Hapšenje kod „Slobode“

Eko Taxi Vranje

Hapšenje kod "Slobode"



Sve se odvijalo kao u nekom petparačakom krimiću. U utorak, oko podneva, ispred zgrade u kojoj živi, u ulici Ive Lole Ribara, u prolazu kod nekadašnjeg bioskopa „Sloboda“, do tada neprimetni, operativci Policijske uprave Vranje, u civilu, iznenada su opkolili Gorana Tasića Gokčeta i njegovog pašenog Nenada Kostadinovića. U javnosti dugo očekivano hapšenje proteklo je bez ikakvih incidenata ili primene sile, čak i lisica, tako da slučajni prolaznici gotovo da nisu primetili ništa neobično sem iznenadne pojave policijskih automobila u kojima su, posle kratkog razgovora, koji minut kasnije „spakovani“ Tasić i Kostadinović. Bez opiranja, nenaoružani, valjda još u čudu šta ih je snašlo, vranjski bos i njegov verni pratilac, dok su se osvestili već su bili u zgradi policije. Informativni razgovor, u prisustvu advokata Miomira Tasića, nije potrajao dugo i oko 15.00 obojica su se našli u pritvorskoj jedinici vranjskog zatvora sa rešenjem o policijskom zadržavanju od 48 sati. Na taj način je, za sada, uspešno okončana prva faza dugo i očigledno dobro planirana akcija vranjske policije.
Iako je javnost, šokirana izjavama Radoslava Mojsilovića, narodnog poslanika Nove Srbije, o tome da mu je Goran Tasić Gokče pretio smrću, očekivala ekspresno i pompezno hapšenje, uz fantomke, specijalce, jednom rečju, spektakl za široke narodne mase, policija je bila na mukama jer su bili svesni da zapravo nemaju ništa u rukama što bi Tasića ponovo odvelo iza rešetaka. „Gola“ izjava Mojsilovića, bez valjanih svedoka koji bi mogli da potvrde Laletovu izjavu, mogla je da posluži u jednokratne svrhe ali cilj nije bio da se Goran Tasić, posle kratkotrajnog boravka u znamenitoj zgradi u Cara Dušana, ponovo, kao nekoliko puta do sada, opet nadje na slobodi. Želeći da izbegnu novu blamažu, držeći Tasića danonoćno pod prismotrom, trpeći ogroman pritisak javnosti, inspektori vranjske policije su tragali za podacima koji bi eventualno na duže vreme smestili Tasića u neku od adekavtnih ustanova o državnom trošku.
I dok je Tasić držao konferencije za novinare, šepurio se po ovdašnjim televizijama i mahao krivičnim prijavama, „operativnim radom“, kako to policajci kažu, došlo se, zapravo, do podataka koji će Gokčeta koštati slobode. Na razočarenje ljubitelja klasičnih mafijaških priča, ovde nije reč o miljeu za koji se do sada uglavnom vezivao lik i delo Gorana Tasića. Razlog zbog kojeg su privedeni Tasić i Kostadinović je, zapravo, izmedju ostalog, poslavanje dve firme: „Elkab Mestieri“ i „Strada Mestieri“, obe sa sedištem u Vranju.
„Elkab Mestieri“ je kao društvo sa ograničenom odgovornošću, prema podacima Agencije za privredne registre, formirano još 4. avgusta 2008. godine. Sedište firme, kako stoji u rešenju, je u Njegoševoj 33/7. Kao zastupnik „Elkaba“, odnosno direktor, naveden je Nenad Kostadinović, već pomenuti Tasićev „badža“.
„Strada Mestieri“, takodje, doo, registrovana je istog dana na ime Stojana Zlonoge, izbeglice iz Hrvatske, bliskog prijatelja Radoslava Mojsilovića. „Strada“ se u APR vodi na adresi Ive Lole Ribara 2/9, u stanu koji je vlasništvo Marija Durmanića, člana Gradskog veća i funkcionera Nove Srbije.
Nije teško pretpostaviti da iza obe firme, zapravo, stoji Goran Tasić Gokče a da su i Kostadinović i Zlonoga bile samo figure u njegovim rukama.

