Stara ili Nova Srbija

Ostavka i sukob sa Tasićem podelili su članstvo i, po svemu sudeći, ojačali ambicije banjskog odbora

Odlazak Radoslava Mojsilovića sa mesta prvog čoveka Nove Srbije u Vranju, ma kako za širu javnost iznenađujući, prošao je gotovo nezapaženo u političkoj čaršiji. Nagađanja o njegovoj sudbini, i pretnje po njegov život, koje je obelodanio tek nakon ostavke, potpuno su u drugi plan gurnule ne samo njegovo političko delovanje, nego i pitanje budućnosti partije kojom je donedavno rukovodio. Mojsilović je, valja se setiti, jedan od osnivača ne samo vranjskog odbora Nove Srbije, nego i čitave partije – posle čačanskog, vranjski odbor NS-a najstariji je u Srbiji. Uz to, Mojsilović je bio pri ili na samom vrhu stranke u lokalu od samog njenog nastanka. Ostavka takvog čoveka, na takvu poziciju, kratkim imejlom, umesto da podigne buru interesovanja, prošla je bez ikakve političke halabuke, i dočekana je, čini se, sa izvesnim olakšanjem onih kojima Mojsilović nije bio po volji.
Donedavno ugaoni kamen spoticanja u lokalnoj vladajućoj koaliciji, NS danas, bar po tvrdnjama gradskih čelnika, „više nije problem“, upitomljena je i ne predstavlja ne samo faktor nestabilnosti, nego ni neku posebnu značajku lokalne političke scene. Čovek koji je bio lik partije, kandidat za gradonačelnika, narodni poslanik, koji je osmišljavao i vodio, doduše uz malu pomoć prijatelja, vranjsku Novu Srbiju desetak godina, nije, svojim odlaskom, izazovao ni makar žaljenje, kamoli li neke snažnije osećaje i vidnije političke turbulencije. Kako je došlo do toga da je čak i vrh odbora NS-a u Vranju prilično ravnodušno primio Mojsilovićev odlazak? Nije li njegovo druženje i zajedničko delovanje sa Goranom Tasićem Gogčetom njegovu ostavku učinilo poželjnom, a njegov nestanak iz Vranja radosnom vešću i za mnoge iz ovdašnjeg odbora NS-a? I nije li politička tišina koja prati Mojsilovićev odlazak sa vranjske političke scene rečitija od mnogih drugih (ne)očekivanih manifestacija? Na kraju, tu je i pitanje koje u ovom času ne samo da nema jasan, nego ni bilo kakav drugi odgovor – kuda to, naime, ide vranjska Nova Srbija?

STANjE REDOVNO

Što se tiče javnih istupa novosrbijanaca, u toj stranci kao da se ništa nije desilo, i kao da se ništa ne dešava. Kao da nije otišao dugogodišnji prvi čovek stranke, kao da nije javno optužio svog prvog stranačkog saradnika da pokušava da ga ubije, kao da mediji nisu vrlo jasno u čitavu priču infiltrirali i Velimira Ilića, predsednika NS-a, tako se u ovom času ponaša GO NS-a u Vranju. Sve je, kažu, uobičajeno, i nema razloga za bilo kakvo dublje promišljanje pozicije Nove Srbije na lokalnoj političkoj sceni.
Slobodan Nešić, potpredsednik odbora u Mojsilevićevo doba, sada je na čelu stranke, kao v.d. predsednik odbora, a svoja ovlašćenja crpi iz statuta stranke.
– Stanje u Gradskom odboru je normalno i nemamo nikakve probleme ni sa kim, pa ni sa banjskim odborom, u smislu nekog cepanja. Ništa nismo menjali, poštujemo koalicioni dogovor sa svima i idemo dalje – kaže Nešić.
Što se tiče aktulenog sukoba Mojsilović – Tasić, on je sve pre nego politički, a Nešić tvrdi da o njemu ne zna ništa.
– Uostalom, Mojsilović više nije predsednik odbora, a Tasić nije ni član stranke. Ja sam mu lično potpisao ostavku – kaže Nešić.
Lepo, samo, politička čaršija bruji da stvari u NS-u ne stoje baš tako idilično. Prvo, malo ko veruje da je Mojsilovićev odlazak konačan, te da se on vrlo brzo neće vratiti na čelo stranke, ovoga puta oslobođen balasta nepolitičkih, kriminogenih i finansijskih uticaja sa strane. Malo ko veruje i da je Goran Tasić spreman da se tek tako odrekne uticaja koji je donedavno imao u Novoj Srbiji. Priča se da je na tom planu već otvoren front koji se najbolje očituje u neslaganju GO NS-a u Vranju i OO NS-a Vranjske Banje. Naime, oslobođeni teške Laletove senke, Banjčani su spremni, priča se, da podrže Tasića, u nadi da bi im ta kombinacija mogla doneti bar jednak broj glasova kao na prethodni izborima. Vranjancima se to ne sviđa, jer je Mojsilović ovde još uvek prvi izbor većine običnih članova stranke, i eto još jedne ozbiljne mogućnosti daljeg destabilizovanja položaja NS-a, ovoga puta diktiranog iznutra.
No, ni Banjčani nisu mnogo pričljiviji od vranjskih novosrbijanaca. Predsednik Opštinskog odbora Nove Srbije u Vranjskoj Banji Svetislav Stošić nije preterano oran za razgovor, ali zato nije manje direktan.
– Mojsilović je dao ostavku i što se tiče mene i OO NS iz Banje ta stvar je gotova. U maju će biti skupština stranke, i znaće se ko će predvoditi NS ovde – kratak je Stošić, koji je i odbornik NS-a u vranjskom parlamentu.
No, kakvo je njegovo raspoloženje oko Mojsilovića potvrđuje i konstatacija da je „ta priča ispričana“. Stošić odbija i insinuacije da Goran Tasić ima odlučujući uticaj na banjski odbor stranke preko svog rođenog brata Zorana, koji živi u Banji.
– To što se ja poznajem sa Zoranom nema nikakve veze sa strankom. Privatno ne odvajam ljude po stranačkoj pripadnosti – kaže Stošić.

