Stojčić krši zakon

Stojčić nedvosmisleno krši zakone o sportu i kulturi, baš kao i odluke o budžetu, koje bi morale da za sve budu neprikosnovene. Namera naše stranke je da se trošenje para uvede u zakonske okvire

Miroslav Nešić dugo je na vranjskoj političkoj sceni, i njegovo opoziciono delovanje, najpre kao člana SPO, a zatim i kao jednog od lidera DS, do sada ni na jedan način nije dovedeno u pitanje. Danas se čini da se nije u potpunosti odrekao svojih „opozicionih“ metoda. Gradsku javnost ustalasale su optužbe DS na račun gradonačelnika Miroljuba Stojčića, iznete na konferenciji za novinare prethodne nedelje, kada je lično Nešić, u svojstvu šefa odborničke grupe DS u lokalnom parlamentu, taksativno naveo šta demokrate zameraju Stojčiću, i na koje sve načine gradonačelnik izbegava i Skupštinu i zakonske obaveze koje ima kao prvi izvršilac budžeta. Oštre pameti, srezane na konkretno, Nešić je nezgodan sagovornik – uvek govori manje nego što zna, ali ostavlja utisak da je rekao više nego što želi da kaže. No, tema je suviše krupna da bi politička nadgornjavanja mogla da igraju ozbiljnu ulogu – neko ovde, naime, radi mimo zakona, a neko drugi se usudio da to i javno iznese. Priča je po sebi zanimljiva, a Nešić spreman da otvori i njene najskrivenije detalje.
VRANjSKE: Vi ste nedavno, u ime DS, izneli niz oštrih kvalifikacija na račun Miroljuba Stojčića i njegovog načina rada. Koje su vaše glavne zamerke na ponašanje gradonačelnika?
NEŠIĆ: Odmah po preuzimanju odgovornosti u lokalnoj vlasti sredinom 2008, DS je imao značajne primedbe na rad i ponašanje dotadašnjeg rukovodstva grada. Insistirali smo, od samog početka, da se striktno poštuje zakon, i da se svi javni poslovi objavljaju transparentno i na način koji omogućava kontrolu, a naročito u pogledu trošenja para. Insistiralo smo, a to činimo i danas, da svi rukovodioci, na bilo čiji predlog da su došli na funkciju, moraju poštovati zakon, i da državne pare moraju trošiti u javnu korist.

