinu dana.

BROJKE
Učiteljski fakultet – Upisuje 120 studenata (75 na budžetu – 45 samofinansirajućih) na osnovne akademske studije smera za obrazovanje učitelja i još 50 na smeru za obrazovanje vaspitača. Polaganje prijemnog košta 7.000 dinara. Školarina za samofinansirajuće studente je 60.000 dinara. Plaća se u više rata.
FABUS – Prima se 30 studenata. Dve godine se uči na opštem, a treća na smeru „menadžment u sektoru javnih usluga“. Za prijemni se plaća 8.000 dinara. Školarina je 1.170 evra. Prva rata 170 evra prilikom upisa, a potom deset meseci po 100 evra.
ALFA – Traži 35 brucoša. Opšti je program za prve dve godine studija, a na trećoj se bira između tri studijske grupe – trgovina, računovodstvo, finansije Školarina je 1.200 evra u deset mesečnih rata.
Visoka škola primenjenih strukovnih studija – Odbijen im je zahtev za akreditaciju tri od osam studijskih programa (preduzetni menadžment, ekonomsko-pravni menadžment, drumski saobraćaj). Na ostalim programima osnovnih studija upisuje se 140 studenata – prehrambena tehnologija (30), tehnologija drveta (30), primenjena informatika (20), mašinsko inženjerstvo (30) i proizvodna ekonomija (30). Prijemni se plaća 5.000, a školarina 50.000 dinara.
Pravni fakultet (K. Mitrovica) – Odeljenje nema vlastitu kvotu. Studenti se praktično prijavljuju kao da će studirati u Kosovskoj Mitrovici. Ovde imaju kompletnu nastavu i polažu ispite (u prostorijama Visoke škole za strukovne studije). Fakultet u Mitrovici prima 100 samofinasirajućih i 75 brucoša koji će se školovati na teret budžeta. Školarina je 50.000 dinara i može se platiti na tri ili više rata.



  • Ostavi komentar