Mire kao Jovanča Micić

Gradonačelnik je tokom 2009. sedam puta boravio u inostranstvu i dvadesetak puta u Beogradu za šta je, na ime dnevnica, dobio skoro 350.000 dinara, ili 13,5 prosečnih plata u Vranju

Gradonačelnik Mioroljub STOJČIĆ je tokom 2009. godine, kada se sve sakupi, skoro dva meseca proveo van Vranja, na službenim putovanjima. Najčešća destinacija svakog provincijskog funkcionera, pa i našeg gradonačelnika, je prestoni Beograd. Stojčić je, međutim, prošle godine sedam puta boravio i u inostranstvu, gde je ukupno proveo tridesetak dana. Prema podacima koje smo od Gradske uprave dobili posredstvom Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Stojčić je na ime dnevnica za svoja službena putovanja po zemlji i inostranstvu iz gradskog budžeta dobio tačno 348.998 dinara.

NIJE STOJČIĆ JEDINI

Ako znamo da prosečna plata u Vranju iznosi oko 25.000 dinara, nije teško izračunati da je gradonačelnik od poreskih obveznika za sendvič i kafu usput dobio 13,5 plata prosečnog Vranjanca. Da bi se još lakše razumele ove brojke, radnik u „Jumku“, na primer, za 348.998 dinara mora da radi tri godine. Dodamo li tome Stojčićevu godišnju platu od 1.656.000 dinara (138.000 puta 12 meseci), ispada da je gradonačelnik 2009. prihodovao dva miliona od plate i dnevnica. Naravno, nije socijalista Stojčić jedini od gradskih čelnika koji je putovao, ali je to činio mnogo češće od ostalih. Prema podacima koje smo dobili, za dnevnice četvorice vodećih gradskih funkcionera – Stojčića, zamenika gradonačelnika Igora Andonova, predsednika Skupštine Slobodana Stamenkovića i njegovog zamenika Zorana Antića – iz budžeta je izdvojeno 528.410 dinara. Ipak, lako je uočiti da je Mire u odnosu na njih pravi Jovanča Micić. Igor Andonov se, bar prema dostupnim podacima, najređe pomerao iz Vranja. On je na službeni put, uglavnom u Beograd, išao 17 puta za šta je na ime dnevnica dobio 28.740 dinara. U inostranstvo nije išao službeno. Njegov stranački kolega iz Demokratske stranke, predsednik parlamenta Slobodan Stamenković imao je 30 putovanja, takođe samo u zemlji, a za dnevnice je podigao 65.437 dinara. Socijalista Zoran Antić je službeno iz Vranja odlazio 26 puta, a na ime dnevnica dobio je 85.235 dinara. Da se razumemo, dnevnice su kategorija koju u okviru Zakona o radu reguliše svojim internim aktima svaka institucija, ustanova ili firma i obično se kreće od 1.000 do 1.411 dinara u zemlji, odnosno do iznosa na koji ne mora da se plaća porez. Naši funkcioneri su za službena putovanja u zemlji tokom 2009. dnevno dobijali od 1.300 do 1.400 dinara što, složićete se, nije impresivna suma, ali koja dobija na značaju kada se nađe u masi. Ovde treba napomenuti dve činjenice: najpre, nemamo podatke o službenim putovanjima ostalih gradskih čelnika, a onih koji često bacaju put pod noge svakako nije malo; drugo, osim u nekoliko slučajeva, gradski čelnici na put su kretali službenim kolima (uglavnom „oktavijom“ i „audijem“), tako da su stvarni troškovi njihovih službenih putovanja daleko veći. Najprostija računica kaže sledeće: četvorica pomenutih su put Beograda (samo u nekoliko slučajeva išli su do bližih odredišta poput Niša, Leskovca ili Požarevca) kretali 93 puta, a ako znamo da jedan odlazak i povratak iz prestonice automobilom košta oko 100 evra (putarina 1.860 i gorivo oko 8.000 dinara) nije teško izračunati da je samo na prevoz tokom prošle godine iz budžeta potrošeno oko 9.000 evra. Dodamo li tome 5.000 za dnevnice, dolazimo do cifre od 14.000 evra. Toliko su, naime, poreske obveznike koštala putovanja četvorice gradskih čelnika.

OD RIJEKE DO STAMBOLA

Međutim, koliko je novca potrošeno na sva službena putovanja i dnevnice tokom 2009. teško je utvrditi. Orijentir može da bude podatak prema kome je budžetom za 2010. godinu za putovanja predviđeno 23,2 miliona dinara, ili 1,26 odsto budžeta koji iznosi milijardu i četiri stotina miliona dinara. Rekosmo već da je Stojčić jedini od pomenute četvorice tokom 2009. službeno išao u inostranstvo, a logično je da se za putešestvije u tuđinu na ime dnevnica uzme više novca. Stojčić je, dakle, marta prošle godine boravio u Beču (47.724 dinara za dnevnice), zatm aprila u Solunu i Larisi (Grčka, 35.000 dnevnice), juna u Rijeci (Hrvatska, 12.925), septembra u Kavali (Grčka, 11.500), istog meseca u Istambulu (Turska, 136.097), oktobra u Neumu (BIH, 37.000) i, konačno, decembra u Berlinu (Nemačka, 37.784). Naš je Jovanča Micić, dakle, na ime dnevnica za ovih sedam inostranih putovanja dobio 318.048 dinara. Ovde treba znati da, kada je o Srbiji reč, glavne troškove službenih međunarodnih putovanja (prevoz, hotel i hrana) snose organizatori ili strani donatori, tako da Miretu dnevnice nisu služile za preživljavanje. Sad, na ključno pitanje šta građani Vranja, oni koji finansiraju njegova putovanja, imaju od svega toga, nismo uspeli da saznamo od gradonačelnika. Na pitanja vezana za njegova putešestvija, na primer hoće li se i kako poreskim obveznicima vratiti uložen novac, a koja smo mu uredno poslali, do zaključenja ovog broja (sreda, 28.april 2010.) nismo udostojeni odgovora. Ali, da ne zakeramo; nije red da naš gradonačelnik trpi kad putuje u svet, nije red da tamo nema za kafu i sok pa da mu bude neprijatno. Dušebružnici neka mu ne zavide previše. Pošto mnogo putuje, verovatno je dobar deo para od dnevnica morao da potroši na cipele.

VOX PUPULI
DA LI POLITIČARIMA TREBA UKINUTI DNEVNICE?
Aleksandar Djorđević (25), radnik:
– Da, to su nepotrebni troškovi.
Stefana Milenković (20), studentkinja:
– Da, odmah, ionako ne obavljaju svoje dužnosti.
Filip Šegović (24), radnik:
– Treba, kako rade nisu ih zaslužili.
Smilja Veličković (75), penzionerka:
– Ne, treba im povećati dnevnice.
Valentina Lazarević (28), radnik:
– Naravno. Čemu to?!