Naši glasaju za druge

Lično smatram da nas je SPS izdao, i ovde, i u Surdulici, Bujanovcu, Trgovištu. Nismo mi izlapeli, naš cilj je borba za porodice penzionera

PUPS, ili Partija ujedinjenih penzionera Srbije, relativno je nova politička organizacija, ali joj je usitnjenost biračkog tela omogućila da već u trećoj godini postojanja bude nezaobilazan faktor formiranja vlasti u Srbiji. I dok drugi penzioneri, predvođeni prvoborcem Jovanom Krkobabićem, žare i pale u Srbiji, i čak uteruju strah u kosti poslovično neuplašivim liderima MMF-a, dotle PUPS u Vranju tavori na najnižim granama od osnivanja. Budući da nisu ušli u lokalni parlament, pupseri su ostali na marginama političkog života u gradu, ali ih to nije omelo u rešenosti da stvari menjaju na bolje, bar u pravcu u kome oni sami vide to „bolje“.

PRARODITELjSKI GREH

Osnova problema koji je PUPS ovde doveo u tako inferioran položaj je njihov odnos sa starijim koalicionim partnerom, SPS-om, koji u Vranju nije imao sluha za zahteve penzionera, pa ih je pustio da se ugruvaju na izborima, umesto da im ponudi 30 odsto osvojenih mandata, koje su penzioneri istakli kao cenu za zajednički izborni nastup. Ne može se reći da je ova situacija pogoršala odnose SPS-a i PUPS-a do granice nepodnošljivosti, ali je svakako učinila da su oni hladniji nego ikada, čak toliko da pupseri razmišljaju da spas potraže u okrilju nekoga jačeg, kao što su to demokrate ili naprednjaci. Bilo kako bilo, odnosi u nepostojećoj koaliciji PUPS – SPS vrlo su interesanti, ako ne iz političkog, ono svakako iz mnogih drugih uglova. Potpuno nerazumevanje delova nekada jedinstvenog organizma otvara mnoga pitanja, a nudi malo odgovora – vrana vrani oči ne vadi, pa i kada dođe do raspada jata.
Zoran Aleksić drugi je predsednik vranjskog PUPS-a, a na toj funkciji nasledio je doktora Konstantina Popovića Koceta, koji je bio šef stranke od njenog osnivanja. Nije sporno da je kod formiranja PUPS-a napravljen „praroditeljski greh“, jer je iskorićena infrastruktura Saveza penzionera Srbije, u čijim se prostorijama PUPS i danas nalazi. Da bi situacija bila još zanimljivija, Aleksić se nalazi i na čelu penzionerske organizacije, pa u svom liku objedinjuje sva dela vezana za penzionere i njihovo političko i društveno angažovanje. Aleksić tvrdi da je PUPS „na početku“ imao čak 5.700 članova, „ali se to osipalo posle svakih izbora, jer naši glasaju za druge, a ne za sebe“.
– Nemamo ambicije da kao starci idemo u vlast, ali želimo da radimo za svoju decu i unuke – kaže Aleksić, ipak ne nalazeći dovoljno razloga da objasni kako PUPS nije prošao na lokalnim izborima, kada je u Vranju osvojio samo 714 glasova, ili oko jedan odsto upisanog biračkog tela. On sumnja da je PUPS na tim izborima pokraden, ali da nije imao način da to spreči.
– Eto, u Katunu smo imali sigurnih 40 glasova, a onda je došao neki Sava, pijan, i naredio ljudima za koga će da glasaju. A ima toga još. Nismo imali mogućnosti da delimo zejtin i šećer, pa smo od 16.000 penzionerskih glasova osvojli samo 714 – sumira rezultate Aleksić.
I ovde negde i počinje priča oko sukoba sa SPS-om. U pregovorima u koaliciji, pre izbora, penzioneri su tražili 20 od 65 mesta u Skupštini, a ako se osvoji manje glasova od 100 odsto, onda procentualno toliko. Dakle, PUPS-u bi pripala četiri mandata, kako je na kraju ispalo, na 13 odbornika koje je SPS osvojio, plus još jedan penzioner za 700 glasova. Ali, prema Aleksićevim rečima, SPS je sve učinio da onemogući ovakav rasplet. Što se nisu dogovorili, nisu, nego je neko nasetio opasnost od pupsera, pa je Opštinska izborna komisija donela odluku da PUPS ne može da ima svoje posmatrače na izborima, jer već nastupa sa SPS-om na republičkom nivou.
– Tu su se naši ljudi razočarali, jer je trebalo da imamo 214 posmatrača, a SPS nam je dao 65 mesta, i on je birao te ljude. Tu je i njihov Forum penzionera, koji je okupljao naše ljude, koji su razumeli da je ista stvar da li glasaju za PUPS ili SPS – objašnjava Aleksić.

