Predsednik opštine Surdulica Novica TONČEV optužuje Djorđija NICOVIĆA, vlasnika „Irva investicije“ koja je kupila livnicu „Mačkatica“, da od 2002. godine nije platio nijednu opštinsku taksu, da duguje Javnom komunalnom preduzeću i da nije izmirio račune podizvođačima iz Surdulice koji su radili za njega
– Od 2002. godine, kada je kupio fabriku, pa do danas Djorđe Nicović, vlasnik „Mačkatice“ nije uplatio nijednu taksu opštini Surdulica. Iznos koji nam duguje je do danas narastao na više od 22 miliona dinara – kaže predsednik opštine Surdulica Novica Tončev i naglašava da on neće dozvoliti da se ta praksa nastavi.
NOĆNA MORA
Prema rečima prvog čoveka Surdulice, livnica „Mačkatica“ se namerno uništava, čimese nanosi šteta celoj opštini i regionu.
– Djorđije Nicović je najbolju i najmoderniju livnicu u Srbiji uništio. Samim tim on pokušava da uništi i opštinu Surdulica, ne samo time što joj ne plaća račune, nego nikome od podizvođača koji su radili za njega iz Surdulice nije platio. Ja bih bio najbogatiji čovek sigurno, kada nikome ni bih plaćao račune, a da prodajem robu i proizvode – nemilosrdan je Tončev prema vlasniku „Mačkatice“.
Nepovoljna situacija po radnike livnice „Mačkatica“ traje od 2008. godine. Prošlog leta su nezadovoljni radnici blokirali puteve prema granici sa Bugarskom, tražeći da im se isplate zaostale zarade i doprinosi. Radnica u ovoj firmi, koja je zbog straha da ne ostane bez posla želela da ostane anonimna, kaže da firma danas ne radi, jer nemaju repromaterijal, a ni ugovorene poslove.
– U „Mačkatici“ se trenutno ne radi. Poslednji put smo primili platu maja ove godine za decembar 2009. Samodoprinosi nam nisu uplaćeni za 24-25 meseci, nemamo zdravstvene knjižice i to je jedan od najvećih problema – kaže ova radnica i navodi da je alarmantno stanje u firmi od 2008. godine, kada je smenjen bivši generalni direktor Dragan Lakićević.
– Na mesto Dragana Lakićevića, čoveka koji se grčevito borio da dovede firmu u dobro stanje, ali nije imao podršku gazde, Nicović je doveo Slobodana Mladenovića, a njega je zamenio sadašnji direktor Živorad Stanisavljević – priča radnica koja kaže da joj je firma u kojoj radi skoro 30 godina postala noćna mora. Ona se priseća prošlogodišnjeg štrajka.
– Kada smo štrajkovali obraćali smo se svim mogućim institucijama. Međutim, niko nam nije pomogao, sem ministra Rasima Ljajića čije je Ministarstvo za rad radnicima uplatilo po 5.000 dinara. U tom štrajku je kompletan štrajkački odbor dobio otkaze, ali je intervenisala inspekcija rada, pa smo vraćeni na posao. Doživljavali smo svakakve stresove i torture – kaže radnica i seća se da je zaposlene dočekivalo i privatno obezbeđenje.
– Zamislite situaciju kada nas je jednog jutra na kapiji firme dočekalo 80 nepoznatih ljudi. Zabranjivali su nam ulaz u fabriku, jer je gazda štitio livnicu od nas koji smo tu istu fabriku izgradili. Ni to nije pomoglo, pa je doveo 10, najblaže rečeno, gorila, ali ni oni nisu uspeli da nam zabrane ulaz – kaže ova žena koja trenutno ne ide na posao, ali ne zna da li je na godišnjem odmoru, neplaćenom, ili plaćenom odsustvu, jer nije dobila nikakvo rešenje.
Predsednik Surdulice Tončev se slaže sa ovom radnicom da su najveći problemi u „Mačkatici“ počeli smenom direktora Lakićevića.
– Gospodin Nicović je smenio Lakićevića rukovodeći se tim da je on napravio velike gubitke u toj fabrici. Ja sam kao predsednik otišao kod gospodina Nicovića i pitao šta se tu dešava, kakva je situacija. On je rekao da će posle Dragana Lakićevića biti med i mleko – priseća se Tončev.
On takođe navodi da je verovao Nicoviću na reč, iako je, prema njegovim rečima, radna snaga u preduzeću sa 800 smanjena na svega 200 radnika.
