Ja sam Goran Jović. Ne, ja sam Goran Jović

Predsednik Regionalne privredne komore Leskovac najpre je izjavio da su troškove boravka u Turskoj platili domaćini, a samo nekoliko dana kasnije da su Stojčić i on sve lično kešitali. Koja je, dakle, od dve duše smeštene u jednom telu, u pravu

Sećate se svakako dijaloga iz čuvenog filma Balkan ekspres, između sitnog prevaranta koga glumi Bora Todorović i tipa koji radi za Nemce i na plaži sakuplja ljude za prinudni rad, a koji ide otprilike ovako:
– Vi ste muzičar?
– Da, muzičar.
– Muzičar, znači?
– Ne, ne, nisam muzičar.
– Niste muzičar?
– Da, da, muzičar sam.
– Muzičar?
– Ma, ne, nisam muzičar, nego ovde pomažem tetki.

VOZIO JE STOJČIĆ

U slučaju predsednika Regionalne privredne komore Leskovac (RKPL) ovaj dijalog mogao bi da izgleda i ovako:
– Dobar dan, ja sam Goran Jović.
– Ne, ja sam Goran Jović – samo što je u ovom slučaju sagovornik jedna te ista osoba.
Samo deluje komplikovano, stučnjaci su davno ustanovili o čemu se radi.
Jović je, dakle, 5. maja između osam i pola devet prepodne, na pitanje vašeg novinara ko je finansirao posetu privrednim komorama Istambula i Jedrena u Turskoj privredne delegacije južne Srbije od 14. do 18. septembra 2009, u kojoj se nalazio i gradonačelnik Vranja Miroljub Stojčić, u telefonskom razgovoru doslovno odgovorio:
– Naša komora platila je put do Turske, a troškove smeštaja snosile su komore Istambula i Jedrena, dok je RPKL učestvovala malim delom u tim troškovima – rekao je Jović a „Vranjske“ u 689objavile.
Podsetimo, Stojčić je na ime četiri i po dnevnice za putovanje u Tursku iz gradskog budžeta dobio 53.903 dinara. Od toga 25.789 koje mu pripadaju po Uredbi koja reguliše inostrane dnevnice, i još 28.118 (298 evra) za hotelske račune u Turskoj.
Ovakav odgovor Jović je potkrepio dodatnim objašnjenjem kako je RPKL siromašna organizacija koja se trudi da joj na njenim inostranim turnejama domaćini plate pansionske i druge usluge, a kao primer je naveo posetu privrednicima Toskane u Italiji februara ove godine, u kojoj su bili i neki ljudi iz vranjske lokalne samouprave.
– U toj delegaciji bili su i neki ljudi iz vranjske Gradske uprave, a troškove je platila tamošnja regionalna privredna komora – kazao je Jović.
Međutim, samo nedelju dana kasnije (11. maj 2010.) Jović je na isto pitanje, ovog puta upućeno shodno Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dao sasvim suprotan odgovor, koji prenosimo bez ikakvih intervencija:
– Troškove puta RPKL u Turskoj od 14. do 18. 09. 2009. godine, snosila je RPKL iz svojih sredstava, dok su troškove boravka, hrane i dr. plaćali sami učesnici među kojim gradonačelnik Vranja g-din Miroljub Stojčić.
Na ovom odgovoru možemo zhvaliti samo ljubaznosti Gorana Jovića, koji nam je u prethodnom delu pisma drugarski, ali sasvim pogrešno (vidi okvir), objasnio da RPKL nije dužna da postupa po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama jer nije organ javne vlasti, državni organ ni pravno lice koje osniva i finansira državni organ. „Vranjske“ su od Jovića, da stvar bude jasnija, tražile na uvid protokol, pozivno pismo ili bilo kakav dokument iz koga se jasno vidi ko je organizovao i platio posetu privrednim komorama Istambula i Jedrena. Naravno, zvaničan papir koji bi potvrdio njegov odgovor nismo dobili.
Već sutradan, 12. maja Jović je bio gost u udarnom večernjem terminu na RTV Vranje, a pored priče o privrednim dostignućima RKPL našlo se mesta i za temu Stojčićevih dnevnica. Jović je ocenio da se oko toga podigla prevelika prašina, rekavši da su Stojčić, on i još jedan član delegacije troškove boravka u Turskoj plaćali sami, a da bi se uštedelo nisu angažovali vozača već su se smenjivali za volanom službenog automobila RPKL.
– Sve smo platili sami, novinar (dolepotpisani; p.a.) koji je objavio da su nam troškove platili domaćini nije me dobro razumeo – kazao je Jović.
U istoj emisiji, što može da bude važno, Jović je naklapao o tome kako gde god da vodi delegacije po Evropi i regionu, troškove snose domaćini, pa ispada da su samo Turci ispali škrtice. Ili su, može i tako da se posmatra, Jović i Stojčić tamo bili poluprivatno, čim su morali sami da plaćaju. Međutim, na sajtu RPKL www.rkple.rs postoji veliki izveštaj o poseti gde se može videti sa kim su se tamo sastali i o čemu su sve razgovarali, pa ispada nelogično da su ih Turci pozvali u stilu „dođite vi samo, nema problema, ali sami plaćate“. Uostalom, ovakvi maniri potpuno su strani dobrim poslovnim običajima, posebno ako se zna da su turski biznismeni ozbiljni ljudi. Igor Andonov, Stojčićev zamenik nam je, na primer, na osnovu svog iskustva rekao kako nije čuo da se ikada desilo da neko iz lokalne samouprave dobije službeni poziv za inostranstvo, a da sam plati.