KRATKOTRAJNA POZAJMICA

Početkom decembra prošle godine, pritisnut ogromnim dugovima, Goran Tasić vrši ssvakodnevni pritisak na Radoslava Mojsilovića da mu kako zna i ume obezbedi 20.000 evra. Vraćanje, naravno, „za nekoliko dana“. Mojsilović kontaktira svog poznanika Djordjija Jovićevića, direktora Auto kuće „Kompresor“ AD iz Beograda, i moli ga, ne spominjući Tasića, za kratkotrajnu pozajmicu. Nakon što Jovićević pristaje, u Beograd, 17. decembra ujutru, dolazi Nenad Kostadinović, i u ulici Žorža Klemansoa, u sedištu ove firme, u ime „Elkab Mestierija“ sa AK „Kompresor“ AD Beograd sklapa ugovor o pozajmici 2.000.000 dinara na rok od pet dana. Kostadinović odmah podiže gotovinu i odnosi novac Tasiću.
Nakon isteka roka, Jovićević traži pare natrag od Kostadinovića. Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja, javlja mu se, medjutim, Goran Tasić i poručuje mu da više ne zove i da će mu novac biti vraćen „ako ne bude dosadan“. Kada Mojsilović pita Gokčeta kada će da vrati pare Jovićeviću, ovaj mu osorno odgovara: “ ma ko ga j…, vratiću mu kad imam“.
Mojsilović, nemajući kud, nakon izvesnog vremena, priznaje Djordjiji Jovićeviću gde su pare završile. Videvši da je prevaren AK „Kompresor“ podnosi tužbu protiv firme „Elkab Mestieri“.
Poslovanje firme „Elkab Mestieri“ biće inače poseban predmet istrage jer su preko ove firme obavaljani mnogi poslovi, oprano mnogo para a do koga će tragovi sve odvesti teško u ovom trenutku može da se pretpostavi. Ono što se zna je da je ova firma radila mnoge poslove za „Upravu Banje“, čiji je direktor Nebojša Stojanović Jelašnica, kadar Nove Srbije. Na istražnim organima ostaje da utvrde da li su Nenad Kostadinović i Zoran Tasić, rodjeni brat Gorana Tasića, preko ove firme a na račun „Uprave Banje“ uzimali gradjevinski materijal sa pojedinih stovarišta i u koje svrhe su ga koristili.
Ono što će policiju i istražne organe svakako još više zanimati je kredit od pet miliona dinara koji je „Elkab Mestieri“ podigao kod jedne ovdašnje banke početkom ove godine. Ukoliko se pokažu tačnim tvrdnje našeg izvora da je ovaj kredit posledica ucena i pretnji a bez ikakvih garancija, o svojoj sudbini moraće da se zamisli i direktor i odgovorna lica u ovoj banci. Prema tvrdnjama našeg izvora, sa računa „Elkab Mestieri“ podizane su ogromne količine gotovog novca bez ikakvog pravdanja i pokrića. O kojim sumama se tačno radi i da li je u svemu ovome, osim Tasića i Milenkovića, učestvovao još neko, utvrdiće istražni organi.

