Nebojša Spasić, direktor ovdašnje ekspoziture, odobrio dva kredita preduzećima „Elkab Mestieri“ i „Strada Mestieri“, uprkos činjenici da je reč o firmama koje su imale skromne poslovne prihode i, priča se, neadekvatne garancije. Krediti su, tvrde međutim iz centrale ove banke u Beogradu, navodno dati po uobičajenoj proceduri i uredno se vraćaju
– Genijalna ideja o otvaranju legalnih firmi za „pranje“ novca Goranu Tasiću Gokčetu pala je na um u leto 2008. godine – potvrđuje izvor „Vranjskih“ dobro upućen u njegovu „poslovnu politiku“.
Sa svojim idejama, objašnjava naš sagovornik, upoznaje novosrbijanca Radoslava Laleta – Mojsilovića, koji u to vreme dobija poslanički mandat. Gokče od Laleta traži da ubuduće založi poslaničku reč i autoritet i posreduje u obezbeđivanju poslova za njegova „čeda“.
„Delićemo novac“, nudi Gokče.
OPERACIJA „MESTIERI“
Prvobitna Tasićeva ideja bila je da otvori tri firme. Međutim, otvara dve – „Elkab Mestieri“ i „Strada Mestieri“ da bi se, navodno, bavile poslovima elektrifikacije i održavanja. Obe firme su d.o.o, registrovane 4. septembra 2008. godine kao „mala pravna lica“. Kao vlasnici se upisuju Nenad Kostadinović (Gokčetov pašenog uhapšen prošle sedmice zajedno s njim) i Stojan Zlonoga, Mojsilovićev bliski prijatelj (po poslednjim informacijama trenutno u Hrvatskoj). Poslove, međutim, vodi Gokče. On obezbeđuje novac za kupovinu opreme i zapošljava ljude.
„Operacija Mestieri“, ako je tako fakultativno možemo izraziti, podrazumeva plan po sledećem scenariju: registruju se legalne firme, posluju, naizgled, zakonito, uplate idu preko računa, konkuriše se za kreditne linije u ispostavama raznih banaka u Vranju kao i kod državnog Fonda za razvoj. Uspostavlja se bliska saradnja sa „prijateljskim“ firmama (po pravilu pod kontrolom Nove Srbije) u lokalu, a potom se uz pomoć pritisaka obezbeđuju poslovi, krediti i stvara iluzija o legalnom poslovanju. Usput se dobro zarađuje.
Zgodno osmišljen plan privremeno pada u vodu posle pucnjave kod kafića „Tropikana“, nakon koje policija raspisuje poternicu za Gokčetom pod sumnjom da je 17. septembra 2008, pucajući u Aleksandra Dimitrijevića, počinio krivično delo „ubistvo u pokušaju“. „Elkab“ i „Stradu“, registrovane najpre u ulici Ive Lole Ribara, Tasić iz „egzila“ (nalazio se u Makedoniji) preko svojih ljudi u Vranju seli u ulicu Save Kovačevića, gde se i danas nalaze. Kancelarije iznajmljuje od izesnog Dejana Pančića, šefa u Veletrgovini „Miloščić“, za mesečnu kiriju od 500 evra. Kirija se, dok se on skriva od policije, plaća „na mišiće“, novcem od osnivačkog uloga i iz džepa prijatelja po Gokčetovom nalogu. Jer, on iz Skoplja, a potom Beograda, gde je nastavio skrivanje od policije, insisitira da firme nastave da rade i da se lokal zadrži.
Nakon predaje policiji i šestomesečnog pritvora, Tasić iz senke preuzima rukovođenje „Elkabom“ i „Stradom“, počevši da sprovodi u delo ranije napravljan plan. Već tada, navodno, „reketira“ Mojsilovića, koji mu daje 40.000 evra da vrati nekakve kockarske dugove, a potom u više navrata još mnogo novca po „moranju“ i sličnom scenariju (prema nekim procenama negde oko 120.000 evra od više firmi i pojedinaca).
Kada su ovakvi izvori finansiranja presahli, Tasić se dosetio da i na drugi način može naplatiti poslanički autoritet Mojsilovića koga je u to vreme već čvrsto držao u šaci. Poslanik je već u paničnom strahu od Gokčeta, izložen, navodno, stalnim pritiscima i pretnjama.
U septembru 2009. godine, na Tasićevo insistiranje, njih dvojica odlaze kod Nebojše Spasića, direktora ekspoziture Komercijalne banke u Vranju. Lale je, valjda, trebalo da bude „garancija“. Gokče za „Elkab“ i „Stradu“ traži, najpre, po 5 miliona dinara kredita. Potom kaže da bi se zadovoljio sa po 2,5. Spasić ga odbija, saopštavajući da u banci smatraju kako ove firme ne ispunjavaju uslova za kredit. Gokče se izdire na Spasića i preti da će ugasiti račune u ovoj banci. Traži od Mojsilovića da se kod Vodogradnje, firme u kojoj je poslanikov otac krupni akcionar, založi da to preduzeće bude jemac „Elkabu“ i „Stradi“ za kredit. Međutim, bankar Spasić ne popušta.
