Čindo li s tebe će kitim?!

Eko Taxi Vranje

Čindo li s tebe će kitim?!

– Eee, novinare, umre komšija mi, i ja pola čovek bidna. Sedi, ovako pred fajront, da popijemo za njegovu plemenitu dušu. Jes da smo pola vek bili na sud, tužio me pokojnik besomučno, more i ja njega, advokati su nam se klanjali kao na carevi. E to ti je dobar komšija, onaj pravi, srpski! I nema veze što se tužimo, i na sud naređamo jedan na drugoga i majku i šajku, i dete i kote, do poganca pod prag, opet si se mi družimo, pijemo si zajedno, on kod mene, ja kod njega. Ono su službene stvari, to nema veze, zašto služi dobar srpski komšija nego da se tužiš s njega, ako se ne tužimo, koj će mi ga andrak, čindo li s njega će kitim? A sad, šmrc šmrc, s koga da se tužim? Prosto mi je život izgubio smisao…
– A znaš li od što je umro? Od duvan. Ti će pomisliš da je umro što je mnogo pušio, ali ne. Nego naglo preminu nedelju dana pošto je zajebao cigare, posle četeres godine pušenje. I lepo mu vikaše baba mi Kocana, a ona devedešes godine nabila u matoru guzicu, tri pakle dnevno abi, jedna cigara čuri u pikslu, druga u usta, treća iza uvo – nemoj sinko tako naglo da zajebuješ, tiki i ćunku kad čistiš, pa ostaviš malko garež, kao zaštitu, ne valja da je izmazniš kao puščanu cevku, a založiš, ona pukne! Tako, priča mudra Kocana, i na ispisnika mi Djoku Simidžiju reče mu doktor – nemoj više da piješ, će umreš. I on ga posluša, batali pijenje, i stvarno umre!
– Jok, pok komšija mi ne sluša, ušla mu voda u uši, kaže, babo ti pratiš li mediji, vidiš što sve za nas pušači napričaše, mi smo krivi za sva svetska zla, i za al kaidu, i za globalno otopljavanje, pa čak i za koaliciju na vlast u državu, kučiki od nas napraviše! I neću više da me kabati i ćoravo i sakato, nego sam cvrsto rešio da batalim cigare! Pa da vidim posle ko će im je kriv.
– I ostavi, i juče ispušti dušu, ne dočeka da se nasiti na dušmani. E sad ti nastupa glavni deo: urovismo komšiju kao praziluk, odosmo u kafanu kod Abe, kako si je adet, da mu kusnemo gra`. Pa ti ja udri, onako ucveljen, po nekakvu domaću, a ona ljuta, kao od džinčiki da su je pekli. Pa jedno bokalče feferonovaču, pa drugo, pa aj da potrećim… Posle peto bokalče, izgubi red, zabroja se kao Bugari kad tepaju, tek, rasvestim se u moga plavoga golfa, neki me drma za rame. Policija! Ja na onoga pandura av! av! av! on čovek se istera iz pamet, odripna od auto kao poparen. Što se plašiš, reko, pa vidiš da sam vrzan, s pojas.
– Priđe on, pogleda, a be ti li si to lice, kaže, kad pogledam ja, on komšija mi, dva sokaka ispod mene sedi. Iskačaj iz vozilo, kaže, aj da duvaš, pošto vidim da si je negde već dunao, i to dooobro. Neću be da duvam, reko, ne dolazi u obzir. Kako nećeš, čudi se murijaš, moraš, zakon. A be neću, što mi možete… Kako be što ti možemo, mi smo zakon i red, ej, mora da duvaš! Ma jok, neću! Pa zašto nećeš? Jaa, da dunem, pa da vidite da sam pijan, a, to li vi oćete? E pa nema. Dobro, onda idemo da ti vade krv u bolnicu. Što be?! Ja iglu da ne vidim, stra` me, imam fobiju, a i da nemam, neću da dam krv, opet će vidite da sam pijan. Onaj drot se faća za glavu – pa dileo be, to je baš zato, i duvanje i krv davanje, da dokažemo da si pijan! Uuu, reko, al mi otkrio krivu ćunku i rupu na saksiju! Pa ja baš neću da dokažete da sam pijan, pa zato neću da duvam i krv da mi pijete!
– I tako, raspravljam ti se ja s patrolu, će duvaš li, nećeš li, kad pored nas projuri jedan crni džip, sa zatamnjena stakla. Policajci vidoše da od mene nema fajda, da je ovo bolji plen, prrr u pištaljku, onaj ukoči. Oni trk nakud njega, a ja iskoristim priliku, odma se ugnjetem u plavoga golfa, vrrmm, vrrmm, pravo doma. Nešto mi čudan onaj moj golf, ali mislim se, pijan sam, verovatno je to. Parkiram golfa u garažu, zaključam, uletim u kuću, žena mi se izvadi iz pamet. Ćuti, reko, sa`će dođe policijska patrola, onaj naš komšija, da mi naplati kaznu za vožnju u pijanom stanju, ja idem u sobu da legnem, a ti izl`ži nešto, tu si barem umejatna.
-Zaprećam se ispod čergu, stvarno za deset minuta, neki kuc kuc na vrata. Otvori žena mi, ja slušam. Dobro veče, gospođo, molim pozovite vašeg supruga odma da izađe. Pa ovo ono, poče ona da vrti i suče, on je, znate, mnogo bolan, i ima visoku temperaturu, tri dana ne izlazi iz kuću, ne znam da li će je kad`r da pristupi narodnoj vlasti. Slušajte, gospođo, znamo da je tu i da je bolan, ali ne od pipku, nego od akutni maliganizam, neka dođe začas. Ama ljudi, evo ga lega čovek, imate li dušu, ima li pravda u ovu državu, ja će se žalim kod načelnika policije… Slušaj komšike, iznervira se onaj policajac, kaži mu da izađe, nećemo mu ništa, samo neka nam vrati naše službeno vozilo u koje je pobego s mesta događaja, a mi smo mu doterali njegovoga golfa!





  • Ostavi komentar