KREDIT, PA KEŠ

„Strada Mestieri“, prema našim izvorima, na drugoj straani, „posluje“ na sličan način sa „Vodogradnjom“. Ova firma o kojo smo već pisali podiže kredit kod iste banke kao i „Elkab“ 25. septembra 2009. godine u iznosu od 4,4 miliona dinara. Istog dana, kao pozajmicu, prebacuje sav novac „Stradi“. Scenario je potom poznat. Sa virmanom potpisanim od strane Zlonoge, koji se u tom trenutku nalazio u Hrvatskoj, podiže se gotovina. Da li je Zlonogin potpis falsifikovan ili je on blanko potpisao nalog utvrdiće istraga, ali ko je podigao novac nije teško pretpostaviti.
Zlonoga je, inače, dok je Goran Tasić bio u pritvoru, od Fonda. za razvoj, uz pomoć jednog ovdašnjeg „biznismena“ poznatog po dobrim vezama u Fondu, podigao kredit od oko 13.000 evra u dinarskoj protivrednosti. Zlonogi su te pare bile preko potrebne da plati advokata bratu koji je u tom trenutku bio u zatvoru i da pomogne majci oko operacije. „Biznismen“ je uzeo procenat, Zlonoga pare, ali problemi nastaju kada Tasić, po izlasku iz pritvora, sazna za ovu novčanu transakciju koja je obavljena bez njegovog znanja. Budući da Zlonoga nije imao para, stradao je na kraju ovaj „biznismen“ koji je morao Tasiću da „nadoknadi štetu“ i isplati na ruke 13.000 evra.
Zanimljivo je, takodje, da je i „Strada Mestieri“, kod iste banke kao i „Elkab“, uzela kredit od pet miliona dinara. Istog dana podiže se keš, a Zlonoga beži u Hrvatsku gde se, po našim saznanjima, i sada nalazi. Naš izvor tvrdi da je „Strada“, osim toga, svesno izdavala menice bez pokrića u ogromnim količinama. Razmere prevara znače se tek pošto se istraga okonča.
Goran Tasić Gokče, dakle, sada se nalazi u bitno drugačijoj situaciji od ranijih kada je završavao iza rešetaka. Nema pucanja, nema ranjenih, ali to ne znači nikako da će se ovoga puta izvući lakše nego ranije. Naprotiv.
I Al Kapone je završio u bajboku zbog neplaćenog poreza.

BEZ KOMENTARA
– Ne želim ništa da komentarišem u vezi Gorana Tasića. Jedino što očekujem da policija i tužilaštvo obave svoj posao kako valja, a ono što imam da kažem reći ću nadležnim organima, naravno, ukoliko me pitaju, kaže Radoslav Mojsilović, narodni poslanik, odbijajući da odgovori na pitanja o sopstvenoj umešanosti u celuj ovu priču.

 


POSLE HAPŠENjA
Potraga za dokazima

 

Tasić i njegov pašenog, nakon saslušanja u policiji, u utorak u popodnevnim časovima smešteni u pritvorsku jedinicu Okružnog zatvora. Tzv. „policijski pritvor“ može trajati do 48 sati, što znači najkasnije do četvrtka (danas) oko 13 časova. Ukoliko policija ponudi validne dokaze, istražni sudija Višeg suda mogao bi im produžiti pritvor do 30 dana

U momentu pisanja ovog teksta, neposredno pred zaključenje novog broja „Vranjskih“ (sreda u podne), sasvim je izvesno da su Goran Tasić Gokče i njegov pašenog Nenad Kostadinović smešteni u pritvorsku jedinicu Okružnog zatvora u utorak oko 16.30 sati, potvrdio nam je izvor blizak policiji, upoznat sa detaljima privođenja.
– Nakon policijske akcije ispred Tasićeve zgrade (kod bivšeg bioskopa „Sloboda“ u ulici Ive Lole Ribara, p.a.), Tasić i Kostadinović su odvedeni u zgradu policije. Tu su, kako čujem, negirali, potenciram, „moguće izvršenje krivičnih dela“ koja bi mogla da im se stave na teret. A to su „ugrožavanje sigurnosti“, vezano za navodne pretnje smrću poslaniku NS iz Vranja Radoslavu Mojsiloviću i članovima njegove porodice koje je preko posrednika navodno uputio Tasić, i „iznuda“, vezano za iznuđivanje novca od vlasnika jedne privatne firme van Vranja, prebačenog navodno na račun firme „Elkab Mestieri“ čiji je zvanični vlasnik Kostadinović – kaže naš izvor s početka teksta.

