Iluzija blagostanja

Vranjanci ovih dana prosto opsedaju šaltere banaka privučeni uslovima daleko boljim od tržišnih

Iako prezaduženi, Vranjanci u velikom broju pohode banke nakon odluke Vlade Srbije krajem marta o usvajanju programa subvencionsanja dinarskih kredita. Omamljeni jednocifrenom, uz to i fiksnom kamatom u domaćoj valuti, veliki broj Vranjanaca ovih dana opseda šaltere u potrazi za dodatnim prihodom. Izgleda da je narod željan svega, pa kao da zaboravlja da se taj novac mora vratiti. Ali, naši ljudi vole da žive u iluziji blagostanja.
– Iako nisam bio naročito blagonaklon prema Dinkićevm najavama vezanim za ovakve kredite, a nisam ni verovao da i mi penzioneri možemo biti njihovi korisnici, izgleda da ću ipak doći do novca – kaže Petar Dimitrijević, dok pakuje formulare u fasciklu.

NAMEŠTAJ, LETOVANjE…

Prema rečima Mlađana Dinkića, ministra ekonomije i regionalnog razvoja, cilj odobravanja ovih dinarskih kredita je povećanje kupovne moći građana, podsticanje domaće tražnje, brži privredni rast, jačanje domaće valute i podsticaj domaće proizvodnje. On očekuje da banke plasiraju 30 milijardi dinara za gotovinske i kredite za kupovinu domaćih proizvoda i usluga, koje će država subvencionisati sa 1,5 milijardi dinara.
Namenski krediti mogu se iskoristiti za kupovinu domaćeg nameštaja, podnih obloga, bele tehnike, nabavku građevinskog materijala, za plaćanje turističkih aranžmana u Srbiji. Pravo na ovakvu vrstu zajmova imaju zaposleni, penzioneri i poljoprivrednici koji imaju registrovana domaćinstva, uz uslov da rata ne prelazi 30 odsto od zarade. Kamatna stopa je fiksna – 7,5 do 8,95 odsto godišnje, zavisno od visine mesečne zarade, rok otplate je tri godine, s počekom od 12 meseci, kada se plaća samo kamata bez glavnice.
Maskimalni iznos dinarskih gotovinskih kredita je 300.000 dinara, uz opšti uslov da ukupna porodična primanja ne smeju biti veća od 160.000 dinara mesesečno.
Ove novine učinile su da bankari imaju duplo veći posao nego do pre samo nekoliko dana. Prema rečima Nataše Kostakiev, direktorke odeljenja za poslove sa stanovništvom u filijali „Komercijalne banke“, ne samo da je veliko interesovaje za nove kredite, nego nije ni opala potražnja za ostalim kreditnim linijama.
– Mnogo je ljudi sa zahtevima za subvencionisane kredite čija je kamata od 7,5 do 8,95 odsto, a nije opala ni potražnja za nesubvencionisanim kreditima. Naravno, gotovinski krediti su interesantniji, verovato ljudi računaju na to da će gotovinom završiti neke svoje poslove. Ali, potražnja postoji ia za potrošačke kredite – kaže Kostakiev.

PAŽNjA, PAŽNjA

Krcate prostorije bankarskih filijala jasno svedoče o prekim potrebama naših sugrađana. Ali, Milan Mihajlović, penzinisani bankar upozorava da je neozbiljno uzimati kredite za neplansku potrošnju. On, pre svega, savetuje oprez:
– Krediti jesu povoljni, ali uzimati kredite da bi se novac nenamenski trošio, za kupovinu veš vašina ili letovanje, to je po meni prilično neozbiljno. Krediti ipak treba da se vrate, prva godina kada se plaća samo kamata može njihove korisnike da zavara. Buđenje može da bude jako neprijatno kad kredit počne u potpunosti da se vraća – kaže Mihajlović.

GLAS NARODA
DA LI STE IKADA UZELI KREDIT?

Dragan Milenković (54), radnik:
– Nikad nisam uzeo kredit.
Sreten Arsić (75), penzioner:
– Bio mi je potreban, ali nisam uzeo.
Momir Djorđević (50), radnik:
– Nisam se zaduživao u banci.
Svetislav Milenković (48), radnik :
– Uzimao sam, za izgradnju kuće.
Bogdan Bujić (40), radnik:
– Nisam, nije mi bio potreban.

KEŠ KREDIT
Iznos 300.000
Kamata: 7,5 odsto
Rata (I god) oko 1.850
Rata (II i III god) oko 13.500