NE RUČAM SA DUŽNICIMA
– Tada me je zamolio da ne blokiramo račune lokalnim taksama i porezima na imovinu, zemljište i sve što sleduje lokalnoj samoupravi. Takođe me je zamolio da mu se ne isključuje voda, jer je bio veliki dug. U interesu radnika i u interesu fabrike sam mu rekao: „Dobro, u redu je, za te pare kupite repromaterijal, plaćajte radnike, da počnete da radite, a onda od prodaje proizvoda polako plaćajte dažbine našoj opštini“. On se sa tim složio i obećao mi da će tako biti – kaže Tončev koji se oseća prevarenim i izigranim, jer dogovor nije ispunjen.
– U nekoliko navrata sam išao kod njega i stalno je govorio: „Evo, sad će biti, sad će biti…“, ali, koliko vidim, on je prevario, ne samo mene, već i sve radnike, a ja mislim da je prevario i celu državu Srbiju, jer je namerno isisavao pare iz „Mačkatice“ i nikome ništa nije plaćao – ljut je Tončev.
On kaže da je bio pozvan na ručak kada su pre dve nedelje u fabriku dolazili novinari iz prestonice, ali nije želeo da ode.
– Ne idem na ručkove sa dužnicima i rekao sam da uopšte ne želim da odem i da razgovaram dok ne izmire sva dugovanja prema Surdulici i „Vodovodu“ – odlučan je Tončev.
Agencija za privatizaciju raskinula je nedavno sa Djorđem Nicovićem, vlasnikom „IRVA investicija“, ugovor o kupovini pirotskog „1. maja“, a pre toga sa niškim „Građevinarom“ i „Niteksom“. Pored navedenih firmi, Nicović je vlasnik još više od 20 preduzeća u Srbiji. To je još jedan od razloga za negodovanje Novice Tončeva.
– Ne razumem državu Srbiju zašto toleriše ovakve poteze Djorđa Nicovića, nesumnjivo bogatog čoveka. „Niteks“ mu je oduzet, „Prvi maj“ mu je iduzet, „Mačkaticu“ je uništio i ko zna još koliko će da uništi, ako još nije, ako mu država to dozvoli. Ne vidim razlog da se tako nešto dozvoljava. Da li država njemu nešto duguje, pa ga toleriše, ima li neko neke obaveze prema njemu, stvarno ne mogu da shvatim šta se tu radi – pita se predsednik Surdulice.
Anonimna radnica kaže da je vlasnik „Mačkatice“ poslednji put bio u firmi krajem maja prošle godine.
– Obećavao nam je brda i doline i pošto sam skoro tri decenije u firmi sve mi je zvučalo izvanredno. Verovali smo slatkorečivom vlasniku i u glavama vrteli filmove o ostvarenju tih obećanja. Da je samo trećina od onoga šta nam je gospodin Nicović pričao ostvareno, danas bi „Mačkatica“ bila firma koja hrani 220 porodica – završava nezadovoljna radnica.
NICOVIĆ BEZ ODGOVORA
Djorđiju Nicoviću „Vranjske“ su po dogovoru sa sekretaricom u firmi prosledile pitanja na elektronsku poštu, jer njega nismo mogli da čujemo zbog obaveza koje ima, a na mobilni telefon bio je nedostupan. Pitanja na koje nismo dobili odgovore su:
1.Po kom principu je kompanija „IRVA Group“ kupila preduzeće „Mačkatica“ u Surdulici? Kada, po kojoj ceni i pod kojim uslovima?
2.Da li su tačni navodi predsednika opštine Surdulica Novice Tončeva koji tvrdi da ste toj opštini za lokalne takse, struju i vodu dužni oko 22.000.000 dinara?
3.Kada će, ukoliko je to tačno, „Mačkatica“, odnosno „IRVA“ platiti dažbine opštini i Javnom komunalnom preduzeću?
4.Da li je „Mačkatica“ pred stečajem, ili je u stečaju?
5.Da li se u Mačkatici odvija proizvodnja, a ako to nije slučaj, kada će biti pokrenuta?
6.Šta će se desiti sa zaposlenima ukoliko ne pokrenete proizvodnju? Da li ih čeka sudbina radnika konfekcija „Prvi maj“ i „Niteks“?
7.Kako komentarišete navode predsednika opštine Surdulica Novice Tončeva da ste „prevarili i njega i opštinu Surdulica, jer niste nijednu taksu platili“ i da ste „uništili najbolju i najmoderniju livnicu u Srbiji“?
8.Da li je tačno da niko sem direktora i nekoliko administrativnih radnika ne radi u „Mačkatici“?
9.Koliko ste radnika zatekli kada ste preuzeli kompaniju, a koliko ih sada radi tamo?
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.