Ave Justin

Dok je za dekanicu sasvim legitimno i logično da se Dan fakulteta slavi na Blagovesti, stručnjaci koji se bave ovim pitanjima smatraju da takav izbor pokazuje potpuno nerazumevanje istorijske i teorijske pozadine na kojoj se formirala moderna ideja obrazovanja

Nastavno-naučno veće Učiteljskog fakulteta (u daljem tekstu UF) u Vranju odlučilo je 2007. godine da za dan ove visokoškolske ustanove uzme datum rođenja i smrti poznatog Vranjanca, teologa Justina Popovića (7. april), kada istovremeno SPC i vernici slave crkveni praznik Blagovesti. Ovakva odluka praktično je u javnosti prošla nezapaženo. Te 2007. fakultet je (izvor: veb sajt lokalne RT Vranje) „obeležio svoj dan svečanom akademijom pod nazivom Čovek između vidljivog i nevidljivog, na kojoj su studenti čitali tekstove iz dela oca Justina“. Fakultet je i u naredne tri godine, dakle i pre dvadesetak dana, proslavljao svoj dan, uredno i prigodnim programima. Sadržaji su, samom činjenicom da se dešavaju na Blagovesti, hteli ljudi sa UF to ili ne, imali izvestan religiozni obrazac. Propagirane su, dakle, Justinove ideje koje su, paradoksalno je, u popriličnoj suprotnosti sa modernom idejom univerziteta.
Naime, osnovna civilizacijska tekovina je u suštinskoj razlici građanske ideje obrazovanja od hrišćanske pedagogije, svojstvene teološkim i bogoslovskim fakultetima. Tako bi, recimo, bilo potpuno u redu da neki teološki ili bogoslovski fakultet uzme Blagovesti, (ili, svejedno, dan rođenja/smrti Justina Popovića, velikog duhovnika i teologa) za svoj dan. Ali, da li to priliči jednom učiteljskom fakultetu, osnovanom sa idejom školovanja „kadrova“ koji deci prenose bazična znanja, a ne religijske ideje.

RELIGIJSKA IDEJA

Sociolog religije Mirko DjORDjEVIĆ, jedan od najboljih poznavalaca crkvenih, pa i „veza“ crkvenih i sekularnih ili građanskih prilika u nas, gledano kroz istorijsku prizmu, u potpunosti podržava tezu da moderni univerziteti (od početka 19. veka, kada je osnovan prvi slobodan univerzitet u Berlinu) imaju naglašeno prosvetitljski karakter, sa jakim naglaskom na emancipacijskoj funkciji znanja i kritičkom odnosu prema stvarnosti. Moderni fakulteti, približava nam savremene univerzitetske tekovine Djorđević, svoj legitimitet ne bi trebalo da dobijaju od crkvenih vlasti, već od građanske države, samim tim što nisu više pod patronatom bilo kakvog „dvora“ ili vlasti koja nije izabrana voljom naroda.
– Primer Učiteljskog fakulteta u Vranju ocenjujem kao refleks pomodarstva koje je zahvatilo javni život u Srbiji. Pravih razloga da se taj fakultet na bilo koji način vezuje za ime Justina Popovića ili crkveni praznik Blagovesti, nema. Naime, Justin sa tom strukom na građanskom i prosvetnom području nema neke veze. S druge strane, on je bio profesor na bogoslovskom, a ne na učiteljskom fakultetu koji bi trebalo da ima sasvim drugačiju, antiklerikalnu tradiciju – napominje Djorđević.
Istorija obrazovanja govori nam da je jedno od osnovnih načela modernih univerziteta u Evropi akademska sloboda profesora i studenata. Bili smo svedoci i u novijoj srpskoj istoriji da je svaki pokušaj vlasti da ugrozi takvu autonomiju izazivao žestok otpor i bunt profesora i studenata (setićemo se kakvu su ulogu odigrali univerzitet, profesori i studenti, u vreme autoritarnog režima Slobodana Miloševića).
Upravo iz ovih razloga se za dane univerziteta ili fakulteta u svetu, pa i kod nas, uzimaju istorijski datumi koji simbolizuju ili borbu visokoškolskih ustanova za očuvanje autonomije (u situacijama velikog pritiska vlasti na slobodu akademskog izražavanja), ili datumi vezani za ličnosti koje su delom ili idejom bile vezane za taj univerzitet (fakultet). Primer je Beogradski univerzitet, koji je za svoj dan uzeo 4. april u znak sećanja na velike demonstracije iz 1936. godine kada je student Žarko Marinović položio svoj život na studentskom protestu protiv jačanja fašizma u Nemačkoj.
Uobičajena praksa eskivirana je u slučaju UF. Zašto? Prof. dr Stana SMILjKOVIĆ, dekanica, smatra da nema ničega lošeg u tome što je fakultet za svoj dan uzeo datum rođenja/smrti čoveka koji je „slavljen u Evropi“.
– Justin Popović nije bio samo duhovnik, nego i filozof, odnosno teozof i pisac. Taj datum nismo uzeli zbog crkvenog praznika, već smo se vezali za lik i delo jednog od najznačajnijih Vranjanaca – obrazlaže Smiljkovićeva motive ovakvog izbora.

