Zvanični vlasnik firme „ne zna napamet“ kolike su njene obaveze i potraživanja, najveći akcionari nemaju pojma kako su došli u posed akcija, političari u Upravnom odboru sede bez naknade i ne znaju ko ih je tu predložio…
Vranjska „Vodogradnja“, akcionarsko društvo za vodoprivredu, niskogradnju i ostale građevinske radove, okupila je u svojoj upravljačkoj i vlasničkoj strukturi zaista zanimljivu ekipu sačinjenu od bivšeg košarkaša, očeva dvojice poznatih lokalnih političara i još dvojice aktuelnih gradskih ministara, direktora javnog preduzeća i grupe anonimusa po novosrbijanskoj liniji. Neki od njih, međutim, i ne znaju zbog čega su tu, koliko akcija imaju i kako su došli u njihov posed, kako firma posluje, što samo otvara dodatna pitanja o tome ko je njen stvarni vlasnik.
KO JE U KONZORCIJUMU
Zvanično, prema podacima iz Centralnog registra hartija od vrednosti (CRHOV), većinski vlasnik „Vodogradnje“ sa 50.404 akcije (73 odsto vlasništva) je konzorcijum koji predstavlja izvesni Časlav Ilić. Prema njegovim rečima, drugi član konzorcijuma je Miodrag Mojsilović, otac Radoslava Laleta Mojsilovića, narodnog poslanika Nove Srbije i donedavnog šefa te stranke u Vranju. Najviše akcija posle konzorcijuma ima još jedan novosrbijanac, lokalni ministar za infrastrukturu Mario Durmanić, 8.960 komada ili 13 odsto. Na drugoj strani, prema podacima Agencije za privredne registre (APR) Upravni odbor „Vodogradnje“ čine Goran Grbović, poznat kao bivši košarkaš Partizana, Stojan Dimčić, direktor vranjskog „Vodovoda“, socijalista i lokalni ministar Branimir Stojančić, Milan Stanojević, otac Dejana Stanojevića, šefa vranjskog odbora DSS i već pomenuti Časlav Ilić. Ilićev konzorcijum je za 22 miliona dinara 2008. kupio firmu od preduzeća „Europa plus import“ registrovanog u Beogradu, koje je „Vodogradnju“, za iste pare godinu dana ranije, kupilo na aukciji Agencije za privatizaciju. Prema rečima Branimira Stojančića, u Upravnom odboru većinskog vlasnika i tada je predstavljao Goran Grbović. Međutim, zbog čega je „Europa plus“ posle samo godinu dana prodala firmu, nismo uspeli da saznamo. Na telefonskom broju koji se vodi na njih rečeno nam je da se firma odselila. Od kada je „Vodogradnja“ 2008. promenila vlasnika, Vranjem ne prestaju da kruže priče po kojima je ova firma, iako se njihova imena nigde zvanično ne spominju, zapravo u vlasništvu „Kekine grupe“, nobeogradskog ganga. Međutim, Časlav Ilić, član Nove Srbije, tvrdi da je Vodogradnja jedino vlasništvo konzorcijuma, ali ne spori da je Vodogradnju kupio, kako kaže „preko Laleta Mojsilovića“.
– U konzorcijumu smo samo Mojsilovićev otac i ja. Podigao sam kredit kod Komercijalne banke, 22 miliona dinara za kupovinu firme, tačno onoliko koliko je koštala. Depozit za kredit položio je Goran Grbović. Koliko mi je poznato, on je položio depozit i kada se firma privatizovala kod Agencije – kaže Ilić.
O pričama da je vlasnik „Vodogradnje“ zapravo neko drugi, Ilić kaže da se radi o zlonamernim tračevima.
– Jedini vlasnik je Konzorcijum – tvrdi on.
U stilu „ko, jel` ja“ reagovao je i Stojan Dimčić, direktor JP „Vodovod“, član UO „Vodogradnje“:
– Ne znam ko me predložio, i ja sam se iznenadio kad su me pozvali – kaže on.
Dimčić ne vidi ništa čudno u tome što se javno preduzeće koje vodi bavi sličnom delatnošću kao ono privatno, gde sedi u Upravnom odboru:
– To ne smeta, ove dve firme bave se različitim poslovima – tvrdi Dimčić.
Njegov stranački i kolega u UO Vodogradnje, Branimir Stojančić, za sebe tvrdi da se još od srednje škole, i kasnije na fakultetu, bavi konsultantskim poslovima, a da ga je jedino titula diplomiranog ekonomiste preporučila u UO Vodogradnje. Ipak, Stojančić kaže da ne zna ko ga je tačno predložio u Upravni odbor:
– Nisam tamo u ime stranke – kaže Stojančić, dodajući da ne zna kako je baš on izabran pored toliko ekonomista.
– Na Skupštini akcionara još posle privatizacije firme 2007. predložen sam na inicijativu nekih akcionara, a uz odobrenje većinskog vlasnika, u Upravni odbor, kao neko ko se razume u akcionarstvo i posao. Preko svojih veza sredio sam svojevremeno da firma konkuriše za jedan veliki državni posao u Libiji, ali „Vodogradnja“ nije ispunila određene uslove pa je posao propao. Takođe sam sredio da firma naplati neka potraživanja preko kompanzacija – kaže Stojančić.
