Ode Cera niz vodu

Eko Taxi Vranje

Ode Cera niz vodu

Posle mnogo natezanja, vladajuća koalicija odlučila je da Mihailovića oslobodi obaveze organizovanja „Borine nedelje“. Ovu manifestaciju Grad Vranje dodeliće nekoj od svojih ustanova kulture, dok će se o daljem statusu Mihailovića tek raspravljati



Nakon godinu i po dana javnog prepucavanja, Gradsko veće (GV) je na svojoj sednici 26. aprila ukinulo sve privilegije Književnoj zajednici „Borisav Stanković“ i uredniku ovog udruženja građana Miroslavu Ceri Mihailoviću. U ovu priču bilo je uključeno mnogo aktera, a zbog KZ je vladajuća koalicija, čiju okosnicu čine DS i SPS, bila na velikim iskušenjima. Posle mnogo turbulencija, pošto su članovi DS napustili sednicu GV 19. aprila, nekoliko TV duela i dva Mihailovićeva solo TV nastupa, socijalisti su pristali da čoveka koji sebe smatra oficijelnim baštinikom Borinog dela „puste niz vodu“.
Nakon što je Gradsko veće, nakon više poziva, udostojio svog prisustva, Miroslav Cera Mihailović, urednik KZ „Borisav Stanković“, izneo je niz običnih politikantskih besmislica, nakon čega je demonstrativno napustio sednicu Mihailović odbivši da obrazloži izveštaj o radu KZ. Ovim postupkom je članove GV sasvim smišljeno onemogućio da mu postave dodatna pitanja na koja je on dužan da odgovori. Sednica je nastavljena bez njega i, nakon svih planiranih tačaka dnevnog reda, po ovom pitanju su jednoglasno usvojeni zaključci o daljem statusu KZ (vidi okvir).
– Svako ko troši novac poreskih obveznika mora da podnosi finansijski izveštaj o svom poslovanju. To važi za sve, pa i za Miroslava Ceru Mihailovića. On se o sve to oglušio i više se bavio politikanstvom nego stvarima koje su od njega zahtevane – finansijskim izveštajem. To je nedopustivo, a zaključci koje smo jednoglasno doneli govore da ova vlast Mihailovićevu samovolju neće tolerisati. Osim što ne poštuje zakon, on ne poštuje i funkcionere koji sede u Gradskom veću. Mi ćemo nastaviti sa organizovanjem „Borine nedelje“ jer je to manifestacija koju je osnovao i finansira Grad Vranje – bio je jasan Branimir STOJANČIĆ, član Gradskog veća koji je novinarima saopštio odluke sednice.

ZAKLjUČCI GRADSKOG VEĆA
Gradsko veće donelo je sledeće zaključke u vezi sa Mihailovićem i Književnom zajednicom:
– Da se ne prihvati izveštaj KZ „Borisav Stanković“ vezan za programske aktivnosti u 2009. godini kao ni finansijski izveštaj o 44. Borinoj nedelji.
– Da Grad Vranje preuzme organizaciju ove manifestacije tako što će je dodeliti nekoj budžetskoj ustanovi kulture.
– Da se buduće aktivnosti KZ finansiraju samo kroz projekte, da se položaj urednika KZ uredi zakonski i da se ispita po kom osnovu on i KZ borave u Pribojčićevoj kući.


