Dobar dan, ja sam Ivica Dačić

Kulturno su se predstavili kao inspektori Policijske uprave Vranje, da su dobili prijavu protiv mene zbog širenja lažnih vesti i uznemiravanja građanstva, i da ću morati da napišem izjavu o događaju

Prvi april, dan humora i šale, obeležen je i u Trgovištu, iako ljudi kojima je sudbina podarila bivstvovanje na ovom slepom koloseku nemaju previše razloga za zafrkanciju. Politička situacija tamo se usložnjava, u toku je društveno politička diferencijacija, što uz poslovičnu nezaposlenost, siromaštvo i koloritne međuljudske odnose, život u ovom univerzumu nikako ne čini žovijalnim. Da sve bude još gore, pre nekoliko dana zatvorene su obe bankarske filijale, koje su Trgovištancima prestavljale jedan od retkih dokaza da uopšte postoje. Petar Rašić je i tog prvog aprila poželeo lep dan slušaocima Radija „Duga“, kao što čini svakog jutra. Jutarnji program ovog medija prati čitava okolina, a prema Rašićevim rečima najveća slušanost je negde između osam i devet kada se, uz servisne informacije i muziku, prelistava dnevna štampa.
– U program se, kao i obično, uključila Beba Kanački iz vranjskog Zdravstvenog centra, koja nam je prenela informacije iz te ustanove, a onda sam je, prema ranijem dogovoru, pitao da li je ministar Ivica Dačić krenuo iz Vranja – seća se Petar tog prvoaprilskog jutra.

MINISTAR JE KRENUO

Da bi se bolje razumela priča koja sledi i koja je Petru donela ozbiljne probleme, pažnju ćemo za trenutak obratiti na kontekst. Trgovište je, ako neko ne zna, mesto čiji su žitelji, u nedostatku drugih sadržaja, okupirani uglavnom sami sobom. I, naravno politikom. Ovom važnom delatnošću bavi se profesionalno tridesetak ljudi, koji se ciklično smenjuju na vlasti. Idilične prizore prirode uz put dug pedesetak kilometara od Vranja, smenjuju oronule fasade i ljudi čija lica prosto isijavaju tugu. Nesreća ovde može da se opipa. Neutešno udaljeni od ostatka sveta, stanovnici opštine koja broji nešto preko 6.000 duša upućeni su na sebe. Tu se svađaju i mire, piju i trezne se, ogovaraju i bratime, sve o istom trošku, preturajući preko glave dane, jednako monotone i prazne. Ko je gledao „Dan mrmota“ sa Bilom Marejem zna o čemu se ovde govori. I tako, malo pre dana humora, 24. marta, stekli su se uslovi da se u lokalnu Skupštinu uvedu privremene mere pošto odbornici 90 dana nisu uspeli da održe sednicu. Parlement sa 25 mesta, u kome većinu od 13 čine odbornici DS, SPS i G17, od izbora 2008. balansira na ivici kvoruma, a prema svedočenju upućenih prava kriza započela je kada se jedan DS odbornik uzjogunio, pa u svom pravedničkom gnevu otkazao poslušnost partiji otpočevši bojkot skupštinskih zasedanja. Čaršija u Trgovištu komentariše da ovog čoveka „njegovi nisu ispoštovali“; u prevodu, nisu mu zaposlili nekog a obećali su. Ovo ne treba da čudi obzirom da ovde redovna primanja imaju samo penzioneri, zaposleni u opštini i državnoj službi, pa radno mesto jednako dobitku na lutriji. Ovde je svako svakome komšija, prijatelj, školski, stric, ujak ili makar ujnin deveričić, pa koga onda pre zaposliti. Konačno, na sednicu zakazanu 24. marta nije došla ni opozicija (SNS, SRS, DSS i NS), na onog pobunjenog demokratu nije se ni računalo, pa se sada čeka odluka odozgo. E, u toj i takvoj atmosferi skupštinske konfuzije, Petar je Rašić, dakle, pitao Bebu Kanački da li se Ivica iz Vranja uputio ka Trgovištu:
– Beba je prihvatila šalu i odgovorila mi da je ministar upravo krenuo prema nama, a ja sam slušaocima najavio skori dolazak Dačića i njegovo gostovanje u našem studiju – kaže Djorić.
Petar je, inače, Vranjanac, vlasnik RTV „Vihor“ koja je ostala bez frekfencije, pa je bio primoran da svoje znanje i iskustvo stavi u službu medijske scene Trgovišta. Naravno, naš je sagovornik auditorijumu objasnio da Ivica dolazi specijalno da, svojim autoritetom ministra unutrašnjih dela i vicepremijera, pokuša da okonča skupštinsku dramu. Koliko je virtuelan svet u kome odsečeni od realnosti žive Trgovištanci, govori i činjenica da se čitava varoš „primila“ na ovu vest. Zamislite, Dačić je batalio borbu protiv kriminala, razne Šariće i ostalu bratiju, e da bi se otisnuo do Trgovišta gde su problemi toliko ozbiljni da prosto vape za hitnim rezovima. Posle Bebinog obaveštenja o ministrovoj maršruti i muzičkog intermeca, u etru se ponovo našao Petar, taman da dodatno usija atmosferu:
– Rekao sam da je, prema poslednjim informacijama, Dačić stigao u Trgovište i da ga svakog časa očekujemo u radiju. U tom trenutku u studio je ušla koleginica, u programu se čulo kako se otvaraju vrata, a ja sam najavio da gost upravo ulazi. Rekao sam nešto u stilu dobro došli gospodine ministre, a onda pustio klip Radiše Uroševića koji pozdravlja slušaoce. Na kraju sam viknuo „APRILILILI“ , rekao da je sve ovo, naravno, šala, i pustio jednu od onih starih Radišinih stvari – priča Rašić.
Međutim, ovo objašnjenje izgleda da nisu čuli u Policijskoj stanici. Taman što je Radiša zapevao, u mali studio Radija „Duga“ ušla su dva službena lica. Petar se seća da su bili upadljivo utegnuti i uparađeni. Došli ljudi da pitaju stvarno li je došao ministar, kako kad njima niko ništa nije javio. Petar im je objasnio da je u pitanju prvoaprilska šala i da nije stanje pripravnosti.
– Počeli su da se valjaju od smeha, ništa mi nisu zamerili, taman posla – svedoči Petar.