POLICIJSKI RAD

Trajan DIMIĆ, rukovodilac Višeg tužilaštva, kaže da ovo tužilaštvo zasad nema baš nikakav kontakt sa ovim slučajem.
– To je trenutno na nivou policijskog rada. Do nas nije stiglo ništa, ni pismeno, ni usmeno. Mi zaista ne znamo da li će policija nešto pronaći ili ne i kakav će biti epilog tog privođenja. Koliko znam, vrše se neke provere. Oni su zasad u „policijskom pritvoru“, a o eventualnom produženju, shodno zakonu, može odlučiti samo istražni sudija Višeg suda ukoliko za to bude osnova – referiše Dimić.
Od izvora u policiji saznajemo da bi Tasić i Kostadinović mogli biti saslušani pred istražnim sudijom Višeg suda na dan izlaska ovog broja „Vranjskih“.
– Imajući u vidu da im policijski pritvor može trajati do 13 sati, pretpostavlja se da će im, zbog sagledavanja svih aspekata mogućeg izvršenja pomenutih dela i njihove društvene opasnosti, istražni sudija odrediti pritvor do trideset dana. Tim pre što je nadležno tužilaštvo već naložilo pripadnicima policije da se ponovo saslušaju ljudi čije su izjave poslužile kao osnov za privođenje Tasića i Kostadinovića. Imajući u vidu da treba pronaći te ljude, a neki su u Beogradu ili možda negde na drugom mestu u Srbiji, biće potrebno vreme. Znači treba poslati zamolnice da ih MUP pronađe, a za to vreme će, pretpostavljam, ova dvojica morati da čekaju u pritvoru zbog opasnosti od mogućeg bekstva ili prikrivanja dokaza – kaže naš izvor s početka teksta.
Da bi se postupak pokrenuo, policija će, dakle, morati da prikupi validne dokaze, jer se zasad sve svodi na izjave onih kojima je, navodno, prećeno smrću i od kojih su, navodno, iznuđivane pare.

NOVA SASLUŠANjA

Kako saznajemo, inspektori Policijske uprave Vranje su odmah po privođenju ušli u firme „Elkab Mestieri“ i „Strada Mestieri“ koje se vode na imena Nenada Kostadinovića i Stojana Zlonoge (a zapravo su, priča se, vlasništvo Gorana Tasića), radi utvrđivanja finansijskih tokova i činjenice da li je na račun ovih preduzeća uplaćivan nekakav novac onih koji su policiji prijavili iznudu.
U Policijskoj upravi se do zaključenja novog broja „Vranjskih“ nisu oglasili saopštenjem za javnost povodom privođenja Tasića i njegovog „badže“. Zasad nema krivične prijave protiv njih, pa samim tim ni zahteva tužilaštva za sprovođenje istrage. Policija je, kako čujemo, obavila pretres Tasićevog stana i tamo nije pronašla ništa sumnjivo, pa ni oružje. Za detaljnije informacije do zaključenja ovog broja „Vranjskih“ nismo uspeli da stupimo u kontakt sa Tasićevim braniocima.

 


ZAKONODAVSTVO
Za krivična dela koja bi mogla biti stavljena na teret Tasiću i Kostadinoviću Krivični zakonik propisuje sledeće:
– „Ugrožavanje sigurnosti“ (član 138) – Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se zatvorom do jedne godine.
– „Iznuda“ (član 214) – Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, silom ili pretnjom prinudi drugog da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina. Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti od dve do deset godina; ako prelazi milion i petsto hiljada dinara učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. Ko se bavi vršenjem dela iz stava 1. do 3. ovog člana ili je delo izvršeno od strane organizovane grupe kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.