MRKA KAPA

Od tada, a ima tome već skoro dve godine, PUPS je nezadovoljan radom lokalne Skupštine, „ali to kao da nikoga nije briga“. U takvoj situaciji, pupseri se spremaju da na izbore izađu sa onima za koje smatraju da se prema njima ponašaju korektno. Aleksić istiće dobre odnose sa direktorom Fonda PIO Nebojšom Trajkovićem iz DS-a.
– Na izbornoj skupštini gost nam je bio i Igor Andonov, ali više niko nije došao, mada smo ih sve zvali. Ali, zašto bi mi nekoga molili? Interesantni su nam sada DS i narodnjaci, ali se oni drže malo rezervisano – kaže Aleksić.
On tvrdi da PUPS sa SPS-om nije u lošim odnosima, ali je vreme da se razmišlja i o nekom drugom.
– Lično smatram da nas je SPS izdao, i ovde, i u Surdulici, Bujanovcu, Trgovištu. Nismo mi izlapeli, naš cilj je borba za porodice penzionera o kojima niko ne brine. Bilo je – Milošević kriv. Ali, umre on, a ni posle 10 godina se ništa nije promenilo – završava Aleksić.
I tako, PUPS još postoji, ali je, čini se, samo pitanje vremena kada će ga progutati stariji i uspešniji brat. SPS im je izmerio snagu na izborima, i da su im pomrsili račune, ne bi još dugo ovde bitisali. Ali, kako su se pokazali kao beznačajna politička snaga, nikoga preterano ne brinu, ali i ne interesuju. Ono, kad se približe izbori, možda će i tih 700 glasova nešto vredeti. Do tada, mrka penzionerska kapa.

SUKOB
– Eto, na Skupštinu sam pozvan kao gost, a obezbeđenje me je na mig Zorana Antića prebacilo u zadnji red. Rekoh, i to je za ljude, ali se setih da gosti sede napred, pa napustih Skupštinu. Ali, sem mene, niko se nije potresao oko toga. Rekao sam to i Miretu, a i on ih je pravdao – prepričava Aleksić jedno od poniženja koje je morao da pretrpi od „svojih“ socijalista.
No, Zoran Antić, lično apostrofiran u ovoj priči, kaže da se čitave situacije ni ne seća, ali smatra da u priči nema mnogo spornih detalja.
– Poštujem Aleksića, ali se zna ko u vranjskoj Skupštini sedi u prvom redu. Nemam ništa protiv njega, i verujte da u poslednjih nekoliko godina nismo izmenjali ni deset rečenica – kaže Antić.
antrfile

OMLADINA PUPS-a
Sa druge strane, odnose sa PUPS-om Zoran Antić, prvi socijalistički operativac, ocenio je kao korektne, „na vrhu čak i dobre“.
– Nismo se usaglasili oko liste pre izbora. Oni su smatrali da mogu više, a mi smo znali da možemo i sami, pa nije bilo mnogo rasprave. Potpisali smo i protokol o postizbornoj saradnji, ali od toga nije bilo ništa jer oni nisu prešli cenzus – pomirljiv je Antić.
No, na pominjanje Foruma penzionera SPS-a Antić postaje nešto oštriji, uz tvrdnju da niko nema prvo da se meša u unutrašnje stvari partije koju vodi.
– Mi ne pitamo kako su oni iskoristili, i još koriste, Udruženje penzionera, ili, što je potpuno nerazumljivo, zašto imaju omladinu PUPS-a. Neka gledaju svoja posla, a mi ćemo svoja. Ne smetaju meni penzioneri, ni kod kuće, a kamoli u partiji – jasan je Antić.
No, tu je pitanje komunističkog nasleđa, za koje se danas mnogi bore na srpskoj političkoj sceni. Tu se interesi dve partije svakako preklapaju, mada Antić tvrdi da „jednostavno nema teme oko koje bi se sukobili“. Pa, ima li prelivanja članstva od jednih prema drugima?
– Ima mnogo ljudi koji su nezadovoljni radom Udruženja penzionera. Mi u SPS imamo priliv, a ne odliv starijih članova – tvrdi Antić.