OČUVANjE VLASTI

Ipak, kako se moglo saznati ranije, prvi sukobi između Mojsilovića i Banjčana izbili su krajem prošle godine, kada je NS najpre napustila koaliciju, a onda se silom vratila u nju. Banjčani su, tvrde izvori „Vranjskih“, tražili ozbiljniji i jasniji pristup problemu, dok je Mojsilović naginjao ad – hok rešenjima. Danas, glavni strah Banjčana je kako da očuvaju teško stečenu vlast u Banji. Naime, iako su na izborima osvojili 1.600 glasova, naspram recimo 1.000 glasova DS-a, novosrbijanci su veoma teško, na mišiće, uspeli da od DS-a preuzmu upravljanje MZ Vranjska Banja, vrhovnom tamošnjom vlašću. Danas im se to ni za čiju ljubav ne ispušta, pa u nedostatku Mojsilovića, traže neke druge partnere. Da li je baš Goran Tasić ta sigurnost koju traže, i da li će pristati na dil sa njim u očuvanju sopstvenih pozicija, tek će se videti.
I tako, Nova Srbija ključa, a njeni čelnici tvrde da se unutar stranke ništa ne dešava. Za kraj maja zakazana je Skupština stranke na kojoj treba izabrati novo rukovodstvo. Tu će se, naravno, sve razrešiti, ali nisu isključeni ni drugačiji scenariji. Recimo, Velimir Ilić bi mogao da raspusti odbor u Vranju i Radoslava Mojsilovića promoviše u poverenika, što bi ovome svakako dalo bolju startnu poziciju od trenutne. Nije za očekivati da će se Banjčani predati bez borbe, ni da će Goran Tasić ispustiti iz ruku tako moćno oružje kao što je upravljanje, makar i iz senke, jednom od vladajućih partija. Zato su pred Novom Srbijom u Vranju teški i neizvesni dani. Uspe li stranke da se oslobodi svih dosadašnjih negativnih uticaja, možda se od nje u budućnosti nešto i može očekivati. Bude li i dalje lak plen za „kontroverzne biznismene“ i mešetare svih vrsta, njen nestanak sa lokalne političke scene gotovo je izvestan.

Dr Aleksandar Joksić
MOJSILOVIĆ JE BIO NESPOSOBAN
Naredni problem koji je drmao lokalnu koaliciju iznutra je prelazak Doma zdravlja pod kontrolu gradske vlasti, na čemu je insistirala Nova Srbija. Očigledno, ne samo iz koalicionih, nego i iz unutarpartijskih razloga, jer su Banjčani insitirali na mestu direktora posle odvajanja DZ-a od Zdravstvenog centra. Mojsilović nikako nije uspevao izgura tu ideju, što ga je neminovno vodilo u zategnutost odnosa sa OO NS u Banji. Tu činjenicu ne krije ni potpredsednik banjskog odbora doktor Aleksandar Joksić, jedan od kandidata NS-a za prvog direktora samostalnog Doma zdravlja.
– Mojsilović je bio nesposoban to da uradi. Nije to mogao politički da izgura, a pričao je da može. Mene interesuje stranke, i koliko vidim Nešić funkcioniše bez problema. Ovo v.d. stanje neće trajati dugo, a na upravljanje odborom niko sa strane nema uticaj – kaže Joksić.
I on odbija da potvrdi da banjski odbor naginje Gogčetovoj strani Nove Srbije, uz napomenu da poznaje sve aktere priče, ali da pojma nema šta se to među njima događalo.
– Slabo i idem na sastanke, ali nisam tamo primetio nekakva ozbiljna neslaganja. Mojsilović je super funkcionisao, a onda podneo ostavku iz ličnih razloga, u koje mi nismo ni mogli da ulazimo – kaže Joksić.