 

 

Na razočarenje ljubitelja klasičnih mafijaških priča, ovde nije reč o miljeu za koji se do sada uglavnom vezivao lik i delo Gorana Tasića. Razlog zbog kojeg su privedeni Tasić i Kostadinović je, zapravo, izmedju ostalog, sumnjivo poslovanje dve firme, pranje novca, iznuda

Sve se odvijalo kao u nekom petparačakom krimiću. U utorak, oko podneva, ispred zgrade u kojoj živi, u ulici Ive Lole Ribara, u prolazu kod nekadašnjeg bioskopa „Sloboda“, do tada neprimetni, operativci Policijske uprave Vranje, u civilu, iznenada su opkolili Gorana Tasića Gokčeta i njegovog pašenog Nenada Kostadinovića. U javnosti dugo očekivano hapšenje proteklo je bez ikakvih incidenata ili primene sile, čak i lisica, tako da slučajni prolaznici gotovo da nisu primetili ništa neobično sem iznenadne pojave policijskih automobila u kojima su, posle kratkog razgovora, koji minut kasnije „spakovani“ Tasić i Kostadinović. Bez opiranja, nenaoružani, valjda još u čudu šta ih je snašlo, vranjski bos i njegov verni pratilac, dok su se osvestili već su bili u zgradi policije. Informativni razgovor, u prisustvu advokata Miomira Tasića, nije potrajao dugo i oko 15.00 obojica su se našli u pritvorskoj jedinici vranjskog zatvora sa rešenjem o policijskom zadržavanju od 48 sati. Na taj način je, za sada, uspešno okončana prva faza dugo i očigledno dobro planirana akcija vranjske policije.
Iako je javnost, šokirana izjavama Radoslava Mojsilovića, narodnog poslanika Nove Srbije, o tome da mu je Goran Tasić Gokče pretio smrću, očekivala ekspresno i pompezno hapšenje, uz fantomke, specijalce, jednom rečju, spektakl za široke narodne mase, policija je bila na mukama jer su bili svesni da zapravo nemaju ništa u rukama što bi Tasića ponovo odvelo iza rešetaka. „Gola“ izjava Mojsilovića, bez valjanih svedoka koji bi mogli da potvrde Laletovu izjavu, mogla je da posluži u jednokratne svrhe ali cilj nije bio da se Goran Tasić, posle kratkotrajnog boravka u znamenitoj zgradi u Cara Dušana, ponovo, kao nekoliko puta do sada, opet nadje na slobodi. Želeći da izbegnu novu blamažu, držeći Tasića danonoćno pod prismotrom, trpeći ogroman pritisak javnosti, inspektori vranjske policije su tragali za podacima koji bi eventualno na duže vreme smestili Tasića u neku od adekavtnih ustanova o državnom trošku.
I dok je Tasić držao konferencije za novinare, šepurio se po ovdašnjim televizijama i mahao krivičnim prijavama, „operativnim radom“, kako to policajci kažu, došlo se, zapravo, do podataka koji će Gokčeta koštati slobode. Na razočarenje ljubitelja klasičnih mafijaških priča, ovde nije reč o miljeu za koji se do sada uglavnom vezivao lik i delo Gorana Tasića. Razlog zbog kojeg su privedeni Tasić i Kostadinović je, zapravo, izmedju ostalog, poslavanje dve firme: „Elkab Mestieri“ i „Strada Mestieri“, obe sa sedištem u Vranju.
„Elkab Mestieri“ je kao društvo sa ograničenom odgovornošću, prema podacima Agencije za privredne registre, formirano još 4. avgusta 2008. godine. Sedište firme, kako stoji u rešenju, je u Njegoševoj 33/7. Kao zastupnik „Elkaba“, odnosno direktor, naveden je Nenad Kostadinović, već pomenuti Tasićev „badža“.
„Strada Mestieri“, takodje, doo, registrovana je istog dana na ime Stojana Zlonoge, izbeglice iz Hrvatske, bliskog prijatelja Radoslava Mojsilovića. „Strada“ se u APR vodi na adresi Ive Lole Ribara 2/9, u stanu koji je vlasništvo Marija Durmanića, člana Gradskog veća i funkcionera Nove Srbije.
Nije teško pretpostaviti da iza obe firme, zapravo, stoji Goran Tasić Gokče a da su i Kostadinović i Zlonoga bile samo figure u njegovim rukama.

