Izveštaj o finansijskom poslovanju Apoteke za 2008. Gradsko veće i Skupština nisu usvojili jer se u njemu ne pominje višemilionski manjak uzrokovan nestankom skupih lekova sa lagera. Ipak, Apoteka je tu poslovnu godinu završila sa ukupnim finansijskim dobitkom
Poštovani čitaoci, korisnici usluga Apoteke Vranje, dragi sugrađani, sećate li se onog manjka od 9,2 miliona dinara u Apoteci Vranje od pre godinu i po? Sećate?! E pa, još se ne zna ko ga je, kako, za čiji račun i sa kojom namerom prouzrokovao. Izvesno je samo da manjak, u ustanovi koja brine o snabdevanju lekovima građana Pčinjskog okruga, postoji – priznali su u novembru 2008. nadležni u Apoteci. Pominjala se krađa skupih citostatika, insulina i nekih drugih lekova, umešanost ljudi „iznutra“, govorilo se o „namernom pravljenju štete“… Međutim, stvari nisu isterane na videlo do kraja.
Slučajno ili ne, iz Apoteke je sve obelodanjeno samo tri dana pre nego su finansijski inspektori Terenske kontrole počeli da „tresu“ finansijsko poslovanje svih apoteka u okrugu po nalogu Poreske uprave. Moglo bi se pomisliti da je možda neko u Apoteci čuo da se sprema kontrola, pa brže bolje požurio da u javnost iznese detalje o krađi lekova. Pretpostavka prva – za krađu se odavno znalo, ali se ćutalo. Pretpostavka druga – neko je krao, pa hteo da krivicu prebaci na rukovodstvo. Tek, navedena šteta po Apoteku je netom potvrđena izveštajem Terenske kontrole.
Šta se desilo posle toga? Ništa posebno. Policija, a ni tužilaštvo (organi koji su po zakonu formalno-pravno dužni da povedu postupak, da „sumnjiče“ i „optužuju“) nisu se proteklih osamnaest meseci po službenoj dužnosti nimalo mešali u svoj posao po ovom pitanju. Trajan DIMIĆ, rukovodilac Višeg tužilaštva, obavestio nas je samo kratkim dopisom da postoji anonimna prijava radnika Apoteke sa prilozima, „dostavljena ovom tužilaštvu preko Republičkog javnog tužilaštva u Beogradu 4. septembra 2008. godine“, te da je „po istoj u toku pretkrivični postupak“. No, na osnovu ovog dopisa nejasno je da li je to neko prijavio krađu pre nego što su je iz Apoteke javno obelodanili, ili se radi o sasvim drugom krivičnom delu.
O načinu na koji je došlo do manjka se ni danas ne zna bog zna šta. Za krađu niko iz Apoteke, ni van nje nije osumnjičen, optužen, ni saslušan.
PUJ PIKE, NE VAŽI
Kakve su posledice? Nastala je šteta za Apoteku, za Vranje, za poreske obveznike, jer je Skupština grada osnivač ove ustanove. Potom, finansijski izveštaj o radu i poslovanju Apoteke Vranje za 2008. godinu i dalje je sporan, tj. nekompletan, samim tim i neprihvatljiv za Gradsko veće (GV). Zato i nije „prošao“ uobičajenu proceduru – raspravu i usvajanje na sednici GV, što je preduslov da se o njemu izjašnjavaju odbornici Skupštine grada. Protekla je i 2009. godina, te skoro pet meseci 2010, a izveštaj nije usvojen.
Neko će se zapitati – u čemu je problem i kako to da jedna javna ustanova posluje, a da joj se ne usvajaju izveštaji? Apoteka nije izbegavala dostavljanje izveštaja. Međutim, za taj iz 2008. godine GV je u više navrata zahtevalo dopunu, kompletiranje. Iako on pokazuje finansijski suficit u poslovanju. Ali o onih 9,2 miliona manjka ni reči. U stilu „puj pike, ne važi“, roba je nestala, idemo dalje. Nema veze što je Apoteka potencijalno mogla imati još 9 i kusur miliona viška prihoda na svom kontu.
