Poluga, dvoseklica, pointer



Poluga, dvoseklica, pointer

Iako su pravila borbe evoluirala pa sada nema udaraca u genitalije, grkljan i oči, bavljenje ovom veštinom rezervisano je samo za hrabre i izdržljive devojke i momke





Mladići i devojke u trenerkama i šortsevima, sa rancima na leđima ulaze u fiskulturnu salu Srednje tehničke škole. Svesni težine napora koji ih očekuje, počiwu lagano razgibavanje. Ultimat fajt, borba sa veoma malo ograničenja, okupila je u kluba Shooto MMA Iron veliki broj privrženika. Među njima ima i osnovaca, a sedmogodišnji Vukašin Arsić jedan je od najmlađih članova kluba.
-Više volim da se bavim borilačkim veštinama nego drugim stvarima. Ovde dolazim da bih ojačao svoje telo, a treniram nešto više od šest mecseci – kaže Vukašin, koji na treninge dolazi sa nekoliko svojih vršnjaka.

PESNICE PARAJU VAZDUH

Dvatesetominutno razgibavanje prestaje, počinje sa sa trčanjem po sali. Menjajući tempo trčanja, instruktori zajedno sa svojom ekipom rade sklekove, čučnjenjve, trbušnjake. Vazduhom šište eksplozivni aperkati, krošei i direkti. Nakon pola sata kombinovanja ovih vežbi, znoj počinje da se sliva preko mišićavih tela. Tišinu u sali prekida samo ubrzano ritmično disanje i bat koraka. Bez obzira na godine i pol, svaki član kluba radi iste, naporne vežbe. Srednjoškolka Jelena Veličković u klubu trenira već šest meseci.
– Preporučujem drugim devojkama da dođu. Naučiće da se brane i imaće lepa tela, bez odricanja od hrane – kaže ova sedamnaestogodišnjakinja.
Sada se vežba savitljivost. Trčanje i dalje traje, samo što je spletu vežbi sa trčanjem dodato kotrljanje preko strunjače u svim pravcima i kombinaciji sa dodatnom serijom sklekova koja se radi pre izvođenja nove vežbe.
Na redu je „pačji hod“. Posle oko sat vremena zagrevanja i vežbi za eksplozivnost i brzinu, ovi mladi ljudi spremna su za ono zbog čega dolaze. Svako „uzima“ svog partnera, stavlja rukavice i čeka dalje instrukcije.
Stegnute pesnice vranjskih ultimat fajtera i fajterki paraju vazduh, opasno se približavajući bradi partnera u sparingu. Stariji članovi asistiraju jedan drugom držeći „pointer“ (sunđer obmotan kožom) na rukama. Menjaju se kombinacije i ritam udaraca, a salom se prolama zvuk udaraca.
Na ovakvkom načinu treniranja inisitira Slađan Stanojković Prike, koji nakon višegodišnjeg iskustva u borbama tvrdi da je trening osnova svega.
– Svaki borac mora ima neverovetnu snagu i brzinu, što je neophodno da bi se u kavezu ili ringu sačuvalo telo. Ko nema te osobine ne može da se nada učestvovanju na takmičenjima; jednostavno ga neću pustiti, jer bi bio povređen. Pre svake borbe na takmičenjima prvo ću ja ulaziti u „kavez“. Moram da prvi osetim atmosferu u borilištu, jer želim na prvom mestu da moji borci zadrže vitalnost i snagu koju su stekli trenirajući- kaže Stanojković.
Na drugoj strani sale, kod trenera Zorana Mladenovića rade se tehnike u parteru, što uključuje razna bacanja, gušenja, poluge, obaranja. On takođe podučava odbranu od napada nožem i raznim priručnim sredstvima koja se koriste u klasičnim tučama na ulici.
– Spajanjem Priketovog i mog znanja i iskustva stvaramo ljude koji su sposobni da se odbrane, ali i da napadnu. Propagiramo zdrav način života i prave vrednosti. Nama je prevencija nasilja i tolerantno ponašanje podjednako bitno koliko i učenje odbrambenih tehnika, jer takvo ponašanje i jeste odbrambena tehnika – kaže Mladenović.
Simulirani napad nožem tamnoputi mladić zaustavlja blokiranjem levom rukom, dok desnu provlači ispod nadlaktice napadača i hvata za zglob, stvarajući polugu na rame i lakat. Nakon i najmanjeg pokreta tela u bilo kom pravcu, prepoznaje se bol na licu napadača.
Sledeće su tehnike u parteru. Dok jedan leži na strunjači, obuhvatajući nogama oko struka svog protivnika, čvrsto ge steže i ne dozvoljava mu da se pomera. Napadač koji se migoljio pokušavajući da zada udarac, sada se nalazi u jako neprijatnoj situaciji. Ima polugu na vratu koja se radi nogama i na desnoj ruci. Takozvani triangl je tehnika koja se najčešće izvodi u borilištu, jer onemogućava bilo koju vrstu napada, i završava se pobedom onog koji je izvodi.
Nakon sat vremena poluga, bacanja, vežbanja lou kika, ap kika, udaraca rukom i nogama, bolnog valjanja po parteru, borci se vraćaju u krug. Samo se začulo glsno „ajmo!“ i ponovo čučnjevi, sklekovi, trbušnjaci i trčanje.

SMEH I PO KOJI JAUK

Posle treninga, u svlačionici graja, smeh i po koji jauk ugruvanog.
Još jedan srednjoškolac u klubu, Mladen Jovanić ponosan je na sebe što se bavi ovom veštinom.
– Veština je pozitivna za telo i duh. Sviđa mi se zato što je opasnija od ostalih borilačkih veština, a i malo su slobodnija pravila borbe – tvrdi Mladen.
Iako je prava borba nezamisliva bez „kaveza“, u ovom klubu ga još uvek nemaju, ali su instruktori rešeni da ga nabave.
– Još uvek nismo pronašli sponzora, ali bi i to pitanje trebalo da se reši uskoro. U Srbiji ima desetak klubova, od toga pet u Beogradu, a mi smo šesti registrovani. Ja sam dobio ponudu da radim borbu u Donjem Milanovcu i Austriji. Želim da i naši članovi počnu sa borbama po Srbiji i Evropi. To što je naš klub u Vranju stvara mogućnost da organizujemo republičko i balaknsko prevenstvo u ultimat fajtu – kaže Stanojković.
Zoran i Slađan su, pored amblema kluba – stegnute pesnice koja čvrsto drži dvoseklicu, naručili i izradu klupske himne, kao još jedno od obeležja ovog kluba, unikatnog na jugu Srbije.


DISCIPLINA STARA DVADESET GODINA
Iako se koreni ove specifične borilačke veštine vezuju za „pankration“, deo olimpijskih igara u antičkoj Grčkoj, ultimat fajt je svetu zvanično predstavljen pre nekih 20 godina. Liberalna pravila borbe koja vladaju u „kavezu“, u kome borci ukrštaju pesnice. Za 20 godina ova disciplina pretrpela je manje izmene u pravilima, tako da više nisu dozvoljeni udarci u genitalije, grkljan, ili bukvalno ubadanje u oči protivnika. Osnivanjem Ultimat fajt kluba Shooto MMA Iron veštinu su u Vranju zvanično predstavili Slađan Stanojković-Prike i Zoran Mladenović-Žilka, veterani borilačkih sportova i višestruki prvaci na kik boks takmičenjima u bivšoj Jugoslaviji. Sa zvaničnim radom klub je počeo juna 2009. godine u sali Tehničke škole u Vranju.

Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.



  • Ostavi komentar