JUNAK DANA

Čitavog dana po kafanama se prepričavala ova vesela zgoda, a naš sagovornik s pravom je postao junak dana, gurnuvši političare u drugi plan. Međutim, posle dan ili dva u Radio Dugu ušla su dva lika čije je držanje sugerisalo ozbiljnost situacije.
– Kulturno su se predstavili kao inspektori Policijske uprave Vranje, da su dobili prijavu protiv mene zbog širenja lažnih vesti i uznemiravanja građanstva, i da ću morati da napišem izjavu o događaju od prvog aprila. Napisao sam i potpisao to što su tražili, ali kopiju nisam dobio. Objasnili su mi da ću svoju izjavu dobiti tek ako javni tužilac usvoji prijavu.
Rašić sada čeka odluku pravosuđa. Ko je denuncijant, može samo da nagađa, mada opravdano sumnja na izvesne osobe. Kaže da se nije nadao da će sve izaći na veliko. Namera mu nije bila da bilo koga uvredi, a Dačića je kao prvoaprilskog gosta odabrao slučajno. Umesto njega mogao je da dođe bilo koji drugi ministar, ali se zalomilo njemu da opravlja Trgovištance. Ono, nije Petar Rašić prvi odavde na čijem se slučaju oslikava sav apsurd vlasti. Setimo se da je pre nekoliko godina, o čemu smo pisali, policija mnogo žešće spopadala jednog lokalnog političara pošto se, revoltiran odnosom države prema Trgovištu, pred medijima zapitao da li Trgovište treba da se otcepi, da ode u Bugarsku ili Makedoniju, pa da o njemu neko počne da vodi računa. Kasnije su radikali u Skupštini Srbije to iskoristili obraćajući se poslanicima u stilu dok se vi ovde svađate dole vam se Trgovište otcepljuje. Doduše, Petra još uvek ne izvode iz kuće u ponoć na ispitivanje, ne uhode ga i ne prate, ali ko garantuje da do toga neće doći. E, pa, ne može tamo neki novinar da se zevzeči sa likom i delom ministra policije.

UPOMOĆ
Pre nekoliko dana u Trgovištu su zatvorene jedine dve bankarske filijale, što je kod ovdašnjih ljudi izazvalo mešavinu straha i ogorčenja. Meštani svedoče da su ofisi iseljeni preko noći i da su ih ujutru zatekla zakatančena vrata na bankama, što je za njih samo još jedan dokaz da su od Trgovišta svi digli ruke. Društveni život u Trgovištu odvija se u nekoliko ugostiteljskih objekata. Dragan Djorđević Gagi vlasnik je restorana „Napredak“, a na spratu je napravio i nekoliko soba za prenoćište. Kaže da se nadao da će se nešto promeniti.
– Posao ide slabo, a sad od kada nema banaka prava je katastrofa. Moram da idem u Vranje da uplatim pazar, ili da platim robu. Očekivao sam će se bar nešto promeniti na bolje, kad ono vratismo se pedeset godina unazad. Ako se nešto hitno ne promeni, ako država nešto ne uloži ovde, propašćemo načisto. A gde da idemo mi kojima je sve što imamo ovde.
San svake devojke u Trgovištu je da se uda i ode odavde. Miloš, student prava, ima 22 godine i kaže da devojke ne zanimaju lokalni mladići.
– Devojaka ima u Trgovištu, ali ne izlaze, ne druže se sa nama. Cilj im je da se udaju i odu odavde, makar u Vranje. Ma, ne valja situacija uopšte. Onima koji odlučuju mogu samo da poručim: UPOMOĆ! A to napišite velikim slovima.