Ovakvo stanje stvari nije smetalo Skupštini grada da u međuvremenu, bez usvojenog finansijskog izveštaja za 2008. (ali i 2009. godinu), usvoji Program rada Apoteke sa finansijskim planom za 2010. godinu. OK, Apoteka mora da radi i to je u redu sa aspekta zaposlenih i pacijenata koji moraju dobiti svoj lek. Ali, valjda neko mora da snosi odgovornost. Takav stav zasad imaju samo odbornici opozicije. Na primer, Predrag STOJKOVIĆ, višegodišnji šef odborničke grupe SRS u lokalnom parlamentu.
– Najmanje što bi trebalo očekivati u konkretnoj situaciji je smena direktorke. Ovako, ispada da neki direktori moraju podneti uredan finansijski izveštaj, pa da ga Skupština usvoji, pa da tek onda dođe na glasanje plan za narednu godinu, a neki to ne moraju. Kada sam na sednici upitao kako da to ne važi za Apoteku, direktorka nije našla za shodno ni da izađe za govornicu i objasni u čemu je problem. Koliko je meni poznato, finansijski izveštaj Apoteke za 2008. godinu više i ne može da se usvoji na Skupštini jer je odavno prošao zakonski rok u kome se odbornici o njemu mogu izjašnjavati – kaže Stojković.
Po toj logici, ne vidi se zašto bi se GV uopšte bavilo tim dokumentom. Ali se, ipak, bavi. Član GV zadužen za zdravstvo, Nenad MLADENOVIĆ, potvrđuje da manjak od 9,2 miliona zaista nije bio ubačen u sporni izveštaj o radu Apoteke koji se podnosi ovom veću na usvajanje.
– Na GV smo, s tim u vezi, raspravljali o pitanju moralne odgovornosti, odnosno, da li neko posle takvog manjka može biti direktor ili ne. Zatražili smo da se o tome izjasni Ministarstvo zdravlja i očekujemo odgovor od njih. Takođe, moramo videti da li će istražni organi otkriti ima li tu krivičnog dela ili ne, i ko je odgovoran. Kada dobijemo sve potrebne informacije, znaćemo šta i kako dalje – objašnjava Mladenović.
TAPKANjE U MESTU
Ni predsednik Upravnog odbora Apoteke, Goran Arsić, ne raspolaže dodatnim saznanjima o famoznom manjku.
– Odluka UO da manjak u robi iz 2008. nadoknade računopolagači (načelnici apoteka gde je bilo manjka, p.a.) poznata je javosti i ona je još uvek na snazi. Taj popis sa uračunatim manjkom za 2008. godinu UO je usvojio. Mi se ne možemo baviti uzrocima štete, jer to nije posao UO, već nadležnih organa – kaže ARSIĆ.
Koliko je poznato, policija do danas nije podnela krivičnu prijavu ni protiv, kako se to u policijskom žargonu kaže, NN lica, a kamoli konkretnih osoba iz Apoteke. To znači da osumnjičenih za krađu nema. To što će šteta možda biti nadoknađena stavljanjem administrativnih zabrana na plate računopolagača (koji su prema internim aktima odgovorni za nestanak lekova, bez obzira na to ko je zaista odgovoran) ne oslobađa moguće počinioce krivične odgovornosti. To, naravno, nadležni organi znaju.
Utvrđivanje realne štete u Apoteci, koja bi potencijalno mogla biti i mnogo veća od 9 miliona, neizvesna je misija. Zapravo, za policiju bi najteže bilo ustanoviti tzv. „nulu“, momenat početka nestajanja lekova, kako bi znali odakle da počnu. S druge strane, tako detaljna istraga mogla bi naići na žestoku opstrukciju onih koji su, možda, u proteklom desetleću ili i duže mogli imati koristi od potencijalno važnog izvora finansiranja ličnih ambicija i političke platforme njihovih stranaka. Tu bismo onda mogli doći do jednog realnog saznanja – da nije samo aktuelni menadžment kriv za neusklađeni lager lekova, već da to traje malo duže.
Ako hipotetički uzmemo da su proteklih godina politički moćnici imali uticaj da spreče bilo kakvu ozbiljniju istragu u Apoteci, može se i dalje očekivati da novine pišu, da direktorki Jasmini Arsić i njenom G17, kao, novinari budu krivi za sve i da se preko novinarskih leđa i dalje vodi prljavi politički rat za prevlast nad više od 650 miliona dinara godišnjeg prihoda Apoteke. Može se očekivati da se i u buduće sve zna, a da policiju moćnici opstruišu ili navode da i dalje tera zeca umesto mečke.