KRATKOTRAJNA POZAJMICA

Početkom decembra prošle godine, pritisnut ogromnim dugovima, Goran Tasić vrši ssvakodnevni pritisak na Radoslava Mojsilovića da mu kako zna i ume obezbedi 20.000 evra. Vraćanje, naravno, „za nekoliko dana“. Mojsilović kontaktira svog poznanika Djordjija Jovićevića, direktora Auto kuće „Kompresor“ AD iz Beograda, i moli ga, ne spominjući Tasića, za kratkotrajnu pozajmicu. Nakon što Jovićević pristaje, u Beograd, 17. decembra ujutru, dolazi Nenad Kostadinović, i u ulici Žorža Klemansoa, u sedištu ove firme, u ime „Elkab Mestierija“ sa AK „Kompresor“ AD Beograd sklapa ugovor o pozajmici 2.000.000 dinara na rok od pet dana. Kostadinović odmah podiže gotovinu i odnosi novac Tasiću.
Nakon isteka roka, Jovićević traži pare natrag od Kostadinovića. Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja, javlja mu se, medjutim, Goran Tasić i poručuje mu da više ne zove i da će mu novac biti vraćen „ako ne bude dosadan“. Kada Mojsilović pita Gokčeta kada će da vrati pare Jovićeviću, ovaj mu osorno odgovara: “ ma ko ga j…, vratiću mu kad imam“.
Mojsilović, nemajući kud, nakon izvesnog vremena, priznaje Djordjiji Jovićeviću gde su pare završile. Videvši da je prevaren AK „Kompresor“ podnosi tužbu protiv firme „Elkab Mestieri“.
Poslovanje firme „Elkab Mestieri“ biće inače poseban predmet istrage jer su preko ove firme obavaljani mnogi poslovi, oprano mnogo para a do koga će tragovi sve odvesti teško u ovom trenutku može da se pretpostavi. Ono što se zna je da je ova firma radila mnoge poslove za „Upravu Banje“, čiji je direktor Nebojša Stojanović Jelašnica, kadar Nove Srbije. Na istražnim organima ostaje da utvrde da li su Nenad Kostadinović i Zoran Tasić, rodjeni brat Gorana Tasića, preko ove firme a na račun „Uprave Banje“ uzimali gradjevinski materijal sa pojedinih stovarišta i u koje svrhe su ga koristili.
Ono što će policiju i istražne organe svakako još više zanimati je kredit od pet miliona dinara koji je „Elkab Mestieri“ podigao kod jedne ovdašnje banke početkom ove godine. Ukoliko se pokažu tačnim tvrdnje našeg izvora da je ovaj kredit posledica ucena i pretnji a bez ikakvih garancija, o svojoj sudbini moraće da se zamisli i direktor i odgovorna lica u ovoj banci. Prema tvrdnjama našeg izvora, sa računa „Elkab Mestieri“ podizane su ogromne količine gotovog novca bez ikakvog pravdanja i pokrića. O kojim sumama se tačno radi i da li je u svemu ovome, osim Tasića i Milenkovića, učestvovao još neko, utvrdiće istražni organi.

