„Gledam te u oči i kažem da si navedene večeri ispalio tri metka u mene“ – kazao je Popović Tasiću tokom suočenja na sudu. Tasić je navodno maltretirao Popovićevu ćerku i predlagao joj da zajedno opljačkaju njenog očuha. Pucnjavi u ulici Petog kongresa prethodila je verbalna čarka ispred „Tropikane“.
Suđenje Goranu Tasiću Gokčetu (38) za pokušaj ubistva Zorana Popovića Popa (55) u ulici Petog kongresa u Vranju jula 2003. traje već šest godina. Tasić je bio u obavezi da se pred Višim sudom pojavi pre desetak dana, ali je nastavak suđenja opet odložen jer „nije bilo dokaza da je optuženi uredno pozvan“. Zato je 2. jun određen kao novi termin za nastavak procesa. Ovaj proces je pred prvostepenim sudom praktično bio okončan još u oktobru 2006. kada je Tasić oslobođen krivice po optužbi Okružnog tužilaštva za „ubistvo u pokušaju“ i „neovlašćeno nabavljanje, držanje i nošenje vatrenog oružja i municije“. Međutim, za mnoge iznenađujuća presuda nije prošla na višoj instanci. Tužilaštvo se žalilo, a Vrhovni sud Srbije uvažio razloge žalbe o procesnim i dokaznim propustima. Aprila 2007. poništio je prvostepenu presudu koju je donelo krivično veće Okružnog suda sa Slobodanom Stojilkovićem na čelu, i tako praktično vratio proces na početak.
Mora se reći da je dalji tok postupka delimično iskomplikovala reforma pravosuđa, ali i činjenica da je Tasić septembra 2008.osumnjičen za pokušaj ubistva Aleksandra Dimitrijevića kod „Tropikane“, pa je duže vreme bio u bekstvu, a potom u pritvoru. Stari je slučaj tapkao u mestu, jer je pažnja usmerena na novi slučaj.
SRČANE TEGOBE
Stari predmet je nakon ukidanja presude preuzela sudija Vesna Stevanović, ali je ona, posle nekoliko ročišta i reforme sudstva, prešla u niški Apelacioni sud (u taj viši sud prešao i pomenuti sudija Stojilković, predsednik veća koje je smatralo da Tasića treba osloboditi), i tako je sve dodatno prolongirano. Predmet je početkom ove godine zadužila sudija Višeg suda u Vranju Dragana Ilić-Marković, koja je dva puta zakazivala glavni pretres. Međutim, proces i dalje tapka u mestu. Naime, na pretposlednjem ročištu Tasić se nije pojavio u sudnici, iako je obavezan da se odaziva pozivima suda (nakon položenog jemstva od 30.000 evra za izlazak iz pritvora u avgustu 2009. gde je proveo šest meseci zbog sumnje na pokušaj ubistva Aleksandra Dimitrijevića).
Za to je imao svoje razloge – „srčane tegobe“.
– Pretres sam odložio pismenim podneskom preko advokata, jer se još od vremena kada sam bio u pritvoru lečim od srčanih tegoba – kazao nam je Tasić 23. marta ove godine.
Nakon odlaganja, Tasić je bio dužan da se pred ovim sudom pojavi pre desetak dana. Miroslava RISTIĆ, sudija i portparol Višeg suda, kaže, međutim, da je nastavak suđenja opet odložen.
– Ročište je odloženo jer nije bilo dokaza da je optuženi uredno pozvan, tj. nismo dobili povratnicu da je primio poziv za suđenje. Zato je 2. jun određen kao novi termin za nastavak procesa – otkriva Ristićeva.
