Nema odgovora, nema razgovora

I posle upozorenja, Tasić nije promenio stav – za Vranjske, odgovora nema; izveštaču Vranjskih nije preostao drugi izbor, do li da napusti salu; u ime profesionalne solidarnosti, to su učinile i ostale kolege

Goran TASIĆ Gokče je u vranjskom Medija centru sazvao konferenciju za medije u utorak, 20. aprila; konferencija je, međutim, prekinuta nakon uvodnog izlaganja Tasića, zbog njegovog odbijanja da odgovori na pitanja izveštača „Vranjskih“. Pošto ni posle ubeđivanja i upornih ali bezuspešnih nastojanja nije uspeo da promeni Tasićev stav, vaš izveštač je napustio konferenciju, apelujući na profesionalnu solidarnost ostalih kolega da učine isto, što su oni, iz desetak medijskih kuća, i uradili; koleginica iz RTV Ritam pokušala je da bude „štrajkbreher“, te da Tasiću postavi još koje pitanje, ali je sve već bilo gotovo. Tasić je pokupio svoje papire i za novinarima napustio konferencijsku salu.

RODjENI BRAT

Konferencija je počela ordinarno, uvodnom rečju Tasića, koji se prvo zahvalio novinarima što su došli u tolikom broju, a onda nastavio, odmah se obrušavajući na Vranjske i njihovog direktora i glavnog i odgovornog urednika Vukašina Obradovića:
-Ja sam – rekao je Tasić – mislio da se od prošlog utorka, od moje prethodne konferencije za medije više ne obraćam javnosti, ali Vukašin Obradović konstantno pravi krivična dela, i to sve teža i teža, pa ćemo da vidimo dokle će da dogura. On je u broju 686 Novina Vranjskih objavio moj izvod iz kaznene evidencije, koji je potpuno netačan. Time je zloupotrebio službeni položaj i učinio krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka, prekoračujući granice svog službenog ovlašćenja. Zbog toga sam mu ja podneo krivičnu prijavu.
Tasić je zatim rekao da mu je povređeno ljudsko pravo zaštite podataka o ličnosti i pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, što je, kako je rekao, garantovano Ustavom Srbije i Evropskom konvencijom.
-Vi ste svi ovde novinari – nastavio je Tasić – jedete isti hleb kao Obradović, i ja ne znam odakle mu pravo; verujte, da mu je predsednik Republike Boris Tadić rođeni brat, u ovom slučaju mu ni to ne bi pomoglo.
Tasić se zatim osvrnuo i na u našim novinama objavljeno rešenje, kojim se odbija prigovor na optužnicu protiv njega, pisan pre sedam-osam meseci.
-Nemam ja ništa protiv – rekao je Tasić – neka nadležni organi rade svoj posao, ali ja pomenuto rešenje do današnjeg dana nisam primio, a izašlo je u javnost. Zbog toga sam podneo krivične prijave protiv NN izvršilaca u sudu, NN izvršilaca u policiji, obratio se vršiocu dužnosti višeg tužioca Trajanu Dimiću i vršiocu dužnosti predsednika Višeg suda, Staniši Mihajloviću, da mi pisanim putem odgovori ko je iz sudske pisarnice dao rešenje koje ja nisam primio.
-Protiv mene se trenutno – rekao je Tasić – vode dva postupka za pokušaj ubistva, i to stoji, ali stoji i to da sam ja neosuđivan, pošto su sve kazne iz moje kaznene evidencije izbrisane. Tako, uskoro ću biti vlasnik novina Vranjskih, jer je po Zakonu o informisanju minimalna kazna deset miliona, a maksimalna pedeset.
Tasić je zatim izneo da se obratio predsedniku Srbije Borisu Tadiću i predsedniku NUNS-a Djorđu Vlajiću, te da od njih uskoro očekuje odgovor. Iako je rekao da se više neće baviti Obradovićem, Tasić je to učinio već u sledećoj rečenici:
– Obradović je, kako sam ja to protumačio, tekstom „Ko to beše Gokče“, pokušao da opravda tekst iz prethodnog broja, u kome navodi da sam ja pretio nekim političarima, da sam neke stavljao u gepek, da sam nekome stavljao pištolj na čelo… Ovim je pokušao da sebi da alibi, ali sam ja iz njegovih novina saznao da niko od političara nije dao podršku takvom tekstu.
Tasić sa zapitao koji je cilj, ali i utvrdio da ako Obradović ima savetnika, da ga taj loše savetuje, jer mu preti kazna od najmanje tri godine zatvora.
– Ne znam koliko može da se zaradi od novina – rekao je Tasić – ali nikakav tiraž neće biti dovoljan da isplati Obradovićeve kazne, koje će ga stići kad-tad. Pravda je spora, ali dostižna.