KREDIT, PA KEŠ

„Strada Mestieri“, prema našim izvorima, na drugoj straani, „posluje“ na sličan način sa „Vodogradnjom“. Ova firma o kojo smo već pisali podiže kredit kod iste banke kao i „Elkab“ 25. septembra 2009. godine u iznosu od 4,4 miliona dinara. Istog dana, kao pozajmicu, prebacuje sav novac „Stradi“. Scenario je potom poznat. Sa virmanom potpisanim od strane Zlonoge, koji se u tom trenutku nalazio u Hrvatskoj, podiže se gotovina. Da li je Zlonogin potpis falsifikovan ili je on blanko potpisao nalog utvrdiće istraga, ali ko je podigao novac nije teško pretpostaviti.
Zlonoga je, inače, dok je Goran Tasić bio u pritvoru, od Fonda. za razvoj, uz pomoć jednog ovdašnjeg „biznismena“ poznatog po dobrim vezama u Fondu, podigao kredit od oko 13.000 evra u dinarskoj protivrednosti. Zlonogi su te pare bile preko potrebne da plati advokata bratu koji je u tom trenutku bio u zatvoru i da pomogne majci oko operacije. „Biznismen“ je uzeo procenat, Zlonoga pare, ali problemi nastaju kada Tasić, po izlasku iz pritvora, sazna za ovu novčanu transakciju koja je obavljena bez njegovog znanja. Budući da Zlonoga nije imao para, stradao je na kraju ovaj „biznismen“ koji je morao Tasiću da „nadoknadi štetu“ i isplati na ruke 13.000 evra.
Zanimljivo je, takodje, da je i „Strada Mestieri“, kod iste banke kao i „Elkab“, uzela kredit od pet miliona dinara. Istog dana podiže se keš, a Zlonoga beži u Hrvatsku gde se, po našim saznanjima, i sada nalazi. Naš izvor tvrdi da je „Strada“, osim toga, svesno izdavala menice bez pokrića u ogromnim količinama. Razmere prevara znače se tek pošto se istraga okonča.
Goran Tasić Gokče, dakle, sada se nalazi u bitno drugačijoj situaciji od ranijih kada je završavao iza rešetaka. Nema pucanja, nema ranjenih, ali to ne znači nikako da će se ovoga puta izvući lakše nego ranije. Naprotiv.
I Al Kapone je završio u bajboku zbog neplaćenog poreza.

BEZ KOMENTARA
– Ne želim ništa da komentarišem u vezi Gorana Tasića. Jedino što očekujem da policija i tužilaštvo obave svoj posao kako valja, a ono što imam da kažem reći ću nadležnim organima, naravno, ukoliko me pitaju, kaže Radoslav Mojsilović, narodni poslanik, odbijajući da odgovori na pitanja o sopstvenoj umešanosti u celuj ovu priču.

 


POSLE HAPŠENjA
Potraga za dokazima

 

Tasić i njegov pašenog, nakon saslušanja u policiji, u utorak u popodnevnim časovima smešteni u pritvorsku jedinicu Okružnog zatvora. Tzv. „policijski pritvor“ može trajati do 48 sati, što znači najkasnije do četvrtka (danas) oko 13 časova. Ukoliko policija ponudi validne dokaze, istražni sudija Višeg suda mogao bi im produžiti pritvor do 30 dana

U momentu pisanja ovog teksta, neposredno pred zaključenje novog broja „Vranjskih“ (sreda u podne), sasvim je izvesno da su Goran Tasić Gokče i njegov pašenog Nenad Kostadinović smešteni u pritvorsku jedinicu Okružnog zatvora u utorak oko 16.30 sati, potvrdio nam je izvor blizak policiji, upoznat sa detaljima privođenja.
– Nakon policijske akcije ispred Tasićeve zgrade (kod bivšeg bioskopa „Sloboda“ u ulici Ive Lole Ribara, p.a.), Tasić i Kostadinović su odvedeni u zgradu policije. Tu su, kako čujem, negirali, potenciram, „moguće izvršenje krivičnih dela“ koja bi mogla da im se stave na teret. A to su „ugrožavanje sigurnosti“, vezano za navodne pretnje smrću poslaniku NS iz Vranja Radoslavu Mojsiloviću i članovima njegove porodice koje je preko posrednika navodno uputio Tasić, i „iznuda“, vezano za iznuđivanje novca od vlasnika jedne privatne firme van Vranja, prebačenog navodno na račun firme „Elkab Mestieri“ čiji je zvanični vlasnik Kostadinović – kaže naš izvor s početka teksta.

