Problemi iza scene

Ukoliko osnivač ne promeni odnos prema ovom teatru, njegova osnovna delatnost može biti ozbiljno narušena, jer pozorišta slična ovom, kao što su kraljevačko, pirotsko, zaječarsko ili leskovačko, imaju pet puta veći budžet

Programsko – finansijski izveštaj na dvadesetak stranica, koji je 5. maja Nebojša Cvetković, direktor Pozorišta „Bora Stanković“, izneo pred lice javnosti sem generalnog zaključka da su poslovali uspešno i da su spremni da preuzmu vodeću ulogu u promovisanju i razvoju ovdašnje kulturne ponude, obelodanio je i mnogo zanimljivih podataka o kojima se do sada gotovo ništa nije znalo. Tako je, recimo, tokom protekle godine nova uprava Pozorišta donela niz akata neophodnih za zakonsko poslovanje, a koje do sada ova javna ustanova nije imala, sa svim zaposlenima potpisani su ugovori o radu, koje oni, takođe, nisu posedovali, formirani su umetnički i tehnički sektor koji imaju svoje rukovodioce, što takođe do sada nije bio slučaj. A tu su i cifre koje govore same za sebe, a o kojima ćemo nešto kasnije. Cvetković je bio izrazito kritički raspoložen prema osnivaču – Gradu Vranju, koji, po njegovim rečima, pod hitno mora da promeni odnos prema ovom teatru. Jer, iako je Pozorištu „Bora Stanković“ iz budžeta za programske aktivnosti namenjeno tek 1.138.350 dinara, što ni izbliza ne zadovoljava njihove potrebe, dinamika kojom se takozvano prebacivanje para odvija u stvarnom životu je najblaže rečeno katastrofalna.

MISIONARSKI PODUHVAT

– Ukoliko osnivač ne promeni odnos prema ovom teatru, njegova osnovna delatnost može biti ozbiljno narušena. Primera radi, pozorišta slična vranjskom, kao što su kraljevačko, pirotsko, zaječarsko ili leskovačko, imaju pet puta veći budžet namenjen programskim aktivnostim, a Užice, Šabac, Kruševac, Niš za jednu predstavu izdvajaju novčana sredstva iz budžeta i deset puta veća od naše godišnje produkcije. Kao što sam i obećao pre godinu dana, kada sam preuzimao nimalo zahvalnu dužnost direktora ovog pozorišta, moj rad će biti obeležen, pre svega, transparentnošću u poslovanju, ali ne samo deklarativnom već stvarnom. Nezavidna finansijska situacija koju sam ovde zatekao sa petomilionskim dugom, tužbe koje su usledile kao i zahtevi radnika za neisplaćenim honorarima pod pretnjom da će urušiti redovni repertoar, je moje mesto učinilo najnepopularnijim u gradu – kaže CVETKOVIĆ.
Vranjsko pozorište, ne samo što je primorano da se tranformiše i menja sebe, već se shodno tranzicionom vremenu, potpuno otvara prema javnosti i uspostavlja nove kriterijume. Tu vrstu misionarskog poduhvata danas nije lako podneti, posebno ako stvarate van prestonice, ali zadovoljstvo bude veće kada usledi potvrda da je takvo pozorište na dobrom putu, bez obzira na usputne poteškoće. S tim u vezi pomenućemo 29. Borine pozorišne dane, koji su u celoj državi odjeknuli kao moderni, koncepcijski jasno definisani, sa bogatim pratećim programom i, što je najvažnije, sa najvećom posećenošću do sada, šest premijera, akciju „Proleće u pozorištu“ čiji je cilj da u teatar dovede hiljadu mališana za dva dana, projekat „Treba da se čisti“ koji zagovara „kulturnu dekontaminaciju“ odnosno afirmaciju nezavisne andergraund scene itd.
– Finansijski izveštaj koji smo javno prezentovali pokazuje, između ostalog, da smo ipak zaradili ukupno 133 puta više novca nego 2008. godine, od toga je samo na ulaznicama zarada 990 puta veća (u 2008. god. je zarađeno 96.200, a u 2009. god. 951.900 dinara), a „Borini pozorišni dani“ su zaradili 327.800.00 dinara što je 241 puta više nego 2008. godine! Dodao bih i da smo iz republičkog budžeta dobili samo milion dinara, a ipak smo prihodovali 22.130.050 dinara, što je za 12 puta više nego 2008. godine – ne okleva da iznese tačne cifre direktor Cvetković.

POMOĆ SPONZORA

Ovdašnja javnost se sada još više pita zbog čega su podaci o poslovanju nekih drugih ustanova i udruženja, koja se u gradu bave kulturom, godinama u domenu „službene tajne“, a kada im se beneficije ukinu oni prete svim i svačim. Ko je kriv za situaciju u kojoj su, ako ne oni sami i, naravno, oni koji su ih štitili? Koliko je ljudi iz prošle (sadašnje) vlasti umešano u finansijske malverzacije ovdašnjih „brendova“? I ništa…
Situacija u gradu je alarmantna i lokalno ministarstvo kulture kao da posrće pod teretom nagomilanih problema, a republičko nema ingerencije jer finansira samo određene projekte i to jednim manjim delom.
– Svako pozorište, pa i ovo naše, jako je skupa igračka. Takođe, ljudi iznutra teško mogu da promene nešto sve dok finansijski zavise od nekog drugog, u ovom slučaju Grada Vranja. Situacija je teška, a mi smo dali onoliko koliko smo u ovom trenutku mogli. „Borini pozorišni dani“ će biti finansirani posebno, projektno i tu nema nikave dileme. S druge strane, Pozorište mora da pokuša da održi nivo koji je ova manifestacija prošle godine dostigla – precizan je Zoran NAJDIĆ, lokalni ministar kulture.
Bez obzira na ministarove tvrdnje, možda bi i samo Pozorište tu nešto moglo da učini. Za početak, da napravi katalog, poput nekih pozorišta u regionu, u kome postoje reklame sponzora, od proizvođača automobila, svih mogućih serviserskih usluga, do restorana. Predstave bi se uz pomoć sponzora bile kvalitetnije i igrale bi se duže, jer je novac uložen u jednu predstavu nemoguće vratiti malim brojem izvođenja. A to nije zanemarljivo, pogotovo ako se desi da već na trećoj reprizi u publici sedi manje gledalaca nego što je glumaca na sceni.

GOSTOVANjA
Vranjski teatar će sa svojom prvom ovogodišnjom premijerom, Nušićevim „Narodnim poslanikom“, gostovati u Beogradu, u teatru „Bojan Stupica“, 3. juna ove godine. Takođe, njihova predstava „Paviljon br. 6“, dobila je poziv da učestvuje na međunarodnom pozorišnom festivalu „Zlatni vitez“ u Moskvi, u novembru 2010. godine.