OTPOR I PRAKSA

Praksa se, čini se, sukobila sa idejama?
– Naišli smo na određene otpore i zatečenu praksu, od čega se veoma teško odriču pojedini nosioci javnih funkcija, koji su se slično ponašali godinama. Zato smo, u drugoj polovini prošle godine, ukazali da sa takvom praksom mora da se prestane, i čak smo uslovili podršku budžetu unošenjem odgovarajućih odredbi koje obezbeđuju zakonitost.
Gde su bili glavni problemi?
– Kod dela budžeta za kulturu izričito je dogovoreno sa svim partnerima, pa je potom i izglasana odluka, sa striktnim pravilima kako će se te pare trošiti. To podrazumeva da se sredstva ne troše po volji bilo kog pojedinca, pa ni gradonačelnika, već da Gradsko veće utvrdi prioritete u finansiranju kulturnih projekata, što podrazumeva konkurs za sve one koji rade u kulturi, bilo da je reč o oficijelnih organizacijama ili ne. GV, ili neka komisija, odlučivali bi kome da se da novac, kako da se taj novac troši i usvajala bi obavezni izveštaj po završetku projekta.
Ali, gradonačelnik je i po zakonu izvršilac budžeta?
– Dosadašnja praksa nastala je pogrešnim tumačenjem Zakona o lokalnoj samoupravi, vezano za prava gradonačelnika u trošenju budžetskih sredstava. Jeste gradonačelnik izvršilac budžeta, ali se ta odredba ne može tumačiti da on ima prava da o novcu odlučuje bez odluke Skupštine i GV. Tako je i nastao problem oko finansiranja Književne zajednice, o čemu je već bilo dovoljno polemike u javnosti.
Slična je situacija i oko „sportskog“ dela budžeta?
– Veoma mi je, kao pravniku, bilo čudno da smo morali da pravimo politički pritisak i da uslovljavamo usvajanje budžeta dogovorom da se mora poštovati zakon! Zakon o sportu, u članu 77, izričito kaže da se sredstva za sport troše u skladu sa odlukom Skupštine grada. Dakle, zakon nalaže da Skupština određuje prioritete – šta će se finasnirati i po kojim kritrerijumima. Gradonačelnik je samo formalni, krajnji potpisnik, koji izvršava odluku Skupštine. No, do sada je Skupština samo određivala visinu iznosa para za sport, bez rasprave o tome gde će taj novac konkretno da ode.
O svemi je, dakle, Stojčić odlučivao sam?
– Danas, gradonačelnik prikuplja zahteve sportskih organizacija, i ispada da on sam određuje ko će koliko para dobiti. Teorijski je bilo moguće da se samo jednom sportskom kolektivu prenese svih 80 miliona dinara opredeljenih za sport, a da niko drugi ne dobije ništa. Iza tako potrošenih para nisu stajali izveštaji, niti je Skupština bila upoznavana sa načinom na koji je novac potrošen. U takvoj situaciji, bilo je potrebno da gradonačelnik inicira donošenje skupštinskih odluka kojima bi se uredili načini trošenja tih para, i konačno, mehanizmi kontrole njihovog trošenja. Sve do danas, niti su takve odluke donete, niti je je gradonačelnik tražio njihovo donošenje. Trošnje bužetskih sredstava se nastavlja na stari način, protivno ne samo zakonu, već i budžetskim aktima, pa i koalicionom dogovoru koji je po tom pitanju postignut.
Direktno, krši li Stojčić zakon ili ne?
– Mislim da je potpuno jasno – zakoni o sportu i kulturi se ovde nedvosmisleno krše, baš kao i odluke o budžetu, koje bi morale da za sve budu zakon. Namera DS je da trošenje para uvede u zakonske okvire, da se zna za šta su, i na koji način, trošene pare građana. Pojedini funkcioneri beže od uvođenja reda, i protive se transparentosti u trošenja novca.
Na koje funkcionere to mislite?
– Smatram da sam imenovao najodgovornijeg funkcionera u prednjem izlaganju.
Šta DS može u ovom času da učini da poslovanje Grada uvede u legalne tokove?
– DS unazad više od mesec dana zahteva sastanak koalicionih partnera, kako bi se zajednički dogovorili o uklanjanju ovakve prakse. Danas, kada budžetski priliv nije dovoljan, dolazi se u situaciju da pojedini korisnici ne mogu odmah dobiti sredstva koja su im određena. U takvoj situaciji, mimo odluke o budžetu, jedino gradoonačelnik odlučuje kome će pare otići. I ovde DS traži od patnera da se uvede red, da se odrede prioriteti u trošenju novca kada ga nema za sve dovoljno, a ne da o tome odlučuje jedan čovek.
Ali, šta u situaciji kada poštovanja zakona nema? Kakve su mogućnosti DS-a za delovanje?
– DS je uspeo da svoju ideju o uvođenju revizora, koji bi kontrolisao završni račun Grada, sprovede u delo, skupštinskom odlukom. Ne odustajemo od ideje da uvedemo red u ovu oblast. Smatramo da je revizor dovoljan mehanizam koji će omogućiti da se svačiji rad proveri.
Zašto niste tražili revizora posle prve godine vaše vlasti?
– Objasnili su nam tada da je to skupo, i da za tu godinu revizija nije potrebna. Tada smo na to pristali, ali smo i najavili da će uvođenje revizora biti naša obaveza.
Postoji li način da Skupština postane zaista važan politički faktor dok su socijalisti na vlasti?
– Mi smo kao odbornici DS pokrenuli mnoga važna pitanja. Ja sam lično pokrenuo pitanje dodele jednokratnih novčanih pomoći najsiromašnijima. Branimir Stojančić, predsednik Komisije za dodelu tih sredstava, uzeo je sebi za pravo da ne zakaže ni jedan sastanak Komisije, nego je, koristeći se izuzetkom, sam odlučivao o svemu. Izuzetak se sastoji u tome da on ima pravo da nekada sam odluči o dodeli para, ali samo u hitnim slučajevima. On je to pravo koristio čitave godine i sve slučajeve pretvorio u hitne. Ukazali smo da je to grubo kršenje zakona, i na ispravljanju tog problema insistiramo.
Koji su to najeksplicitniji primeri negativnog načina trošenja novca, pored već iznetih?
– Ono na čemu insistiramo u DS nije da li neko troši previše ili premalo, nego je problem kako se tih 80 miliona za sport usmeravaju prema korisnicima i ko o tome odlučuje. Zakon je jasan – mora da postoji akti Skupštine koji će određivati sve. Mi takvog akta nemamo, što dovodi do svih daljih problema. Možda je sve u redu, možda treba i više novca, ali o tome Skupština ne odlučuje, a morala bi.
U takvoj situaciji, koja rešenja nudi DS, a da ona nisu praktično opoziciona?
– O samom položaju DS-a u vlasti odlučivaće Gradski odbor, kada za to dođe vreme. Uskoro ćemo, sigurno, imati i koalicioni sastanak, i ima vremena da se posle toga donesu važne odluke. Naši istupi ne znače da DS treba da deluje kao opozicija. Uostalom, država ima mnoge mehanizme da natera sve da poštuju red i zakon.