POLICIJSKI RAD

Trajan DIMIĆ, rukovodilac Višeg tužilaštva, kaže da ovo tužilaštvo zasad nema baš nikakav kontakt sa ovim slučajem.
– To je trenutno na nivou policijskog rada. Do nas nije stiglo ništa, ni pismeno, ni usmeno. Mi zaista ne znamo da li će policija nešto pronaći ili ne i kakav će biti epilog tog privođenja. Koliko znam, vrše se neke provere. Oni su zasad u „policijskom pritvoru“, a o eventualnom produženju, shodno zakonu, može odlučiti samo istražni sudija Višeg suda ukoliko za to bude osnova – referiše Dimić.
Od izvora u policiji saznajemo da bi Tasić i Kostadinović mogli biti saslušani pred istražnim sudijom Višeg suda na dan izlaska ovog broja „Vranjskih“.
– Imajući u vidu da im policijski pritvor može trajati do 13 sati, pretpostavlja se da će im, zbog sagledavanja svih aspekata mogućeg izvršenja pomenutih dela i njihove društvene opasnosti, istražni sudija odrediti pritvor do trideset dana. Tim pre što je nadležno tužilaštvo već naložilo pripadnicima policije da se ponovo saslušaju ljudi čije su izjave poslužile kao osnov za privođenje Tasića i Kostadinovića. Imajući u vidu da treba pronaći te ljude, a neki su u Beogradu ili možda negde na drugom mestu u Srbiji, biće potrebno vreme. Znači treba poslati zamolnice da ih MUP pronađe, a za to vreme će, pretpostavljam, ova dvojica morati da čekaju u pritvoru zbog opasnosti od mogućeg bekstva ili prikrivanja dokaza – kaže naš izvor s početka teksta.
Da bi se postupak pokrenuo, policija će, dakle, morati da prikupi validne dokaze, jer se zasad sve svodi na izjave onih kojima je, navodno, prećeno smrću i od kojih su, navodno, iznuđivane pare.

NOVA SASLUŠANjA

Kako saznajemo, inspektori Policijske uprave Vranje su odmah po privođenju ušli u firme „Elkab Mestieri“ i „Strada Mestieri“ koje se vode na imena Nenada Kostadinovića i Stojana Zlonoge (a zapravo su, priča se, vlasništvo Gorana Tasića), radi utvrđivanja finansijskih tokova i činjenice da li je na račun ovih preduzeća uplaćivan nekakav novac onih koji su policiji prijavili iznudu.
U Policijskoj upravi se do zaključenja novog broja „Vranjskih“ nisu oglasili saopštenjem za javnost povodom privođenja Tasića i njegovog „badže“. Zasad nema krivične prijave protiv njih, pa samim tim ni zahteva tužilaštva za sprovođenje istrage. Policija je, kako čujemo, obavila pretres Tasićevog stana i tamo nije pronašla ništa sumnjivo, pa ni oružje. Za detaljnije informacije do zaključenja ovog broja „Vranjskih“ nismo uspeli da stupimo u kontakt sa Tasićevim braniocima.

 


ZAKONODAVSTVO
Za krivična dela koja bi mogla biti stavljena na teret Tasiću i Kostadinoviću Krivični zakonik propisuje sledeće:
– „Ugrožavanje sigurnosti“ (član 138) – Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se zatvorom do jedne godine.
– „Iznuda“ (član 214) – Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, silom ili pretnjom prinudi drugog da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina. Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti od dve do deset godina; ako prelazi milion i petsto hiljada dinara učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. Ko se bavi vršenjem dela iz stava 1. do 3. ovog člana ili je delo izvršeno od strane organizovane grupe kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.

 



  • Ostavi komentar