ODGOVOR APOTEKE VRANjE
U pismenom odgovoru na pitanja koja smo uputili nadležnima u Apoteci putem faksa, dobili smo sledeći odgovor koji prenosimo u celosti, bez ikakvih korekcija u tekstu:
– U vezi vaših pitanja povodom krađe lekova, zbog čega smo Policijskoj upravu i tadašnjem Okružnom javnom tužilaštvu više puta u 2008. i početkom 2009. godine mi iz Apoteke službeno prijavljivali krađu lekova iz naše ustanove, obaveštavamo vas i javnost da u ovom trenutku na veći broj vaših pitanja ne možemo putem medija javno objaviti informacije kako ne bi uticali na tok istrage i sudskih postupaka. Krađa u Apoteci 1, centralnoj apoteci u gradu, desila se početkom novembra 2008. godine kada je grupa zaposlenih nastojala da izvrši opstrukciju rada, nerede i vršila pritisak na političke i državne institucije u gradu. Istovremeno, u Apoteci su skoro cele te godine boravili pripadnici MUP-a i inspektor privrednog kriminala, a kako smo kasnije saznali iz dokumenta Okružnog javnog tužilaštva u Vranju telefonski razgovori, SMS poruke, i i-mejl komunikacija pojedinih rukovodilaca i članova njihovih porodica bili su tajno prisluškivani. Takođe su neki lokalni štampani mediji u naporima izveštavanja više sprovodili medijsku kampanju prema rukovodstvu apoteke. Onda se desilo, za Apoteku čudo – policija je prestala da dolazi, zaposleni koji su pokušali da prave nerede uzeli su bolovanja, a mi smo se vratili snabdevanju stanovništva lekovima što je i naša osnovna dužnost. Tada smo videli da je Apoteka opljačkana. Nestali su skupi lekovi, uglavnom citostatici. Kako je krađa mogla da se odvija pred očima i u prisustvu policije tih dana i pored tolikog obezbeđenja u samoj apoteci, ostalo je nejasno. Prijavili smo prvi put krađu pre dolaska finansijske terenske kontrole koja je usledila tri dana nakon odlaska inspektora za privredni kriminal i krađe u apoteci. Finansijska kontrola utvrdila je da se radi o robnom manjku, znači krađi, a ne o finansijskom manjku. Sve dalje što je usledilo, po našem mišljenju, nije išlo u pravcu otkrivanja počinioca krađe već u pravcu medijske hajke na one koji su u takvoj situaciji najviše želeli razrešenje krađe kako se ne bi otvorila mogućnost za razna nagađanja i sumnje. Skoro svakodnevno smo slali urgencije MUP-u Vranje za okončanje istrage i dobijali uveravanja da se preduzimaju sve neophodne radnje i mere prema počiniocima krađe da bi nas na kraju načelnik OKP Vranje obavestio da Apoteka Vranje krađu nije prijavila. O šteti koja je naneta apoteci u nekoliko je navrata odlučivao Upravni odbor koji je po zakonu i nadležan za odlučivanje o naknadi štete i doneo odluke koje se sprovode. U toku je i istraga o kompjuterskoj sabotaži koja će možda dati odgovore na mnoga pitanja o njenim akterima i njihovim pomagačima. U cilju dalje istrage ne bismo saopštavali dosadašnje rezultate, ali se nadamo da će okončanje tih postupaka ukazati i na počinioce krađe i na one koji su ih štitili. Zato smatramo da su policija i tužilaštvo prava adresa za vaša pitanja i iskreno verujemo da će novoizabrani ljudi u PU Vranje, kao i promene u pravosuđu doprineti da se brzo i profesionalno reši pitanje krađe u Apoteci i mi smo spremni da pružimo maksimalni doprinos sa svim saznanjima koje imamo“.
VOX POPULI
ŠTA SE DESILO SA MANjKOM OD 10 MILIONA U APOTECI?
Milan Ordić (23) student:
– Nisam upućen.
Danijela Stamenković (37), nezaposlena:
– Narod to ne zna.
Jelena Dimitrijević (19), učenica:
– Možda su to samo glasine.
Marija Pešić (21), student :
– Država je iz svoje kase nadoknadila gubitak.
Julija Stanišić (35), penzioner:
– Ko bi to mogao da zna?
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.