PRIBOJČIĆEVA KUĆA PRIPADA GRADU
Jedan od zaključaka koji je jednoglasno donet na poslednjoj sednici Gradskog veća a tiče se Književne zajednice „Borisav Stanković“, jeste i ispitivanje zakonske regularnosti njenog useljenja i boravka u Pribojčićevoj kući, koja se nalazi u ulici Oca Justina Popovića 6, na parceli 6680/1, posedovni list br. 814 (po podacima iz Direkcije za izgradnju grada). Inače, ova kuća se, kao kulturno dobro, od 1986. nalazi pod zaštitom države. U istorijskom arhivu „31 januar“ pronašli smo ugovor koji je potpisan između braće Pribojčić – Milana i Vukašina, koji su nakon smrti oca Dobrivoja postali vlasnici kuće, i Opštine Vranje o kupovini iste 1978. godine.
Kako je Milan Pribojčić, koji je živeo u Beogradu, u međuvremenu preminuo, njegov brat Vukašin Pribojčić, koji danas živi u Nišu, potvrdio nam je da je Grad Vranje vlasnik kuće u kojoj se nalazi KZ „Borisav Stanković“.
– Brat i ja smo bili vlasnici te, kako je Vranjanci zovu, Pribojčićeve kuće, sve do 1978. godine. Tada smo kuću želeli da prodamo, ali nam tadašnji SIZ za kulturu to nije dozvolio jer ona kao kulturno dobro pripada gradu, pa je pravo preče kupovine imao SIZ za kulturu. Kuću su otkupili, za to imamo rešenje, za mizerne pare, u to vreme nekih dva miliona dinara, a sećam se da je, recimo, mašina za veš koju sam tada kupio koštala 500. 000 dinara. U vlasništvo su nam ostavljene prateće prostorije oko kuće, da bi nam i to nakon godinu dana otkupili za 670. 000 dinara bez prava žalbe na sudu! Bili smo ogorčeni. U kući je ostalo i dosta starinskog, očuvanog nameštaja za koji ne znamo gde je završio. Kako je u to vreme SIZ bio vlasnik kuće, logično je da je to sada Grad Vranje, a nikako KZ „Borisav Stanković“ – kaže PRIBOJČIĆ.
Po kom osnovu ovo udruženje građana boravi u kući koja je vlasništvo grada, i to bez ikakvih troškova (ne plaća kiriju, struju ni komunalije), Branimir Stojančić, član Gradskog veća, kaže:
– Miroslav Cera Mihailović nema nikakav ugovor potpisan sa gradonačelnikom Miroljubom Stojčićem, tako da ni podatak koji je nedavno izneo na jednoj lokalnoj TV da ga ima i da on potiče iz 2004. godine nije tačan. Mihailović ima samo rešenje o useljenju, jer je KZ obavljala usluge kulture za Grad, koje mu je uručeno prvi put 2002. a potom i 2004. godine – tvrdi STOJANČIĆ.

ŠAF
Na lokalnoj kulturnoj sceni postoji i deluje još jedno udruženje građana (NVO) koje, koliko je za sada poznato, radi po istom principu po kome je radila i Književna zajednica „Borisav Stanković“, – Škola animiranog filma (ŠAF). ŠAF je od svog osnivanja, 1987. godine, stopostotni korisnik budžeta, useljen je u prostorije koje su u vlasništu grada (Dom kulture), ne plaća kiriju, struju ni komunalije, nikome ne dozvoljava uvid, niti mešanje u rad i finansije. Sve pobrojano nije u skladu sa novim Zakonom o kulturi niti sa novim Zakonom o udruženjima građana.
– Što se tiče finansijskog uvida u njihovo poslovanje, tu je stvar nešto jasnija nego u slučaju KZ, utoliko pre što je ŠAF, posle dosta natezanja, ipak podneo izveštaj o svom poslovanju i o njihovom radu se od tada nije raspravljalo na sednicama Gradskog veća. Videćemo šta će dalje biti s njima, ali jedno je sigurno – i oni će morati da se prebace na projektno finansiranje. Ukoliko i dalje misle da postoje i da organizuju međunarodnu radionicu animiranog filma IDRAF, moraće da konkurišu sa svojim projektima kako kod lokalnog, tako i kod resornog republičkog Ministarstva. Rad svih „budžetlija“ od sada pa na dalje mora biti potpuno transparentan – ističe lokalni ministar za kulturu Zoran NAJDIĆ.
ŠAF trenutno ima pet stalno zaposlenih, a to su: Miroslav Simonović, voditelj (srednja stručna sprema, plata 57.000 dinara), njegova ćerka Nela Ćurčija, trik snimatelj i montažer (srednja stručna sprema, plata 26.000 dinara), Gorica Antić, tehnički sekretar (srednja stručna sprema, plata 22.000 dinara), Miroslav Djerić, asistent voditelja (visoka stručna sprema, plata 40.000 dinara) i Snežana Trajković, asistent voditelja (visoka stručna sprema, plata 40.000 dinara). Međutim, kako nezvanično saznajemo, Simonović pokušava da u ŠAF zaposli i jednog od svojih sinova koji trenutno ovde radi po ugovoru o delu.
Takođe nezvanično, od jednog od članova Upravnog odbora ŠAF, saznajemo da postoji ideja i da ovde dođe do nekih novih kadrovskih rešenja, kao i da im se promeni pravni status, kako bi njihovo finansiranje i rad postali potpuno transparentni.
– Ne bih još uvek komentarisao informacije do kojih ste došli, ali mogu da kažem da sa ŠAF još nismo završili – zaključuje NAJDIĆ.
Sasvim je jasno da je dosadašnji način finansiranja ŠAF neuklopljiv u sistem rada lokalne samouprave po novousvojenim zakonima, te da će na ovaj ili na onaj način i ova škola morati da im se prilagodi.



  • Ostavi komentar