Trule daske koje život znače

Eko Taxi Vranje

Trule daske koje život znače

Cvetković optužuje Najdića da nije ispunio gotovo ništa od onoga što mu je obećao pre godinu dana i dodaje da se sa milion dinara ne može napraviti dobar repertoar. Najdić odgovara da je Pozorište samo jedan od segmenata gradske kulture o kojoj mora da brine i objašnjava da je budžet za teatar uslovljen finansijskom krizom



Ovih dana u Pozorištu „Bora Stanković“ paralelno se igraju dve vrste predstava – one na sceni, i one druge, iza kulisa, daleko od očiju publike. Iako se repertoar za sada normalno odvija, nije tajna da se Pozorište savija pod teretom nekoliko velikih problema, od kojih su najveći nerešeno pitanje umetničkog direktora i veoma loša finansijska situacija. Nedovoljno i neredovno izdvajanje iz budžeta za programske aktivnosti, učinili su da komunikacija na relaciji Nebojša Cvetković, direktor Pozorišta i Zoran Najdić, član Gradskog veća zadužen za kulturu, sve više liči na igru gluvih telefona.

APRI – LI – LI – LI

Na početku nije naodmet podsetiti da je direktor Pozorišta Nebojša Cvetković, nestranačka ličnost, stupio na ovu dužnost 1. aprila 2009. godine. On je diplomirani ekonomista koji je pre toga uspešno radio kao rukovodilac marketing službe u „Jumku“, direktor Radio „Jumka“ i direktor preduzeća „Bivoda“. Tvrdi da je, kada je prihvatio mesto direktora, u paketu sa svim obavezama koje su ga tu čekale, od kojih je za neke znao, a za neke nije ni sanjao da će morati da ih rešava, dobio i niz obećanja od gradskih čelnika, pre svih od Zorana Najdića, ali da skoro ništa od svega toga do danas nije ispunjeno.
– Bio je dogovor da pozorište dobije umetničkog direktora, dva profesionalna glumca, pravnika, sekretara i organizatora, kako bih ja mogao da se bavim svojom strukom, odnosno finansijama. Iako sam svestan da posao upravnika nekad podrazumeva niži prag osetljivosti, ne mogu da prihvatim da budem odgovoran za stvari koje su produkt tuđih neispunjenih obaveza. Neprihvatljivo je, ali i fizički neizvodljivo, da paralelno brinem o repertoaru, sponzorima, festivalima, finansijama, klubu, a da mi oni koji su me na ovo mesto doveli okreću leđu i ignorišu me. Ne znam zbog čega je obezbeđen samo organizator, a umetničkog direktora više niko i ne pominje – rezignirano iznosi CVETKOVIĆ.
Sa druge strane, Zoran Najdić, u nešto smirenijem tonu, kaže da razume Cvetkovića, ali da i on mora da razume njega jer nije Pozorište jedini problem kojim se bavi i da će mu po pitanju umetničkog direktora pomoći što pre je to moguće.
– Jedan pokušaj zapošljavanja umetničkog direktora, maja prošle godine, već nam je propao i to Cvetković vrlo dobro zna. Radi se o Nenadu Todoroviću, upravniku prištinskog pozorišta, sa kojim su dogovori propali u poslednjoj fazi. Period koji je za nama apsolutno je potvrdio neophodnost angažovanja umetničkog direktora u smislu konsultacija i kreiranje programske politike Pozorišta. Slažem sa Cvetkovićem da je to u ovom trenutku urgentni problem. Pokušaćemo da nađemo umetničkog direktora koji će biti honorarni saradnik Pozorišta – tvrdi NAJDIĆ.
Dodajući da se on dovoljno u svom poslu dokazao i da nema nameru da pravi karijeru, već da samo učini najviše i najbolje što može za Pozorište dok je tu, Cvetković smatra da se problemi u ovoj kući prepliću jer, pre svega, nema para. Potencira da on više ne veruje obećanjima, jer se pokazalo da su svi dogovori prestali da važe maltene odmah nakon što su postignuti.
– Ne može Grad da nam dodeli 1,1 milion dinara za programske aktivnosti i da očekuje da se ovde stvaraju velike i značajne predstave koje će režirati poznati reditelji, koje će donositi nagrade sa festivala i puniti salu mesecima. To, jednostavno, nije moguće. Naš budžet je sramotno mali kada ga uporedite sa pozorištima sličnog gabarita u Srbiji, pa čak i sa nekim amaterskim pozorištima. Recimo amateri u Smederevskoj Palanci imaju isti budžet kao mi, a u Velikoj Plani dobijaju 2,7 miliona iz budžeta. Pozorišta u Srbiji slična našem daju ceo naš godišnji budžet samo za jednu režiju! Od izrade promotivnog materijala i elektronskog povezivanja svih ustanova kulture, što je dogovoreno još januara, još nema ništa, već se i to svelo na puka Najdićeva obećanja – ogorčen je Cvetković.