STO SVEDOKA

Posle toga, prešlo se na novinarska pitanja. Prvo, od strane RTV Ritam, u kakvim je Tasić odnosima sa lokalnim političarima, koji su pomenuti u Vranjskim?
– Ja sam sa svim političarima u korektnim odnosima – odgovorio je Tasić – neke znam iz viđenja, neki su mi drugari 30 i više godina, kao što je, recimo, zamenik gradonačelnika, sa kojim sam odličan komšija. Ni sa jednim političarem u Vranju nisam imao nikakav poslovan odnos.
Tasić je povodom sledećeg pitanja naveo da ima „kompletne dokaze“ o famoznih 1.000 evra i 2.000 primeraka Novina Vranjskih, koje je, po njegovim tvrdnjama, „morao da kupi od Obradovića“. Međutim, ni ovom prilikom nije izneo ni jedan konkretan dokaz. Obećao je da će dovesti „sto svedoka“.
Bilo je, dakle, idilično, dok se za reč nije javio izveštač Vranjskih. Tasić se smesta ogradio, insistirajući na tome da „samo o ovom tekstu možemo da razgovaramo“, očigledno pokušavajući da suzi manevarski prostor vašem novinaru, zbog rizika od neprijatnih pitanja. Došlo je do dijaloga, u kome je između ostalog rečeno:
-Rekli ste da ćete odgovoriti na svako pitanje.
– Samo sa Vukašinom Obradovićem na TV duelu.
– Ipak, ovo je konferencija za štampu, na koju smo pozvani, i na koju smo došli; znači, dužni ste da odgovorite na pitanja.
– Ja vas nisam zvao. A što se tiče novina Vranjskih, podneli ste tužbu protiv mene, i ja protiv vas. Sa vama ne želim da komentarišem! Vi ste mislili da ćete ovim tekstom da me isprovocirate, da ja napravim neku glupost!
– Vi ste, ponavljam, dužni da na konferenciji za medije odgovorite na naša pitanja; u protivnom, pravite selekciju.
-Selekciju pravite i vi; kad ste pozvani na koktel u TV Vranje, rekli ste da ne možete da prisustvujete jer je ta kuća objavila reportažu sa moje konferencije za štampu – odgovorio je Tasić, očigledno mešajući neformalni skup, kao što je koktel, i zvaničnu konferenciju za medije, koju je sam sazvao.
– Ja ću vam ova pitanja postaviti ili sada, ili preko novina; ali, moraćete na njih da odgovorite. U vašem je interesu da to bude sada i ovde.
– Ne, ne, samo preko novina; jer, onda ću opet imati argumenata za novu tužbu.
Vaš izveštač je, međutim, bio uporan, pa je Tasić prešao na lični plan:
– Vama neću da odgovorim, jer ste vi autor teksta zbog koga sam tužio Obradovića, i bićete strana u postupku. Kako ja da odgovorim vama, a podneli ste mi krivičnu tužbu, i bićete mi strana u postupku – odgovorio je Tasić, vršeći svojevrsnu personifikaciju novinara u odnosu na medij u kome radi – pošaljite drugog novinara, i ja ću da odgovorim na pitanja.
– Znači, vi decidirano odbijate da odgovorite na pitanja Veanjskih?
– Dovedite drugog novinara, i ja ću odgovoriti na vaša pitanja.
I posle upozorenja vašeg izveštača da mu time uskraćuje pravo na informaciju, te čini delo ometanja službenog lica u obavljanju službene dužnosti, Tasić nije promenio stav – za Vranjske, odgovora nema. Čak nije hteo ni da sasluša pitanja, a kamoli da na njih odgovori.
Vašem izveštaču nije preostao drugi izbor, do li da napusti konferenciju; u isto vreme, u ime profesionalne solidarnosti, pozvao je i ostale kolege da slede njegov primer.
Novinari su imali sluha i razumevanja, te su spremili beležnice, reporterce i kamere, i napustili salu, čime je konferencija za medije Gorana Tasića okončana. Da za našu profesiju ima nade, govori izjava Radomana Irića, nakon izlaska iz sale:
-Ovo je prvi put, za mojih 30 godina novinarskog rada u Vranju, da novinari ovako solidarno i odgovorno nastupe, i napuste konferenciju za medije.