Rentiranje praznih hala

Predstavnici lokalne vlasti od države, kao većinskog vlasnika kompanije, traže da se pogoni koji nisu u funkciji ustupe zainteresovanim investitorima

Ako je suditi prema najavama koje stižu sa nadležnih mesta, lokalna samouprava i država, kao većinski vlasnik „Jumka“, ozbiljni su u nameri da po svaku cenu od totalne propasti spasu ovu kompaniju. Uostalom, nije se jednosatna vizita Vranju predsednika Republike Borisa Tadića sredinom prošlog meseca, prilikom njegovog povratka iz unesrećenog Trgovišta, slučajno svela samo na obilazak pogona bivšeg tekstilnog giganta. Tom prilikom javnost je od Miroslave Novković, zamenice direktora „Jumka“, čula za plan da se, u saradnji sa državom i lokalnom samoupravom, potencijalnim investitorima rentiraju pogoni koji se ne koriste. Iako ova ideja nije nova, niti se znaju precizniji detalji ovog posla, čini se da je ideja veoma blizu realizacije, a treba podsetiti da jednu veliku Jumkovu halu trenutno rentira Biznis inkubator centar, koji je dalje ustupa svojim korisnicima.

KAO U LESKOVCU

„Jumko“ se prostire na površini od oko 130.000 kvadratnih metara, od čega je veliki deo pod krovom sa podrazumevajućom infrastrukturom (struja, voda, prilazni putevi…), što ovaj prostor čini idealnim za svaku vrstu privredne delatnosti. Kompanija se nalazi u postupku privatizacije nekoliko godina, ali je do sada otkazano nekoliko tendera iz jednostavnog razloga jer se nije javio dovoljno ozbiljan kupac. Aktuelno rukovodstvo „Jumka“, koje se na čelu kompanije nalazi od novembra prošle godine, uspelo je da pokrene deo kapaciteta dobijanjem nekoliko dobrih poslova za državu iz domena namenske industrije. Plate 1.760 zaposlenih su, iako male, danas koliko-toliko redovne, ali sve to ipak nije dovoljno za kompaniju koja je u srećna socijalistička vremena imala desetak hiljada zaposlenih. Zbog toga su nadležni u lokalnoj samoupravi pokrenuli inicijativu kod resornih ministarstava da im država, kao većinski vlasnik, ustupi na korišćenje hale koje nisu u funkciji, koje bi ovi ponudili potencijalnim investitorima. Perica JANKOVIĆ, član Gradskog veća zadužen za privredu i preduzetništvo, kaže da ima dosta kompanija koje su zainteresovane da, pod određenim uslovima, uzmu na korišćenje „Jumkove“ hale.
– Pri kraju su naši pregovori sa predstavnicima vlade da nam se ustupe pogoni koje „Jumko“ ne koristi, od čega bi korist imali svi. „Jumko“ konkretno sada ima velike rashode, pre svega za energente, za koje mesečno izdvaja oko 30 miliona dinara, a na ovaj način bi skinuli bar polovinu od tih obaveza. To, naravno, ne bi bila jedina dobit za kompaniju jer o uslovima i detaljima tek treba da se dogovaramo – kaže Janković.
Najveća nepoznanica je vezana za cenu realizacije ovog plana:
– Mi smo spremni da te hale, ukoliko nam ih država ustupi, investitorima damo bez naknade na korišćenje ako zaposle što više ljudi. Sad čekamo da vidimo šta će zauzvrat tražiti „Jumko“. Inače, postoji dosta kompanija zainteresovanih za „Jumkov“ prostor, iz lokala ali i iz Beograda i drugih sredina – tvrdi Janković.
Nešto slično radi se u Leskovcu. Krajem prošlog meseca gradonačelnik Slobodan Kocić potpisao je ugovor sa predstavnicima nemačke kompanije „Falke“ o besplatnom ustupanju dela propale tekstilne fabrike „Leteks“. Nemci će ovde u fabriku čarapa uložiti osam miliona evra i zaposliti 600 ljudi, a Grad Leskovac je, na osnovu svojih potraživanja prema „Leteksu“, kompenzovao 1,14 hektara zemljišta i formirao jedinstvenu parcelu koju je investitoru ustupio na korišćenje. Lokalna samouprava se, osim toga, obavezala i da o svom trošku poruši stare zgrade „Leteksa“ i uredi komunalnu infrastrukturu. Osim toga, kako su nam rekli u kabinetu leskovačkog gradonačelnika, lokalna samouprava posreduje između privatnika i propalih firmi koje im ustupaju svoje hale, uz obavezu da uposle određeni broj ljudi.
U samom „Jumku“ su, međutim, prilično rezervisani oko ideje da deo svojih pogona ustupe lokalnoj samoupravi a ova dalje preduzetnicima. Direktor kompanije Zoran STOŠIĆ kaže da ova ideja nije nova, ali da za sada nema konkretnih ponuda potencijalnih ulagača. On objašnjava da je trenutni prioritet „Jumka“ upošljavanje svih raspoloživih kapaciteta, a ne njihovo davanje u zakup.
– Osim toga, mi nemamo mnogo slobodnog prostora, a treba naglasiti da svi pogoni „Jumka“ čine tehnološki povezanu celinu i da ni malo nije jednostavno izdvojiti neki pogon. Naš osnovni zadatak sada je prekompozicija kompanije u cilju smanjenja energetskih troškova koji su sada ogromni. Ipak, sve ovo ne znači da nismo otvoreni za svaku vrstu saradnje i dogovora – kaže Stošić.