MERAK NIJE SKUP

Između Jovićeve dve kontradiktorne izjave pozvali smo i trećeg turskog saputnika, leskovačkog biznismena Božidara Stoiljkovića, vlasnika preduzeća Bimtex i predsednika Odbora tekstilne industrije i industrije kože i obuće Privredne komore Srbije, koji je najpre konstatovao da se oko ove priče podigla velika i bespotrebna galama i da su ga oko nje već mnogi zvali, i objasnio da je on iz svog džepa, „jer mi je bio merak“, platio boravak u Turskoj i jedan ručak za sve tamo prisutne, a da ne zna da li je i Stojčić učinio to isto. Postupajući po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama reagovao je i gradonačelnik Miroljub Stojčić. U pismu „Vranjskim“ on kaže da je trošak putovanja kolima RPKL (a ne avionom kako smo objavili pre dve nedelje, zbog čega se izvinjavamo) platila Komora, a smeštaj u Turskoj sami članovi delegacije:
– Nakon sastanka u Jedrenu, Tursku smo napustili u kasnim popodnevnim satima 17. septembra, i noćili u Kavali, u Grčkoj – piše Stojčić.
On nam je takođe dostavio i kopije dva hotelska računa sa njegovim imenom (hoteli Arden u Instambulu i Okeanis u Kavali) na iznose jednake visini njegovih dnevnica (298 evra). Sve je to, dakle, u redu, ali šta ćemo sa dve suprotne izjave Gorana Jovića koji je najpre rekao da su boravak u Turskoj platili domaćini, a nedelju dana kasnije da su tu neprijatnu dužnost Turci prepustili Stojčiću i njemu. Jović, doduše, nije muzičar već fotograf, ali sve se svodi na isto.

PITANjA ZA JOVIĆA
Smatrajući da u njemu ne žive dve ličnosti, Jovića smo zamolili da nam protumači zašto je na isto pitanje, u roku od nedelju dana, dao dva potpuno različita odgovora, da li ga je neko nagovorio da to učini, da li je neko vršio pritisak nad njim, zbog čega, ako već tvrdi da im Turci ništa nisu platili, ne pokaže bilo kakav dokument iz koga se to može jasno videti, kako je 300.000 privrednika Jedrena i Instambula, koliko tvrdi da ih ima u privrednim komorama tih gradova, dozvolilo da da se bruka zbog nekoliko stotina evra…. Na ukupno deset pitanja, upućena mejlom i faksom krajem prošle nedelje, odgovor od Gorana Jovića nismo dobili.

ŠTA KAŽE ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA
Iako Goran Jović u pismu upućenom Vranjskim tvrdi suprotno, Regionalna privredna komora Leskovac dužna je da postupa po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Na internet sajtu poverenika za pristup informacijama( www.poverenik.org.rs) u rubrici „katalog organa“ koji su dužni da postupaju po Zakonu, pod stavkom4.5.1 „privredne i veterinarske komore“, pod rednim brojem 17 nalazi se i RKPL.