Prema Zakoniku o krivičnom postupku sud ima na raspolaganju određene „mere za obezbeđivanje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka“. To su, osim poziva, i „dovođenje, zabrana napuštanja određenog mesta, jemstvo i pritvor“). U članu 167 („dovođenje“) kaže se da naredbu za dovođenje okrivljenog (sprovodi je policija) može izdati sud ako se okrivljeni ne pojavi na ročištu, a svoj izostanak ne opravda iako je uredno pozvan, ili pak „ako se nije moglo izvršiti uredno dostavljanje poziva“, ako se iz okolnosti zaključi da „očigledno izbegava prijem poziva“. Tako bi Tasić, ukoliko se ne odazove ni u junu a sud istovremeno proceni da izbegava prijem poziva, mogao dođi pod udar ovakve mere.
Kako su se stvari u ovom procesu iskomplikovale i za šta se, zapravo, tereti Tasić? Ovde, najpre, treba reći da okolnosti pokušaja ubistva Zorana Popovića Popa iz 2003. godine, kao ni sam tok pređašnjeg suđenja, nisu preterano poznati javnosti. Arhiva Višeg tužilaštva otkriva nam da je optužnica podneta još 7. maja 2004. godine. U njoj se Tasić tereti da je 24. jula 2003. godine, oko 20.40 sati, u ulici Peti kongres „sa umišljajem pokušao da liši života oštećenog Zorana Popovića“. Tužilaštvo ga tereti da je „ispred kuće broj 63, upravljajući „audijem A6″, na oštećenog ispalio tri metka“.
Tasić je tog dana, navodi u ovom dokumentu tužilaštvo, vozio automobil švedskih registarskih oznaka (TWK-940). Zapucao je, piše, dolazeći iz smera Gornje čaršije, dok se Popović kretao ka njemu iz suprotnog smera. Tasić je, kada ga je ugledao, počeo da skreće ka levoj ivici kolovoza, u pravcu Popovića, „skoro do kraja spustio staklo na vozačevoj strani i kroz otvoren prozor, sa četiri-pet metara, zapucao iz pištolja nepoznate marke, ali poznatog kalibra – 7,65 milimetara“, tvrdi tužilaštvo.
Hici su ispaljeni u pokretu, „u predelu vitalnih organa, stomaka i prepona“ Popovića, ali ga nijedan nije pogodio. Tasić je potom vozilom otišao prema centru grada. Nakon toga je duže vreme bio nedostupan organima gonjenja. Pritvoren je tek 17. aprila sledeće godine i u pritvoru ostao do 10. maja.
Šta je ponuđeno od materijalnih dokaza? Pištolj kojim su izvršena dva krivična dela (ubistvo u pokušaju i neovlašćeno nabavljanje, držanje i nošenje oružja i minucije) nikada nije pronađen. Na licu mesta, međutim, pripadnici kriminalističke policije pronašli su tri čaure sa oznakama „PPU 95″ (PPU-Prvi Partizan, Užice) navedenog kalibra. Kriminalistički tehničari pronašli su i nekoliko oštećenja na fasadi stambene zgrade u pravcu pucanja.
O pucnjavi su tokom prvobitnog procesa svedočila četiri svedoka koji žive u neposrednom okruženju. Svi su čuli pucnjavu, ali u prvom momentu, sudeći po iskazima u istrazi i tokom procesa, nisu bili sigurni da li je reč o petardama ili pucnjima iz pištolja. Svedoci su čuli tri pucnja (dva gotovo spojena i treći nakon kraće pauze), a dve svedokinje videle su potom pomenuti „audi“ kako se udaljava ka centru grada, kao i „čoveka sa biciklom koji psuje okrenut u pravcu vozila“.
Oštećeni Popović imao je vrlo detaljno svedočenje. Tasića je u „audiju“ video pre pucnjave u blizini kafića „Tropikana“. Tu je, prema njegovim rečima, ovaj parkirao vozilo i ušao u „Tropikanu“. Pre ulaska u kafić Gokče ga je, navodno, „fiksirao pogledom“, na šta mu je Popović kazao: „Noge ću da ti slomim“. Oštećeni je na suđenju naveo kako je, pre nego što je krenuo biciklom kući, video Tasića kako vozilom odlazi ka „gornjem delu grada“. Ni na suočenju njih dvojice pred sudom nije imao dilemu:
– Gledam te u oči, pa ti kažem da si navedene večeri iz pištolja ispalio u mene tri metka – rekao je Tasiću pred sudskim većem.
