Gde je kraj, to niko ne zna ili neće da kaže; sa prozora prostorije u kojoj zaseda Štrajkački odbor, puca živopisan pogled na opustele pogone „Koštane“, a u komšiluku je i „Jumko“…
Štrajk u „Zavarivaču“, započet 8. februara 2010. godine, još uvek traje, mada se sukobljene strane, većinski vlasnik „Galeb grupa“ iz Šapca i Štrajkački odbor, kunu u sve najmilije da su preduzeli sve što je u njihovoj moći da ovoj agoniji dođe kraj, i da nekada ugledna i van granica zemlje referentna metalska firma stane koliko-toliko na zdrave noge. Obe strane tvrde da su čak i prešle granice dobre volje, kako bi se do dogovora došlo, ali njega nema pa nema.
PAT POZICIJA
Najnoviji momenti su razrešenje dužnosti dugogodišnjeg generalnog direktora „Zavarivača“ Srboljuba Vasiljevića, 1. aprila, koji je svoj položaj zadržao i posle privatizacije preduzeća, 30. decembra 2008. godine, što je izazvalo nedoumicu u javnosti; naime, ako se zna da „Galeb grupa“ tvrdi da je „Zavarivač“ kupila zavedena neistinitim podacima o njegovom navodno pozitivnom poslovanju, a ispostavilo se da su dubioze više nego velike, postavilo se logično pitanje kako to kupac ukazuje poverenje ličnosti koja je taj izveštaj potpisala? No, to je stvar poslodavca, i ona je 1. aprila rešena na taj način što je na mesto generalnog direktora „Zavarivača“ od strane „Galeb grupe“ umesto Vasiljevića postavljen prof. dr Milan BESLAĆ.
Pregovori se, međutim, i dalje vode, pljušte ultimativni predlozi sa obe strane, koje po pravilu ona druga odbija. Poslovodstvo je 1. aprila uputilo Štrajkačkom odboru predlog sporazuma, po kome je, između ostalog, bilo predviđeno da se zaposlenima u „Zavarivaču“ (trenutno njih 505) isplate pozajmice od po 10.000 dinara i dve zaostale zarade, nakon čega bi bilo pokrenuto sprovođenje programa tehnološkog viška, i stavljen tromesečni moratorijum na štrajkove u preduzeću.
– Zahtevi štrajkača su opravdani – kaže novi generalni direktor „Zavarivača“ Milan Beslać – isplata zaostalih zarada i drugih novčanih prinadležnosti, ali dogovor nije postignut zbog nerazumevanja problema od strane Štrajkačkog odbora. Njih nije moguće prihvatiti, ne zbog toga što poslovodstvo i većinski vlasnik to ne žele, nego zbog nelikvidnosti „Zavarivača“.
Beslać kaže da u ovom trenutku nije prioritet broj viška radnika, već obezbeđivanje posla za „Zavarivač“.
– Vlasnik „Galeb grupe“ Radoslav Veselinović i ja u ovom trenutku obilazimo Srbiju i svet, kako bismo ugovorili poslove ze „Zavarivač“, a tek nakon svršetka ovog posla, pozabavićemo se smanjenjem broja radnika, a sasvim je sigurno da taj višak postoji. Ali ovog trenutka mi ne pregovaramo o socijalnom programu, jer je urgentna tema da štrajk prestane, i da se počne sa redovnim poslom.
MINIMUM MINIMUMA
U obezbeđivanju posla, po Beslaćevim rečima, postignut je značajan napredak, ali je velika otežavajuća okolnost što niko nije siguran da li će i kada štrajk da se okonča.
– Trenutno je na stolu ogroman posao za stranog partnera, vredan oko milion evra. I to sam rekao i sindikatu, ali ja ne znam da li će oni želeti da obave taj posao; tako da pri ugovaranju poslova ja sam imam veliku rezervu da li ću moći da ispunim ono što sam obećao.
Beslać kaže da ima nade, da je sindikat upoznat sa nastojanjima poslovodstva, te da je odobren i kredit od Fonda za razvoj, čime bi moglo da se delimično ispune zahtevi štrajkača.
– Ali, deo tih sredstava ne smemo dati u potrošnju, i ja to neću učiniti ni po cenu da „Zavarivač“ stane, nego ih moramo usmeriti u proizvodnju, da bi ona mogla da ispuni njihove, inače, opravdane zahteve. Problem je samo u dinamici tih zahteva.