DA STANEMO NA NOGE
On tvrdi da bivše vlasnike firme gotovo i da ne poznaje, kao što ne poznaje ni Gorana Grbovića, za koga kaže da je posle privatizacije preduzeća 2007. bio predstavnik većinskog vlasnika u UO:
– Upravni odbor je sve radio po zakonu. Nemam problem sa pričama o navodnim vezama Vodogradnje sa nekim sumnjivim likovima. Ako postoji neki problem oko vlasništva nad firmom, onda je to problem Agencije za privatizaciju i ostalih nadležnih institucija – kaže Stojančić.
On dodaje da dve godine unazad nije dobio ni dinar od Vodogradnje za sedenje u Upravnom odboru.
Iako tvrdi da je „Vodogradnja“ njegova, Časlav Ilić i dalje svakodnevno odlazi na posao, ali na sasvim drugu stranu – na granični prelaz Čukarka.
– Vodogradnja polako staje na svoje noge i nemojte da nas spajate i mešate sa određenim ljidima sa kojima firma nema nikakve veze. Uredno plaćamo sve obaveze i pri kraju smo da isplatimo sva dugovanja iz prethodnog perioda koja smo preuzeli, kao i obaveze prema svih 70 radnika koje smo takođe preuzeli – kaže Ilić.
Međutim, na pitanje koliko je firma dugovala ranije a koliko sada, kao i koliko je novca uloženo da bi „Vodogradnja došla još malo na nulu“, kako kaže, Ilić nije mogao da odgovori:
– Ne znam napamet – rekao je većinski vlasnik „Vodogradnje.
MARIJO DURMANIĆ
NE ZNAM
Mario Durmanić, takođe novosrbijanac i lokalni ministar zadužen za infrastrukturu, u posedu ima 13 odsto akcija „Vodogradnje“ (8.960 komada) koje na Beogradskoj berzi vrede blizu 3,3 miliona dinara. Durmanić, međutim, nije imao odgovor na pitanja kako je postao akcionar ove kompanije, da li je i ako jeste koliko je platio svoje akcije koje danas vrede preko 30.000 evra, hoće li možda da ih proda i otkud on uopšte u priči oko „Vodogradnje“:
– Ne znam kako sam došao do akcija. Ne znam ni da li ću da ih prodam. Oko „Vodogradnje“ moći ću da pričam za oko dvadesetak dana – rekao nam je Durmanić
DA LI SE VODOGRADNjA OPET PRODAJE
U Vranju je, prema nezvaničnim informacijama do kojih smo došli, prošle nedelje boravio član Upravnog odbora Vodogradnje Goran Grbović. Prema takođe nezvaničnim ali veoma pouzdanim informacijama, plan je da se firma proda (spominje se cifra od dva miliona evra) zbog čitave gužve koja se ovih dana digla oko vlasništva nad njom, a kao najozbiljniji kupac se spominje firma „Euro kop“ iz Raške, iza koje stoji izvesni „kontroverzni biznismen“ Dragan Gaga Ćurčić. Časlav Ilić, koji za sebe tvrdi da nije fiktivni, već stvarni vlasnik, tvrdi da nije upoznat sa planom prodaje Vodogradnje:
– To su samo čaršijske priče – kaže Ilić.
SLUŽBENA TAJNA
Osim Grbovića, u Vranju su prošle nedelje boravili i predstavnici agencije za privatizaciju. Kako nam je rečeno u pres službi ove republičke institucije, razlog njihovog dolaska nije ispitivanje porekla novca kojim je kupljena Vodogradnja, kako se u čaršiji spekulisalo, već provera dokle su vlasnici stigli sa preuzetim obavezama.
– Agencija nema ovlašćenja da proverava poreklo novca kojim se neka firma privatizuje. To je posao Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija – rečeno nam je u Agenciji.
U narečenoj Upravi dobili smo odgovor da se svi njihovi podaci o konkretnim slučajevima tretiraju kao stroga službena tajna.
Redosled prvih 10 akcionara po broju akcija
Rbr
Akcionar Broj akcija % od ukupne emisije
1.
KONZORCIJUM-ILIĆ ČASLAV 50404 73.18823
2.
DURMANIĆ MARIJO 8960 13.01021
3.
AKCIJSKI FOND RS 2530 3.67364
4.
ILIĆ ČASLAV 1074 1.55948
5.
MOJSILOVIĆ MIODRAG 1073 1.55803
6.
TOMIĆ STOJADIN 142 0.20619
7.
CVETKOVIĆ TOMISLAV 129 0.18731
8.
DUNČIĆ MILORAD 125 0.18150
9.
NIKOLIĆ LjUBIŠA 121 0.17570
10.
SIMONOVIĆ BORIVOJE 108 0.15682
(Izvor: CRHOV)
ČIJA JE VODOGRADNjA?
Jovica Mitić (48), radnik:
– Verovatno je vlasnik Velja Ilić.
Maja Mladenović (22), student:
– Delimično pripada državi.
Marko Mladenović (21), student:
– Državna.
Marija Stojanovic (19), učenica:
– Državna, verovatno će se uskoro privatizovati.
Stefan Stojanović (18), učenik:
– To niko ne zna.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.