SEĆATE LI SE „ZAMBERA“

Dejan Trifunović iz Privredne komore Srbije, predsednik Upravnog odbora Jumka, takođe podseća da ideja o rentiranju pogona nije nova, ali potvrđuje da će se o tome sa predstavnicima lokalne samouprave i države detaljnije razgovarati na sastanku zakazanom za sledeću nedelju:
– Činjenica je da nema ozbiljnog investitora koji bi kupio čitavu kompaniju. Sledeće nedelje razgovaraćemo o mogućnosti davanja pod zakup nekih pogona, ali za taj posao još nismo napravili precizan okvir. Jedna od ideja, koja takođe nije nova, je i da se u Jumku napravi reciklažni tekstilni centar za čitav region, ali ćemo o svemu više znati u narednom periodu – kaže Trifunović.
I Snežana Veličković, lider većinskog sindikata ASNS u kompaniji, slaže se da je „Jumku“ pre svega potreban snažan i ozbiljan strateški partner:
– Postoji inicijativa da se deo pogona izda u zakup radi priliva svežeg novca. Pregovori o tome se vode, ali smatram da je nalaženje ozbiljnog strateškog partnera glavni prioritet. Međutim, šta god da se odluči, svaki posao treba obezbediti čvrstim ugovorima, kako nam se ne bi desio novi „Zamber“ – kaže Veličkovićeva.
Podsetimo, ovoj britanskoj kompaniji data je na korišćenje Jumkova Konfekcija „Sloboda“, koju je ovaj nesuđeni investitor srušio, a na tom prostoru započeo izgradnju nove fabrike. „Alena“, u čijem je vlasništvu bio „Zamber“, od države je dobila polovinu od 6 miliona evra predviđenih kao stimulans za zapošljavanje predviđenih 3.000 radnika, ali se čitav projekat neslavno završio odustajanjem stranog partnera koji je ovdašnjoj javnosti predstavljen maltene kao evropski konfekcijski lider. Jani Savas, vlasnik Zambera je pobegao, ostalo je iskustvo, pa sada samo treba biti dovoljno mudar.

BROJKE
Jumko ima zaokružen proizvodni proces – Predionicu, Tkačnicu, kao i pogone za proizvodnju konfekcije i trikotaže, ali najveći problem za kompaniju trenutno predstavlja visoka cena proizvodnje, što je direktna posledica zastarelosti opreme. Za pokretanje mašina i sistema za klimatizaciju koriste se mazut i struja, a ovi energenti učestvuju sa 30 odsto u ceni gotovog proizvoda, što je daleko više od evropskih normi.
– Troškovi za energente su fiksni, bez obzira sa kolikim kapacitetom radi fabrika. Zbog toga moramo povećati produktivnost, a to ne možemo učiniti bez ulaganja – kaže Stošić.
Ulaganje u smanjenje troškova proizvodnje osnovni je uslov da Jumko iskoristi pogodnosti Sporazuma o slobodnoj trgovini tekstilom sa EU, koji važi od 2005. godine. Od tada su gotovi odevni predmeti treći proizvod u strukturi izvoza Srbije, posle gvožđa i voća i povrća. Prošle godine izvoz tekstila vredeo je 579 miliona dolara i učestvovao je sa 9,4 odsto u ukupnom srpskom izvozu. Ipak, istovremeno je uveženo tekstilnih proizvoda za 729 miliona dolara. Stošić podseća da je Jumko u nekoliko navrata do 2000. izrađivao uniforme za nemačku vojsku, ukupne vrednosti 13 miliona tadašnjih maraka.
– Stupili smo nedavno u kontakt sa dobavljačima nemačke vojske, koja je zadovoljna kvalitetom naših proizvoda. Međutim, mi trenutno nismo konkurentni sa cenama zbog visokih troškova proivodnje“ – kaže Stošić.
Trenutno, u ovoj fazi tranzicije, u kompaniji je zaposleno 1.760 ljudi koji proizvode 650.000 komada odeće vredne 12 miliona evra. Tek nedavno je obnovljen izvoz, i to u Rusiju, Švajcarsku i Austriju, ukupne vrednosti 60.000 evra.