SILA I MORANjE
Gokče pribegava novoj taktici. Traži od Mojsilovića da posreduje kod Vodogradnje i obezbedi mu 5 miliona dinara kredita preko te firme. Komercijalna banka odobrava kredit. Međutim, vranjskoj firmi dospevaju neke obaveze kod NIS-a, pa „Stradi Mestieri“ prebacuje na račun „samo“ 4,4 miliona. Nalog, pod navodnom iznudom, daje Mojsilović u strahu od Tasića koji okolo priča da će mu, navodno, „pobiti celu porodicu“.
U međuvremenu, Gokče posle Nove godine ponovo vrši pritisak za kredit kod Komercijalne banke za „Stradu“ i Elkab“. Ovog puta Spasić popušta i odobrava mu, tvrdi naš izvor, po 5 miliona za obe firme, ukupno 10, iako za informaciju o iznosu ne postoji zvanična potvrda banke (vidi okvir). Krediti su dati uprkos činjenici da firme „Elkab“ i „Strada“ imaju skromne prihode, da postoje vrlo kratko vreme i da nemaju adekvatna sredstva obezbeđenja (jemca ili hipoteku). Celu stvar prate priče da druge firme na ovaj način nikada ne bi mogle da dobiju kredit u ovoj ekspozituri.
Izvor „Vranjskih“ otkriva da je Gokče ulazio u kancelariju kod Nebojše Bokija – Spasića kad je hteo, da se bahato ponašao, a da mu je Spasić „ispunjavao želje“. Priča se da je banka imala mnogo problema što Gokče kredite ne vraća na vreme. On je, navodno, osim ova dva kredita, kod Komercijalne banke uzeo kredit od 5 miliona i na firmu „Metaleks“, ortačko društvo koje se duže vreme nalazilo u finansijskoj blokadi (a i danas je, izvor APR). Ta firma vodi se na ime Slavoljuba Stankovića Švabe iz Vranjske Banje.
I pored toga što iz Komercijalne banke insistiraju na legalnosti dodele kredita za „Stradu“ i „Elkab“ (vidi okvir), pitanje je, zapravo, da li je kod dodele ovih kredita zaista ispunjena uobičajena bankarska procedura. Naime, kada se dodeljuje kredit jednoj privatnoj firmi, najpre se gleda kako ta firma posluje.
– Ako bi, na primer, neka firma u ovom momentu tražila kredit – kaže nam jedan bankar – morali bismo da sagledamo i analiziramo njihove finansijske izveštaje i bruto bilanse za 2008. i 2009. godinu, kao i za period do 30. aprila ove godine.
Podsećamo da su „Strada“ i „Elkab“ registrovane u poslednjem kvartalu 2008, dakle reč je o relativno „mladim“ firmama. „Strada“ je, prema finansijskom izveštaju za 2008. sa sajta Agencije za privredne registre (APR), imala 60.000 dinara poslovnog prihoda i jednog zaposlenog (Zlonoga). Godine 2009, kada je posao „razrađen“, 4,1 milion, ali i dalje jednog zaposlenog. „Elkab“ je 2008. sa jednim radnikom (Kostadinović) prihodovao 472.000 dinara, dok finansijski izveštaj za 2009. godinu nije ni registrovan na sajtu APR.
BANKARSKA PROCEDURA
Takođe, objašnjavaju bankari, kod uzimanja kredita postoje određeni „eliminacioni kriterijumi“ – firma ne sme imati gubitke, finansijske blokade (ili se tolerišu one do petnaestak dana). Kao bitan uslov gleda se i „rast prihoda“ firme (što je „Strada“ imala, ali za „Elkab“ ne postoji zvaničan podatak o tome, a i pitanje je na koji su način „prihodi“ rasli).
– Veoma bitan momenat kod odobravanja kredita firmama prilikom njihove analize je ličan utisak direktora ekspoziture koji on prenosi centrali ili ga mora imati u vidu ako ima diskreciono pravo odlučivanja (sa ostalim članovima kreditnog odbora na nivou ekspoziture) o dodeli kredita. Tu se gleda kakav je vlasnik određene firme, kakvu poslovnu i ličnu reputaciju ima, da li je oženjen, ima li dece, kakvu poslovnu tradiciju ima firma, nije li vlasnik iz kriminalnog miljea. Sastavni deo analize firme je tzv. „vizit riport“, tj. upoznavanje bankara sa kandidatom za kredit na terenu. Tu se ustanovljava gde je firma, da li je možda na lažnoj adresi, šta ima od imovine i slično. To krajnje mišljenje direktora filijale je možda ključno za dobijanje kredita – zaključuje jedan bankar.
