Svrtka u Vranje

Redovni učesnici manifestacije – Mikić, Tešić, Nedić, Pantić, Jovanović – Miroslavu Ceri Mihailoviću i Sunčici Denić štampaju knjige i sede u žirijima za dodelu svih književnih nagrada koje donose brojne beneficije. Tako, recimo, status „istaknutog umetnika“ Ceri omogućava platu od 65.000 dinara, pobrojani su profesori njihovoj ćerki na fakultetu, budući zet im sedi u plaćenom žiriju za literarne nagrade učenicima i zajedno sa većinom nabrojanih u Odboru manifestacije…

Ne prekidajući kontinuitet, neprekidno mešajući miris tamjana s mirisom novca, Miroslav Cera Mihailović nastavlja da zloupotrebljava ove godine 1,5 miliona „tešku“ Borinu nedelju. Sem što godinama nikome ne dozvoljava uvid u rad i finansije, što mu omogućava lično gradonačelnik Miroljub Stojčić, on je ispleo i gustu mrežu privatnog koristoljublja za sebe i svoju porodicu.

SVI CERINI LjUDI

Redovni učesnici svih dosadašnjih Borinih nedelja, pa tako i ove, urednici su u izdavačkim kućama koje Mihailoviću objavljuju knjige – Radivoje Mikić, koji je i predsednik UO Borine nedelje i Gojko Tešić su iz „Narodne knjige“ (objavili: „Svrtka u Nesvrtu“ i „Kraj će kaže“), a Marko Nedić iz „Srpske književne zadruge“ (objavila „Ključne tačke“). Oni su i članovi svih Organizacionih odbora manifestacije, a ujedno i članovi žirija za dodelu većeg broja književnih nagrada kod nas. Redovni u Odboru su i gradonačelnik Stojčić, Cerina supruga Sunčica Denić, bračni par Cenić i Radojica Stojiljković, uvek u senci radnik Istorijskog arhiva. Svi su, treba li naglašavati, intimni prijatelji bračnog para Mihailović – Denić. Ove godine tu se našao i budući zet, nesvršeni pravnik Slađan Milošević. Osim što je ove godine bio u Odboru, Milošević je uz Stojiljkovića i pesnika Živorada Nikolića (još samo da poverujemo da su mu slali radove u Beograd), ove godine bio u plaćenom žiriju koji je ocenjivao pristigle literarne radove učenika (Mihailović se otarasio prosvetnih radnika koji su bili u žiriju ranijih godina, jer su se učlanili u Udruženje književnika Vranja). Svake godine prisutan na manifestaciji je i Mihajlo Pantić, urednik u izdavačkim kućama „Matici srpskoj“ (objavili „Metla za po kuću“) i u „Filipu Višnjiću“ (objavila „Lom“ i „Sol na ranu“, a Sunčici Denić „Tri sveta“ koji je te godine ušao u uži izbor za NIN-ovu nagradu, gde sedi Aleksandar Jerkov). Pantić je predsednik PEN i SKD, zadužen za promociju srpske književnosti na svetskim sajmovima (na kojima se književno takmiči sa Goranom Petrovićem, koji je takođe bio učesnik jedne od ranijih manifestacija i dobitnik Nagrade“Borisav Stanković“), za selekciju „Sto slovenskih romana“ i za priređivanje antologija (u čemu drži ubedljivo prvo mesto u regionu), član je svih književnih udruženja, zvaničnih i nezvaničnih i, što je Ceri verovatno veoma bitno, od 2006. do nedavno bio je predsednik Komisije za dodelu nacionalnih penzija! Uz to, on je, pored ovde često prisutnih Mila Lompara i Radivoja Mikića, jedan od profesora Mihailovićevoj ćerki na Filološkom fakultetu u Beogradu. Tako da je potpuno jasno o kolikom se ličnom interesu ovde radi. Važno je dodati i da su mnogi dobitnici Nagrade „Borisav Stanković“ objavili nagrađene knjige upravo za izdavačke kuće čiji su urednici sa onog spiska redovnih učesnika Borine nedelje!
Već nekoliko puta na Borinoj nedelji je i kontroverzni Srba Ignjatović, trenutno na kormilu UKS i još kontroverzniji Aleksandar Jerkov, dugogodišnji član NIN-ovog žirija za roman godine. Spisak ranijih zanimljivih gostiju je podugačak, ali pomenimo samo još Radoša Ljušića, visokog funkcionera DSS i bivšeg direktora Zavoda za udžbenike (objavili „Dovde mi je više“), Milovana Danojlića, radikalnog nacionalistu, dobitnika Nagrade „Borisav Stanković“, pokojnog Momu Kapora, takođe dobitnika Nagrade „Borisav Stanković“, nekada predstavnika „proze u trapericama“, a potom promotera literature u maskirnoj uniformi, Bećkovića, Jerotića itd. Ako tome dodamo i redovne dobitnike NIN-ove i Nagrade „Meša Selimović“, svima koji znaju da se u Srbiji književne nagrade dodeljuju po sistemu „ti meni vojvodo, ja tebi serdare“, dodatna pojašnjenja nisu potrebna. Ko želi precizan uvid neka pogleda spiskove učesnika od 1989. naovamo pa će se i sam uveriti o kojim se imenima srpske književne misli radi. Nedostaju samo Peter Handke i Danijel Šifer, jer je Miroslav Toholj, ministar informisanja Republike Srpske u Karadžićevoj Vladi, već bio i iz Vranja odneo Nagradu „Borisav Stanković“! Čast svim nepomenutim izuzecima.