PROTIVNIK ZNANjA

Sociolog Djorđević, međutim, smatra da je vezivanje za lik i delo Justina Popovića u koliziji sa idejama za koje se ovaj teolog zalagao.
– Za ime Justina Popovića vezuju se određene isključivosti u razumevanju kulture i prosvećenosti uopšte, tako da mi cela ta priča deluje nategnuto. Tim pre što Vranje ima bogatu tradiciju pedagoga, pisaca i javnih ličnosti za koje se fakultet mogao vezati kod proslave svog dana – smatra Djorđević.
UF se ranije zvao „Pedagoška akademija Ivo Andrić“, ali je taj naziv posle prerastanja u fakultet 1993. volšebno zaobiđen.
– Bilo je više predloga. Ovaj nam se datum učinio zgodnim jer su u to vreme svi studenti na fakultetu i možemo da organizujemo adekvatan program. Da vas podsetim da predmet veronauka postoji u osnovnim i srednjim školama, da Crkva ima naglašenu kulturnu ulogu u društvu, a da se naša himna zove „Bože pravde“. Ako smo izabrali taj dan, to ne znači da ovde organizujemo crkvene obrede i da mi, profesori, baziramo tumačenje pojma čoveka na religiji. Ovime samo pokazujemo da poštujemo tradiciju, nacionalni identitet, jezik, pa i religiju. Možda ima onih koji se ne slažu s tim, ali ima i ljudi koji misle suprotno – zaključuje Smiljkovićeva.
Djorđević, međutim, u prilog tezi o „nelogičnoj vezi“ između UF i oca Justina, ili bilo kog našeg drugog značajnog teologa, ističe i argument da je SPC kroz istoriju imala naglašen negativan stav prema prosveti i prosvećenosti.
– Dositej Obradović i Vuk Karadžić, na primer, imali su u crkvi žestoke neprijatelje. Dositej je bio progonjen, a crkva se protivila Vukovoj reformi jezika i pravopisa. Zato u odluci vranjskog fakulteta prepoznajem ono što se vidi i na drugim primerima u Srbiji – želju da se sve, ali bukvalno sve, začini crkvenom tradicijom – ukazuje Djorđević.

PROF. DR SRBOLjUB DIMITRIJEVIĆ
DRVENO GVOŽDjE
Profesor filozofije na niškom Filozofskom fakultetu, dr Srboljub DIMITRIJEVIĆ, kaže da ne vidi kakve veze ima Justin Popović sa Učiteljskim fakultetom.
– Niti je bio osnivač, niti začetnik neke ideje, pa takvo opredeljenje fakulteta deluje rogobatno i neprimereno. Uzgred, Justin je bio pristalica direktnog verovanja, a manje pojmovnog znanja. U njegovom bogoslovlju stoji da je vera ključna stvar, a ne znanje u pojmovnom, logičkom i racionalnom smislu. Epistemično znanje potiče od Aristotela, ono se reafirmiše u renesansi i odatle potiče ideja škole, školovanja, univerziteta koju smo preuzeli i koja važi i danas.
Dimitrijević naglašava da je poenta cele priče u tome što u ovakvoj situaciji „strada i jedno i drugo“.
– Najpre, crkva koja se uvlači u priču koja joj nije svojstvena, a s druge strane obrazovna ustanova jer se radi o veštačkoj, nepromišljenoj vezi. Kao kad kažete „drveno gvožđe“. Učiteljski fakultet, tj. ljudi koji tamo rade, moraju razumeti postoji li bitna veza između te dve stvari da bi se odlučili da slave jedan takav dan.

