Krivi su gospod i dodole

Za oko sedam miliona evra mogla su da se osposobe dva cevovoda, a to je tačno onoliko koliku je štetu, prema preliminarnim procenama, napravila vodena stihija

Preživeli smo, dakle, još jednu nestašicu vode. Uprkos brani „Prvonek“, objektu namenjenom za vodosnabdevanje, vrednom preko 70 miliona evra, i uprkos rekordnoj količini padavina, Vranjanci su, kao i u loša stara vremena, ponovo iskusili žeđ. Poplavni talas je na pet mesta razneo cevovod od brane do Fabrike vode, pa smo ponovo stali u redove ispred cisterni za vodu. Na drugoj strani, u selima kraj Vranjske Banje nabujala Banjštica je odnela njive, mostove, puteve, vozila… Prema preliminarnim procenama, ukupna šteta iznosi oko 700 miliona dinara. Sada se svi pitaju: da li je to moralo da se desi?

SVE OVO MOŽE DA SE PONOVI

Kako je poslednjih dana diljem zemlje bilo problema sa poplavama, silesija republičkih rukovodilaca obilazila je krizna područja, nudeći pomoć i utehu postradalom stanovništvu, ali i kazne za neodgovorne, tj. za one koji su zapustili sisteme za zaštitu od bujica. Tako je bilo u drugim delovima Srbije.
Što se Vranja tiče, odmah nakon havarije prošle srede, gradski oci su reagovali brzo: formirali su krizni štab, aktivirali stare vodozahvate na Moravi (dokazavši da nisu „pljunuli“ u stare bunare), isterali cisterne i time koliko-toliko omogućili vodosnabdevanje. Doduše, pustili su nam „tehničku vodu“, ali to je već neka druga priča.
Kada je u utorak (26. april), posle nedelju dana problem konačno rešen, gradonačelnik Vranja Miroljub Stojčić rekao je da mu se niko od državnih funkcionera nije javio i pitao ga za junačko zdravlje. U isto vreme (za razliku od Tadića, recimo), on je odbacio mogućnost odgovornosti ljudskog faktora za ono što nam se desilo. Stojčić je problem sa vodosnabdevanjem pripisao elementarnoj nepogodi, odnosno enormnoj količini padavina koje su prouzrokovale poplavni talas, nezabeležen u novijoj istoriju ovog kraja.
Ipak, sudeći prema izjavama više sagovornika „Vranjskih“, sve ukazuje na to da bog nije jedini uzrok naših šestodnevnih muka.
Naime, tehnički direktor „Vodovoda“ Žika Mitrović odmah je objasnio građanstvu da je do prekida u vodosnabdevanju grada došlo zbog toga što je cev koja dovodi sirovu vodu sa brane do Fabrike vode na Kumarevskoj čuki, raznešena pod pritiskom poplavnog talasa.
– Ne radi se ovde ni o kakvom naprsnuću ili pucanju, nego o raznošenju cevi. Pucanje ili prskanje je kvar na cevovodu, a mi smo imali raznošenje koje je posledica prirodne nepogode. Radi se o piku koji se desio između jedan i dva časa i trideset minuta (u noći između 20. i 21. aprila – prim. aut.), kada je Banjšticom teklo između 50 i 55 metara kubnih vode u sekundi – kazao je Mitrović.
Štaviše, tehnički direktor „Vodovoda“ tvrdi da se slična stvar može desiti ponovo ukoliko se stvore identični vremenski uslovi, odnosno ako količina padavina bude kao i poslednjih meseci, u vreme kada se otapa sneg. A to, priznaćete, ne zvuči utešno.
Zato valja postaviti nekoliko važnih pitanja. Najpre, da li je cevovod napravljen valjano i po propisima? Da li je trebalo da bude postavljen baš pored Banjštice? Logično je pretpostaviti da ne bismo imali probleme sa vodosnabdevanjem da je bio ukopan na nekom drugom mestu, podalje od korita nabujale reke. Ima još nešto: prema Mitrovićevim rečima, svaki objekat poput Prvoneka ima dva cevovoda, što znači da bi trebalo da postoji i rezervni, koji se pušta u funkciju kada se pojave problemi.
Mitrović kaže da je 2007. napravljen idejni projekat paralelnog cevovoda, ali da se on nalazi na metar od postojećeg. Prema njegovim rečima, odluke o tome doneli su državni organi: saglasnost je dobijena od „Srbijavoda“, koja je dala i uslov gde mora da prođe.
– Od Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu smo dobili dozvolu da ga tu napravimo i to je kraj priče. Tim projektom mi već tri godine konkurišemo, što kod države, što kod Evropske agencije, da nam daju novac da bismo izgradili cevovod, ali ga nismo dobili – kaže Mitrović
Doktor Dejan Divac, glavni projektant brane Prvonek, stručnjak Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, kaže da je do raznošenja cevovoda došlo zato što je on svoje odslužio.
– On ni u startu nije bio bog zna šta, zato što ima deonicu napravljenu od cementno-azbestnih cevi, a to nije slučaj samo sa „Prvonekom“. Tako je bilo svuda kada su pravljeni takvi objekti osamdesetih godina. Jednostavno, trebalo bi ga zameniti i napraviti da bude većeg kapaciteta, od boljeg materijala i sa boljim hidrauličkim perfomansama. Mi smo napravili idejni projekat, a država je to platila. Vranjski „Vodovod“ je dobro vodio tu akciju, ali sada valja napraviti glavni projekat i pronaći sredstva, što bi verovatno trebalo da uradi država preko kredita ili stranih donacija. Bilo bi dobro da se to što pre završi, jer je grad tražio sredstva od države, ali, eto, još ih nije dobio – kaže dr Divac, dodajući da trasa cevovoda nije problem, te da novu konstrukciju poplava ne može da raznese.
Sledi možda najvažnije pitanje: koliko bi to koštalo?
Mitrović navodi da bi izgradnja novog cevovoda od brane do Fabrike vode koštala 6,17 miliona evra, dok bi za rehabilitaciju postojećeg, koji bi zapravo postao rezervni, po njegovoj proceni trebalo izdvojiti oko pola miliona evra.
Dakle, za blizu sedam miliona evra mogla su da se osposobe dva cevovoda, a to je tačno onoliko koliku je štetu, prema preliminarnim procenama, napravila vodena stihija. Da li krivca valja tražiti među gradskim ili državnim funkcionerima ili, pak, među stranim donatorima, procenite sami.