NEĆEMO PRAVITI KOMPROMISE

Nećete valjda podnositi krivične prijave protiv gradonačelnika?
– Nisam govorio o krivičnim prijavama. Govorio sam o revizoru i kontroli trošenja sredstava.
Da, ali šta ako je politika ovde jača od zakona?
– O tom potom, da ne idemo mnogo unapred.
Ako ste vi u pravu, i ako to potvrdi revizija, neko će morati da odgovara?
– Da sačekamo nalaz revizora, pa da onda po njemu donosimo zaključke. Uglavnom, po pitanju poštovanja zakona DS nema nameru da pravi bilo kakve kompromise.
Mislite li da, posle svega, stvari u lokalnoj vlasti mogu da se dovedu u red, ili da za to ipak nema volje?
– Kao pravnik, znam da zakon pre ili kasnije uvek pobedi. Nas narod nije birao da nešto radimo po zakonu a nešto ne. A nema preče obaveze od uvođenja reda u trošenje para. Najlakše bi nam bilo da „kuliramo“ i čekamo kraj mandata, ali to nije naš način delovanja. Svesni smo težine problema sa kojim smo se uhvatili u koštac, ali, građani to od nas očekuju. Ipak mislim da ćemo postići dogovor i kompromis, ali isključivo u duhu zakona.
Kako dalje sa socijalistima?
– To je naš partner i na republičkom nivou, i ovde, i mi nemamo nikakav problem oko te koalicije, postoje čak i određeni razgovor o dugoročnijoj saradnji. Nema nikakvih ideoloških problema među nama, čak mislim da imamo više zajedničkih tačaka nego razlika. Ono što nas čini glasnijima od ranijih partnera SPS-a je drugačiji nivo odgovornosti, jer mi imamo veliki broj odbornika, što ranije nije bio slučaj. Zato mi i insistiramo na dogovoru i kompromisu, i nadamo se da će on biti postugnut bez ozbiljnih nesporazuma.

PROFIL
Nešić je rođen 1966. godine u Vranju, gde je završio osnovnu i srednju školu. Pravni fakultet u Nišu završio je sa prosekom 9,84, i sve četiri godine proglašavan je za studenta generacij. Od diplomiranja radi kao advokat u porodičnoj kancelariji. Od kraja 90-ih godina uključuje se u SPO, gde je bio na više važnih funkcija, a bio je i kandidat stranke za poslanika. Posle republičkih izbora 2007. godine prelazi u DS, gde je član Gradskog odbora i šef odborničkog kluba stranke u lokalnom parlamentu. Smatra se da je jedan od bolje situiranih ljudi u svojoj branši, pa i šire. Oženjen je i ima punoletnu ćerku.