KOMERCIJALNA BANKA
ISPUNjENA PROCEDURA
Na konkretna pitanja „Vranjskih“, ekspozitura Komercijalne banke poslala nam je pismeni dopis sa potpisom direktora Nebojše Spasića koji prenosimo u celosti:
– Obaveštavamo vas da je poslovnom politikom Komercijalne banke AD Beograd iznošenje podataka o klijentima, njihovom poslovanju i plasmanima, stroga poslovna tajna, što je regulisano Pravilnikom o radu i isti se mogu dostaviti isključivo na zahtev službenih organa. Komercijalna banka, u skladu sa svojom poslovnom politikom, odobrava široku paletu kreditnih proizvoda namenjenih svim vrstama privrednih subjekata – preduzetnicima, poljoprivrednicima i stanovništvu – a sve na osnovu jasnih, pisanih procedura, pravila, uputstava i odluka kojima su predviđeni svi relevantni uslovi, način i postupci odobravanja plasmana i potrebna sredstva obezbeđenja. U konkretnom slučaju, kod odobravanja kredita firmama „Elkab Mestieri“ i „Strada Mestieri“, ispoštovane su propisane procedure, isti su odobreni u skladu sa bonitetom klijenata, činjenicom da klijenti izvode radove za javna preduzeća u gradu, a uzeti su instrumenti obezbeđenja u skladu sa propisanom odlukom. Klijenti su odobrene kredite vraćali uredno do momenta hapšenja jednog od vlasnika – kaže se u odgovoru iz Komercijalne banke.
KREDIT KOD FONDA ZA RAZVOJ
Informacija da je firma „Strada Mestieri“ dobila kredit od Fonda za razvoj Srbije, o čemu su „Vranjske“ pisale u prošlom broju, tačna je, potvrđuje nam direktorka ovog državnog fonda Olivera BOŽIĆ.
– „Strada“ je korisnik dugoročnog kredite za početnike po programu za 2009. godinu. Kredit je odobren u iznosu od 1,25 miliona dinara. U sladu sa priloženim biznis planom, kredit je odobren za nabavku opreme za automehaničarske usluge u drumskom saobraćaju. Rok otplate je pet godina, sa periodom mirovanja od jedne godine i kamatnom stopom od jedan odsto godišnje sa valutnom klauzulom. Za obezbeđenje kredita uspostavljena je ručna zaloga na opremi, kao sredstvo obezbeđenja. Kredit još nije dospeo. Prvi anuitet dospeva 30. septembra 2010. godine – objašnjava nam Božićeva.
Problem je, međutim što je Stojan Zlonoga ovaj kredit uzeo u vreme dok se Tasić nalazio u pritvoru i, izgleda, potrošio novac da plati advokata za brata koji se u to vreme nalazio u zatvoru i da pomogne majci oko operacije, pa je pitanje kako će i da li će ovaj kredit biti vraćen. Navodno je Tasić „štetu“ naplatio potonjim reketranjem lokalnog „biznismena“ sa dobrim vezama u Fondu koji je posredovao oko kredita.
STAMBENI PROBLEMI
Gokče je, navodno, od Spasića iz Komercijalne banke tražio i stambeni kredit, ali centrala u Beogradu ga nije odobrila. Gokče, u to vreme, navodno, tim novcem namerava da kupi stan za tasta u Vranju, jer je pare koje mu je suprugin otac prethodno dao od prodaje stana u Sarajevu potrošio. Namerava da do neophodnog stana dođe u zgradi koju je zidao Ivan Zdravković (inače službenik Komercijalne banke), sin bivšeg načelnika Policijske uprave Novice Zdravkovića, u ulici Njegoševoj.
U međuvremenu mu tast dolazi u Vranje, nameravajući da se useli u stan. Tasić tastu kaže da je u pokušaju kupovine stana prevaren, ali da će povratiti novac i kupiti mu stan na drugom mestu. Daje 1.000 evra kapare, asfaltira ulicu koja prolazi pored novoizgrađene „Vile Ani“ investitora Zdravkovića, i na konto toga uzima stan, pokušavajući da u međuvremenu završi za stambeni kredit. Tastu kaže da je stan plaćen u celosti. Kostadinović (on i Gokče oženili su rođene sestre) traži od tasta da se sa suprugom privremeno useli u taj stan, što mu ovaj odobrava. Međutim, posle dva meseca, Novica Zdravković otkazuje gostoprimstvo Kostadinovićevima, tražeći da se isele jer stan nije plaćen.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.