VEŠ MAŠINA I KIŠOMERI

Da bi se razmotrila eventualna odgovornost nekog od nadležnih, valja znati i nekoliko detalja o tome kako brana Prvonek funkcioniše, odnosno koja joj je namena. Običan svet zna da je njen zadatak da akumuliura vodu i obezbedi uredno snabdevanje grada, ali malo ko ima pojma o tome da ona u isto vreme služi i kao zaštita od poplava. Pojednostvaljeno rečeno, pitanje je da li se pravovremenim ispuštanjem akumulacije mogao amortizovati poplavni talas?
Svi sagovornici „Vranjskih“, međutim, slažu se da je brana dobro obavila svoj zadatak.
– Da nije bilo brane, dobar deo Banje i objekata na Banjštici sada ne bi postojao – kaže Mitrović.
Strušnjaci objašnjavaju da se brana čak može uporediti sa veš mašinom: postoji uputsvo za rukovanje i toga se valja pridržavati.
– Mi smo od 15. januara krenuli sa ispuštanjem, znajući ćudi reke i podatke o srednjem proticaju za poslednjih 50 godina. Ispustili smo blizu 20 miliona metara kubnih vode, što je gotovo cela akumulacija. Imamo uputstvo za rukovanje branom koje je napisao Inistut „Jaroslav Černi“ i to je za nas merodavno. Tu je propisana maksimalna količina koju smemo da ispuštamo – rekao je Mitrović.
Da sve bude zanimljivije, kad je sredinom prošle nedelje utvrđeno da postoji opasnost da grad ostane bez vode desetak pa i više dana, Krizni štab je doneo odluku da se iz brane ispušta tri puta veća količina od dozvoljene. Na sreću, bez posledica.
Dr Divac, pak, jednostavno objašnjava zašto ispuštanje ima svoje granice.
– Teoretski je moglo da se akumulacija isprazni skroz, ali je to pomalo glupo. Imate tu dve kontradiktorne želje: jedna je da sakupite vodu da bi je leti koristili, a druga je da želite da akumulacija bude prazna kada naleti poplavni talas. Ne može, međutim, da bude i puna i prazna. Zato se i pravi program za upravljanje, da se ne bi istočilo previše, pa da leti grad ostane bez vode – kaže dr Divac.
Šestodnevna nestašica vode ili poplava, kako se kome već zalomilo, pokazala je još nešto. Na slivu Banjštice, uzvodno od brane, ne postoje stanice koje mere količinu padavina, a koje bi mogle da upozore nadležne na moguću poplavu.
Stručnjaci se slažu da bi kišomeri poboljšali beznednost od poplava, a Goran Petrović, rukovodilac „Prvoneka“ navodi da uzvodno od brane takve uređaje nije postavio ni Republički hidrometeorološki zavod. On kaže da je „Vodovod“ planirao postavljanje tri merne stanice koje će biti integrisane u jedan sistem, dodajući, verovatno utehe radi, da ćemo po tome biti prvi u Srbiji.
I ta stvar je, međutim, verovatno „zaglavila“ u nekom projektu za koji će neko reći da do sada nije bilo para.
Ipak, osmatrač u Meteorološkoj stanici u Vranju Radomir Jocić pokazuje da su kišomeri zapravo obični limeni valjci koji koštaju nekoliko hiljada dinara. Njihovo povezivanje u kompjuterski sistem svakako podiže cenu, ali je pitanje da li je ta cifra vredna pomena, u odnosu na funkciju koju ima?
Na pitanje zašto RHZ nije postavio merne stanice kod Prvoneka, on kaže:
– Mogli bismo da ih postavimo, ali bi to neko morao da zatraži.