TAKO JE GOVORIO JUSTIN
Ava Justin (svetovno ime Blagoje Popović) rođen je na Blagovesti 7. aprila 1894. u Vranju. Preminuo je takođe na Blagovesti, 1979. u manastiru Ćelije. Bio je doktor teologije i filozofije, profesor Teološkog fakulteta u Beogradu i osnivač Srpskog filozofskog društva. Ostavio je obimno pisano delo zavidne teološke vrednosti u trideset tri toma. U teološkim je krugovima jako cenjen i poštovan, ali je o obrazovanju razmišljao ovako:
– Na Terazijama, sveti Sava raspet na krstu. Hajdemo malo dalje, hajmo do univerziteta. Šta je to? Omladina. Ko, ko je vodi? Na univerzitetu nema Hrista njegovog, a koga ima ako Hrista boga nema, ako svetog Save nema.
– Sveti Sava je začetnik hrišćanske zavetne kulture Srba, kulture koja srpski narod privodi Bogu, a Dositej je začetnik vanzavetne kulture u Srba za koje je zrcalo bila bezbožna prosvetiteljska škola zapadne Evrope. Slagao bih te, Haralampije, kada bih ti rekao da za raskaluđerom Dositejem niko nije krenuo. Mnogi su Srbi za njim pošli, mnogi su Srbi tražili sunce tamo gde ono zalazi, mnogi su se Srbi u tamu zagledali
– Srbi neće u monahe, Srbi krenuli za Evropom, za kulturom, za modom. A vi šaljete decu svoju po školama, po univerzitetima. Pa dobro je i to ponekad, ali pomislite na dušu svoju i na dušu njihovu. Ko će čuvati dušu srpskoga naroda? Ostavivši taj svetosavski put, Srbi krenuli za kulturom, za civilizacijom evropskom. Za modom evropskom. O, leševi srpski

TRIBINE NA UČITELjSKOM FAKULTETU
U aprilu 2007. Godine na UF je održana tribina „Duhovna obnova Rusije nakon pada komunizma“. Govorila je Radmila Vojnović, novinar i publicista (predstavljenja kao jedina srpska kozakinja) i to na skupu koji su blagoslovila dva sveštenika. Tada se u medijima otvorilo pitanje o mogućoj dominaciji verskih i nacionalističkih sadržaja na tribinama organizovanim na UF. Smiljkovićeva je za naš list kazala da nije bila upoznata sa temom skupa, već da je prostor na fakultetu tražen samo za književno veče. Izjavila je, kao dugogodišnji profesor UF, da nije čula za tribine u organizaciji „Dveri“ ili „Justinovaca“ koje su se tamo, činjenica je, održavale.
Podsećamo da su pre toga na UF organizovani skupovi sa religijskim i ekstremno nacionalističkim sadržajima – „Verujem u Boga i Srpstvo“, „Abortivni holokaust svekolikog srpstva“, „Milenijum zločina nad pravoslavljem“, „Vatikan, Srbija i SPC u 20. veku“, bile su neke od tema.

VOX POPULI
DA LI STUDENTI TREBA DA ZNAJU „OČE NAŠ“?
Nikola Stošić (21), radnik:
– Ako su pravi Srbi, trebalo bi.
Milan Kostić (22), student:
– Treba da znaju, mada ne znam zašto.
Radomir Mandrašević (29), planer:
– U suštini bi trebalo da svi znaju molitvu, ne samo studenti.
Borče Krstić (30), nezaposlen:
– To je univerzalna molitva, treba da je znaju svi vernici, pa i studenti.
Slobodan Stošić (30), radnik :
– Naravno, studenti, ali i ostali građani.