Žena kakva se retko sreće

Na izložbi sam pokušala da predstavim ženu, čistu duhovno  i telesno, mirnu i srećnu. Koliko sam u tome uspela ne znam, jer ni sama nisam dovoljno ni čista, ni mirna ni srećna

Ema Bogdanović, koja trenutno izlaže u Galeriji Narodnog univerziteta, završila je Odsek za kostim i savremeno odevanje na Fakultetu primenjenih umetnosti, ali je sa svojim modelima učestvovala i na nekoliko modnih revija, dva Fashion Week a, na reviji u Gete Institutu, na Belefu u sklopu projekta „Teratorija“, radila za film „Zdravo Marija“. Nezadovoljna situacijom u Beogradu, rešila je da se vrati u Surdulicu. Ema ističe da su na fakultetu jako malo radili na praktičnom delu tako da sada ide u jednu vranjsku fabriku da nauči modelovanje i sve vezano za izradu odeće. Posebno joj se dopalo što su ljudi ovde raspoloženi za prenošenje znanja, što u prestonici nije slučaj.

FOLK DIVE I MODA

Radili ste kao kostimograf na filmu, „Zdravo Marija“. Da li ste se opredelili za oblast u kojoj ćete delovati ili je to više stvari koje radite paralelno?
– Što se tiče rada na filmu, iskustva imam malo ali to jeste lep posao posebno ako radite za pravog reditelja. Kad bi mi se ukazala prilika da radim za nekog poput Vendersa, Džarmuša, Paradžanova i sličnih, sigurno ne bih odbila , jer njihovi filmovi su prava umetnost. Ima u Srbiji jako talentovanih ljudi, ali mi se čini da su scenariji puni težine bez tračka svetlosti. Moram da spomenem i to da u toj filmskoj sferi imam jako malo kontakta, a u ovoj zemlji se sve radi po preporuci, nekad pravoj, nekad rođačkoj ili prijateljskoj. U suštini, opredelila sam se za savremeni kostim tj. odevanje, a videćemo već kako će se stvari razvijati.
Vranjsko pozorište je profesionalno, a nema kostimografa sa diplomom. Koliki bi vama bio izazov da se oprobate u tom poslu?
– Naravno da bih želela da se oprobam i u tom poslu, a ako nemaju scenografa mogla bih i tu da se okušam.  
Da li je, i koliko, kostimografija danas iskoračila iz teatra i približila se modnom dizajnu?
– Na to pitanje postoje dva odgovora do kojih sam došla posmatrajući proteklih godina Beogaradski festival igre koji je i ovog aprila aktuelan. Tendencije postoje ka tom ultra osavremenjavanju, ali su  po meni uspeli samo Holanđani koji su učestvovali pre jedno tri godine, mislim da posle toga nisu dolazili. To što oni rade je genijalno, krajnje profesionalno i virtuozno a mislim da će biti savremeno i za pedeset godina. Sve ostale zemlje koje sam gledala za njima kaskaju i samo su pokušaj nečeg.
Opišite nam svoje iskustvo vezano za Belgrade Fashion Week – U odnosu na zapadnjački, naš ne može da se poredi zbog neorganizovanosti, materijalnih sredstava i publike koju pretežno čine folk dive i razumeju samo određene stvari. Ali ako se to izuzme, onda bolje išta nego ništa.

VOLIM DA POKUŠAVAM

Kako „na delu“ izgleda vaš posao? Šta vas inspiriše? Demistifikujte nam malo proces rada na jednoj, recimo, modnoj reviji?
– Inspracija je skup sećanja, osećanja, osećaja za trenutak, uticaja sa svih strana, koji ponekad mogu i da smetaju, rad drugih umetnika iz svih oblasti, život uopšte. Rad na reviji započinje inspiracijom, onda se razvija ideja, rade crteži, prave probni uzorci i na kraju se dolazi do finalnih komada. Onda sledi drugi, ne manje bitan deo odabira manekena, planiiranja toka revije, scene, muzike. Poznate strane modne kuće u scenografiju ulažu trud jednak onom na filmu ili pozorištu.
Vranjskoj publici se predstavljate prvi put…
– Na izložbi sam pokušala da predstavim ženu koja se retko sreće, čistu duhovno  i telesno, mirnu i srećnu, koliko sam u tome uspela ne znam, jer i sama nisam dovoljno ni čista, ni mirna, ni srećna. Ali, ovo je pokušaj a ja volim da pokušavam, možda mi se nekad i ostvari.
Šta dalje, da li postoji nešto što niste radili a voleli biste?
– Volela bih da nekad imam svoju radionicu i da sarađujem sa svojim kolegama sa klase, pošto smo bili dobar tim, trenutno je svako u nekoj svojoj priči  ali ko zna, možda se sretnemo.
Savet za mlade, kreativne ljude?
– Što se kreativnih ljudi tiče, svako ima neki svoj put. Verujem da jak talenat prosto mora da se iskoristi, jer u suprotnom pravi problem, tinja i stvara nemir. U ovoj zemlji je teško baviti se umetnošću, ali tu sam da bih se borila.

PROFIL
Ema Bogdanović (Surdulica, 1985.) završila je gimnaziju, potom FPU, Odsek kostim i savremeno odevanje u klasi profesora Dode Komad. Učestvovala na grupnim izlaganjima, na internacionalnim kolonijama u Tršicu i Kikindi i na nekoliko revija.