A GRADONAČELNIK ĆUTI

Činjenica je da se Cvetković prihvatio najnepopularnije fotelje u gradu, ali situacija u Pozorištu nije samo njegov, već je i problem Grada pa se svaljivanjem krivice na jednog čoveka stvar ni u kom slučaju neće rešiti već će se problemi samo produbiti. Na kraju, to i ne zanima običnog čoveka koji samo želi da ide u pozorište i gleda dobre predstave.
Najdić tvrdi da niko ne očekuje od Cvetkovića „da pravi JDP“ i da ceo tim trenutno radi na definisanju kulturnog identiteta grada u skladu sa Strategijom kulture. Što se tiče elektronskog povezivanja ustanova kulture, one su upućene na Info centar Gradske uprave, a međusobno bi trebalo de se dogovaraju kako im se satnice aktivnosti ne bi poklapale, što je redovna pojava.
– Naravno da ne može normalno da se radi sa million dinara, to su skromna sredstva. Međutim, sve ono što je predviđeno budžetom za 2009. godinu ispunjeno je, s tim da je budžet kreiran u skladu sa aktuelnom finansijskom situacijom. Radimo na tome da budžetom za 2011. godinu Pozorištu dodelimo veća sredstva za programe – pravda se Najdić.
Razumevanja je, ipak, po Cvetkovićevim rečima, malo. Neki političari mu se više ni na telefon ne javljaju, drugi ne odgovaraju na njegove dopise, a one koji hoće da pomognu broji na prstima jedne ruke.
– Gradonačelniku sam se obraćao desetak puta, čak sam u svojim dopisima davao i predloge kako situacija može makar malo da se popravi, ali mi on nikada ništa nije odgovorio. Iz njegovog kabineta dobijam samo usmene naredbe kome treba da ustupim pozorišnu salu i to je sve, a kada bih naplaćivao njeno korišćenje godišnja zarada bi bila između 150 i 200 hiljada dinara. To, u situaciji kada samo struju plaćamo 1,5 miliona godišnje, nije zanemarljivo. Da li nekome ne odgovara to što nisam partijski čovek? Da li mi se zbog toga šalje osam inspekcijskih kontrola za poslednjih šest meseci? Da li im se ne sviđa moj rad pa piju „bensedin“ pre nego što sednu u prvi red? Da li se od mene očekuje da idem sa gradonačelnikom u kafanu i „završim posao“? Možda neko smatra da je tako normalno poslovati, ali ja ne mislim – ogorčen je Cvetković.
Najdić po ovom pitanju ima potpuno kontra stav. On kaže da nije tačno da se korišćenje sale ne plaća i dodaje da direktor Cvetković ima apsolutnu autonomiju odlučivanja po tom pitanju.
– Stvar je poslovne politike Pozorišta koje će programe oni podržavati i sufinansirati nenaplaćivanjem zakupa, a u kojim će se prilikamazakup naplaćivati – kaže on.
Direktor, pak, zaključuje da je zahvaljujući ovakvoj situaciji Pozorište postalo skoro samofinansirajuće jer, kao što se vidi u finansijskom izveštaju, pet šestina prihoda je od ulaznica, sponzora i donatora, a samo jedna šestina iz budžeta. Pomoći za sada nema ni od kuda, a kada će je biti – ne zna se.


STAVKE             VRANjE             ŠABAC                KRALjEVO                 KRUŠEVAC

 

Za kulturu      90.780.000         148.000.000         145.000.000             179.165.000

Za pozorište 17.000.000           64.000.000           13.000.000               45.150.000
Br. zaposlenih    23                     46                          17                            45

Br. predstava      16                     20                          10                            15

(mesečno)

Br. premijera       5                       8                            4                              4

(godišnje)


Podela novca: plate i program
Vranje   Plate:  15.900.000,  Program: 1.100.000

Šabac  Plate:  59.500.000,  Program: 4.500.000

Kraljevo Plate:  7.000.000,  Program: 3.000.000

Kruševac Plate: 27.180.000, Program: 7.859.000


DA LI POZORIŠTE DOBIJA DOVOLjNO NOVCA OD GRADA?

Ivica Krstić (33), radnik:
– Ne dobija.
Aleksandar Stamenković (36), radnik:
– Ne znam koliku sumu dobija, ne mogu da procenim.
Maja Ilić (18), učenica:
– Verovatno dobija.
Milan Nikolić (21), student:
– Ne bih rekao.
Gordana Trajković (50), nezaposlena:
– Narod to ne zna.



  • Ostavi komentar