U VRANjE IMA LAGANjE

U žiriju za dodelu Nagrade „Borisav Stanković“ već godinama sedi Aleksandar Jovanović, „stručnjak iz senke“ koga je uvek poželjno imati u žiriju, jer je njegova karijera, pored Vase Pavkovića, takođe učesnika nekih ranijih Borinih nedelja, i Pantića, jedna od najparadigmatičnijih kada je u pitanju uticaj na kreiranje kulturne scene. Osim što je član žirija Nagrade „Borisav Stanković“, on je i u žiriju Nagrada „Desanka Maksimović“, „Zaplanjski Orfej“, „Dis“, Nagrade beogradskog sajma knjiga itd. Takođe, on je jedan od specijalnih konsultanata za formiranje kritičarskog borda Nagrade „Meša Selimović“. Kako je Cera do sada uspeo da „izboksuje“ samo „Drainca“ i „Zmajevu“ 2004. (u žiriju je bio Mihajlo Pantić) od poznatijih nagrada, više je nego logično na čemu trenutno radi. Redovni učesnici – Mikić, Tešić, Nedić, Pantić, Jovanović – sede u žirijima za dodelu svih književnih nagrada koje donose brojne beneficije, recimo status „istaknutog umetnika“ što Ceri omogućava platu od 65.000 dinara, pa nije zgoreg objasniti kako se taj status stiče. Pa, upravo ako „ubijete“ neku od nagrada: „Andrićevu“, NIN-ovu, „Rakićevu“, „Zmajevu“, „Disovu“, „Vasko Popa“, „Desanka Maksimović“, Povelja za životno delo ili Veliku medalju UKS!
Mihailović je već došao u posed „Zmajeve“ i to za „Sol na ranu“ (poezija na dijalektu, što je mimo pravila), a Veliku medalju UKS je dobio čak dva puta što je, takođe, nezabeleženo! Cera je, naime, koristeći se neobaveštenošću većeg dela ovdašnje javnosti, doveo izvesnog Miljurka Vukadinovića iz UKS, da mu ove godine na otvaranju Borine nedelje ponovo dodeli Veliku medalju za, kako tada objasniše, „izuzetan doprinos razvoju srpske kulture, afirmaciju antologijskih dela književnika Bore Stankovića i organizaciju tradicionalne manifestacije“ iako mu je ona već uručena povodom dve decenije postojanja KZ – 17. jula 2009. godine! Tipično za MCM, zar ne? Uz to, septembra je, opet po istom sistemu spojenih sudova, potencijalnom zetu „izboksovao“ nagradu „Matićev šal“ u Ćupriji.
Jedna od zanimljivih stavki koju nikako ne treba preskočiti su i teme o kojima se raspravljalo na dosadašnjim Borinim nedeljama: „Kuda ide srpska proza“, „Srpska kratka priča“, „Dijalekti i srpska književnost“, „Književnost i nacija“, „Ratni roman nekad i sad“, a ove godine „Treba li Srbiji književnost?“. Debatovali su, naravno, Radivoje Mikić, Milo Lompar i Aleksandar Jovanović uz još par gostiju. Mikić je na kraju zaključio da su „danas u Srbiji na delu pokušaji da se razori svaki oblik svesti pa i književnost, te da je sama književnost u kompleksnoj, jako opasnoj situaciji, čak na optuženičkoj klupi“. Svi prisutni su shvatili da je on zapravo pokušavao da odbrani Mihailovića od sve češćih napada revoltirane javnosti. Argumenti koje smo vam predočili jasno govore šta ovakva kakva je manifestacija Borina nedelja znači za Grad Vranje, a šta za samog Mihailovića.

ZORAN NAJDIĆ

PROBLEMATIČNA MANIFESTACIJA
– Više puta sam pokušavao da se dogovorim sa Mihailovićem kako da napravimo bolji i kvalitetniji program Borine nedelje, ali on ni u mislima ne želi da pristane na činjenicu da se određene stvari moraju menjati, da Odbor bude sačinjen od odgovarajućih ljudi iz grada, da se program usaglasi sa aktuelnim pitanjima savremene književnosti, da se program i budžet transparentnije prezentuju. Sada imamo manifestaciju čiji ni koncept ni programska platforma nisu do kraja jasni, čak bih mogao da kažem, da je ona vrlo problematična. Uz to Borina nedelja je i politizovana a pitanje njenog programa je pitanje subjektivnog kriterijuma urednika KZ kao i političkog opredeljenja raznih učesnika. Način donošenja odluka – ko će i zašto učestvovati u programu – Mihailović nikada nikome nije pojasnio. Očekujem kompletan izveštaj čitave manifestacije i, svakako, javnu raspravu da li Vranju treba ovakva manifestacija – iznosi Zoran NAJDIĆ, lokalni ministar za kulturu.