Štrajkački odbor „Zavarivača“, međutim, odgovorio je poslovodstvu svojim predlogom sporazuma, od 12. aprila, koji podrazumeva isplatu zaostalih zarada za avgust, septembar i oktobar 2009. do kraja aprila, posle čega garantuju moratorijum na štrajkove, s tim što bi poslodavac na svakih 20 dana isplaćivao sve zaostale zarade. Traže se još i neizmireni putni troškovi, jubilarne nagrade, bolovanja preko 30 dana, regres i doprinose za socijalno osiguranje u protekle tri godine; takođe, od poslodavca se traži da povuče sve krivične prijave i tužbe protiv radnika i sindikalnih predstavnika.
– I dalje ostajemo u štrajku – kaže predsednik Samostalnog sindikata „Zavarivača“ Stevan RAC – jer poslodavac ne želi da sa nama potpiše nijedan sporazum. Mi smo im ponudili novi sporazum, po kome bi oni sve ovo lakše odradili. To košta oko 48 miliona dinara, u više rata, i mislim da je za poslovodstvo izuzetno povoljan. Oni to odbijaju. Ali, još jedan veliki problem su institucije države, koje nisu odradile svoj deo posla. Ipak, spremni smo da napravimo dogovor, koji bi bio svima u interesu. Ovaj najnoviji predlog je minimum minimuma koji mi možemo da ponudimo u ovom trenutku.
– Kako neko – kaže Zoran DODIĆ, predsednik UGS „Nezavisnost“ u „Zavarivaču“ – ko mi je već dužan, može da mi nudi novac na zajam. A šta ako posle nemam da mu vratim, jer me on ne plaća? Onda će mi tražiti kamatu i na ta sredstva, a vidite kako sud sudi. Mi hoćemo saradnju sa poslovodstom, a ne provociranje s njihove strane. Radnici su stupili u štrajk samo zbog zarada, zbog onoga što im pripada, i što im niko ne spori. Niko ne traži da ga neko časti nečime. I to je uslov svih uslova, maksimalno se radi na tome da se prekine štrajk. U protivnom, ići ćemo do kraja.
Ali, gde je kraj, to niko ne zna ili neće da kaže. Sa prozora prostorije u kojoj zaseda Štrajkački odbor, puca živopisan pogled na opustele pogone „Koštane“, a u komšiluku je i „Jumko“…
KO ĆE DA TOVARI
Druga bitna stvar je, da je sud ovih dana doneo rešenje o privremenoj meri, kojom se poslovodstvu dozvoljava da iz pogona preduzeća preuzme gotove proizvode za inostranog kupca, kako se ne bi plaćali enormno visoki penali, i time „Zavarivač“ došao u još nezavidniju poziciju, ako je to uopšte moguće. No, štrajkači ne dozvoljavaju izvršenje ove sudske mere, pozivajući se na Zakon o štrajku, po kome poslodavac ne može angažovati treće lice u sporu, pa bi u slučaju izvršenja to morali da budu radnici „Zavarivača“, uz zaštitu policije, čime bi im automatski bila prilepljena etiketa „štrajkbrehera“. Tako da trenutno traje pat pozicija, u kojoj obe strane gube dragoceno vreme i novac
Na poslednjem sastanku Beslaća i Štrajkačkog odbora, nije došlo do dogovora oko iznošenja gotove robe za stranog partnera, a penali bi zbog toga mogli da koštaju „Zavarivač“ 1.300.000 evra.
– To bi praktično značilo da „Zavarivača“ više nema – kaže Beslać – i ja se nadam da su oni to razumeli. Ako oni ostanu tvrdi u svojim zahtevima, preduzeće sasvim sigurno klizi prema stečaju. A to znači da nema ni sedam, ni pet, ni dve plate, već onoliko koliko se može naći u stečajnoj masi. Uporedo sa ovim mojim naporima, trudiću se da budu kažnjeni ljudi koji su firmu u protekle dve decenije doveli dovde. Jer, „Zavarivač“ nije propao poslednjih godinu dana.
Što se tiče odvoza gotove robe po sudskoj odluci, Stevan Rac kaže da ne očekuje da se desi bilo kakav problem, jer se radi o sudskoj odluci.
– Mi sa nadležnim organima za vreme štrajka nismo imali nikakav problem, samo što je poslodavac imao jak marketing, pa puštao vesti da su po tu robu dolazili kamioni, a mi ih kao nismo pustili. Niko se nikad na kapiji nije prijavio, sa bilo kakvim nalogom, a ovo je ipak preduzeće, ne može da bilo ko uđe i iznese šta mu volja.
Rac ističe da je Štrajkački odbor uputio više krivičnih prijava tužilaštvu, a da po njima nije postupano, niti su dobili bilo kakvu uzvratnu informaciju.
– Kako onda ovu privremenu meru odradiše tako ažurno? To je za svaku pohvalu tužilaštvu i sudu – ne bez gorčine kaže Rac – kamioni mogu da uđu sa sudskim nalogom, ali ko će da ih tovari, to je druga priča.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.