„OČI U OČI“
Tasić se najpre, do 13. septembra 2006. godine brani ćutanjem. Tada menja način odbrane i negira izvršenje dela. Sudu kaže da na dan pucnjave uopšte nije bio na licu mesta, već da se nalazio u svojoj kući, na adresi u ulici Zmaj Jove 150. To, međutim, prema tvrdnjama tužilaštva ne potkrepljuje nijednim dokazom.
Kaže tada da ga posle pucnjave nadležni organi nisu ni tražili. Međutim, tužilaštvo je na stanovištu da ga policija „više puta bezuspešno tražila na kućnoj adresi“, po nalogu suda i raspisanoj poternici. U optužnici se podseća i da je slučaj bio publikovan u medijima, sa navođenjem imena učesnika, „pa je okrivljeni pojavljivanjem pred nadležnim organima imao šansu da iznese svoju odbranu“, ali se nije sam prijavio da to i učini.
Veštaci balističari su, nakon grafičke obrade vozila, utvrdili i da je oslanjanjem ruke na prozor vozila pucano sa visine od 106 centimetara, te da je linija kretanja zrna bio Popovićev abdomen (predeo stomaka). Balističari su u svom nalazu naglasili da je sa te daljine „teže promašiti, nego pogoditi čoveka“ (čak i za nekog ko nema mnogo iskustva u rukovanju pištoljem), ali treba imati u vidu da se vozilo iz koga je pucano kretalo. Tragovi barutnih čestica na vozilu nisu pronađeni.
Krivično veće Okružnog suda sa sudijom Stojilkovićem na čelu, nakon završenog dokaznog postupka i svih izvedenih dokaza, donosi oslobađajući presudu, pravdajući takvu odluku konstatacijom – „nema dovoljno dokaza“.
Upravo je potraga za takvim dokazima zadatak novog sudskog veća. No, da bi ono sprovelo svoj zadatak i instrukcije Vrhovnog suda, najpre treba neposredne i posredne učesnike i svedoke vratiti u sudnicu. A to je trenutno potpuno neizvesno.
PLANOVI O PLjAČKI?
Popović je u istrazi i tokom suđenja detaljno objašnjavao genezu događaja od 24. jula 2003. godine. Rekao je da je Tasića do tada poznavao samo površno iz grada, a da njihov sukob datira od momenta kada mu se ćerka Ivona navodno požalila na Tasićevo ponašanje.
– Više sam mu puta poručio da prestane da maltretira moju ćerku da ne bi bilo problema – rekao je Popović na jednom od ročišta.
Tasić je negirao da je maltretirao Ivonu, tvrdeći pred sudskim većem da je s njom bio „u vezi“. Popović je na suđenju izneo svoja saznanja po kojima je ovaj, navodno, nagovarao Ivonu da narežu ključ od kuće njenog očuha (koji poseduje privatnu firmu i „ima mnogo para“), opljačkaju ga, a plen podele – pola njima, a pola Popoviću koga su, nagađa se, planirali da uvuku u priču.
Ivona je, međutim, tokom postupka negirala da je ocu bilo šta rekla o nameri narezivanja ključa očuhovog stana i deobu novca. Ona je, međutim, potvrdila da je Tasić predlagao da narežu ključ (mada nije jasno iz kojih je razloga to predlagao), ali je demantovala da je maltretirao.
MIOMIR TASIĆ
NIJE BILO POZIVA
Tasićev advokat Miomir TASIĆ potvrđuje nam informaciju da njegov klijent nije primio poziv.
– Nije bilo dokaza da je Tasić uredno pozvan, pa je sudija, što je uobičajeno u tim situacijama, odložio proces. Ne znam iz koji razloga Tasiću nije dostavljen poziv – kaže njegov branilac.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.