Kad dođu Nemci

Eko Taxi Vranje

Kad dođu Nemci

Sasvim slučajno, dok je sa Negovanom uživao u čarima roštilja, Antić je čuo zanimljiv razgovor za drugim stolom ugostiteljskog objekta. Posle je sve bilo lako



Da realizacija mnogih velikih ideja u ovoj zemlji započinje u kafani, dokazali su nedavno Zoran Antić i Negovan Stanković. Legenda kaže da su se ova dvojica funkcionera vranjkih socijalista zadesili sasvim slučajno u jednom beogradskom ugostiteljskom objektu gde se, dok su oni jeli banjalučki ćevap, za susednim stolom vodila živa diskusija nekih ljudi (ispostavilo se da imaju veze sa firmom Rex Corporation o projektu upravljanja komunalnim otpadom, te nameri da ga to preduzeće impelementira u više srpskih gradova pod nazivom „Otpad u energiju“.
Zaintrigirani zgodnom pričom o vrhunskoj tehnologiji koja neutrališe i prerađuje sve vrste otpada, naši su se politički prvaci odvažili da se predstave, pređu za susedni astal i raspitaju se detaljnije o svemu. Pošto su Beograđani shvatili s kim imaju čast razgovarati, bitilateralni kafanski pregovori poprimili su u nastavku priče ozbiljniju notu.

OD KAFANE DO MALE SALE

S tim u vezi „korporacija“ (koja, začudo, prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre ima samo jednog zaposlenog radnika, vidi okvir) 19. marta ove godine šalje tzv. „pismo o namerama“ gradonačelniku Vranja Miroljubu Stojčiću. Predsednik nazovi korporacije, izvesni Zlatomir Radonjić koji živi u Minhenu, potpisuje se lično ispod teksta „namera“, objašnjavajući detaljnije da je na osnovu sagledavanja potreba Vranja ta firma zaključila da je našem gradu neophodna izgradnja najsavremenijeg postrojenja (grinfild investicija) za neutralizaciju svih vrsta otpada.
U tom pismu se, između ostalog, objašnjava da ceo koncept podrazumeva formiranje zajedničkog preduzeća sa Beograđanima na principu „javno privatno partnerstvo“, a po BOT modelu („izgradi – otplati – prenesi“) na period od petnaest godina.
Ova se ideja očigledno dopala našoj vlasti, pardon socijalistima (jer demokrate nisu uključene, vidi okvir), pa brže-bolje Zoran ANTIĆ, u ulozi moderatora, šalje cirkularno pismo svim značajnim faktorima na lokalu obaveštavajući ih da će ljudi iz !Rex-a 25. marta ove godine održati prezentaciju projekta „Otpad u energiju“ u maloj skupštinskoj sali. Antić je u tom dopisu napomenuo i da bi drugi deo prezentacije predstavljalo približavanje Vranjancima „Projekta uštede kod javne rasvete“ primenom takozvane LED tehnologije (instaliranje LED rasvetnih glava na već postojeće stubove koji štede struju).
Najavljeni „tim ljudi“ iz Rex-a na tom skupu objašnjava Vranjancima celu stvar. Zapravo, neki inženjer (Jovan Bijelić) čije reference nismo uspeli detektovati preko internet pretraživača Google hipotetički i teoretski govori o stvarima koje nikada nisu primenjene u praksi u Srbiji. Takvo stanje stvari, odgovarajući na novinarsko pitanje, priznaje i Željko RADONjIĆ, rođeni brat vlasnika Rex-a.
– U Srbiji nismo realizovali ovakve projekte. Država donedavno nije imala zakonsku regulativu za ovu oblast, a ni podzakonske akte. Tek su decembra 2009. stvorene pretpostavke da ovaj projekat bude ekonomski održiv, između ostalog i zbog toga što je cena struje ovde u odnosu na regiju niža – kaže Radonjić.
Kako da, međutim, neko ko sve ovo posmatra sa strane poveruje u reference firme koja se, najpre, nikada nije bavila ovim poslovima, a potom ne nudi dokaz o partnerskom odnosu sa nekim referentnim partnerom u inostranstvu.
– Partneri smo nemačke firme Belwether Gasification Tehnologies (u daljem tekstu „Belveder“) i imamo saradnju sa fondovima EU, obezbeđenu tehnologiju i finansijska sredstva za izgradnju kompletnog postrojenja – uverava nas rođeni brat vlasnika !Rex-a.

REFERENCE U MAGLI

Dobro, ali, garantuju li Beograđani nekakvim papirima i sertifikatima svoju referentnost za realizaciju ovog složenog projekta, odnosno poslovni odnos sa tim „Belvederom“.
– To ćete morati da se raspitate – samouvereno će Radonjić – ili odite na sajt „Belvedera“.
Na sajtu se Rex uopšte ne pominje. Ipak, ugovor ili papir sa „Belvederom“ ključan je za celu priču.
– Ne, ne – izbegava direktan odgovor na pitanje Radonjić – ne bih se ja upuštao u to. Kažem vam, kome treba da naše reference proveri, on ode na sajt „Belvedera“ (tamo su samo reference Nemaca, p.a.). Kad dođe do dogovora, kada se bude radila studija o izvodljivosti, mi priložimo sertifikate, bonitete i sve potrebne papire. Kad sve pripremimo, onda dođu Nemci sa kojima imamo ugovor.
Koje bi bile obaveze Vranja i koliko će to koštati grad? Prema rečima Radonjića, Vranje neće dati ni dinara.
– Grad je samo dužan da obezbedi adekvatno građevinsko zemljište (prema studijama i ponudi), izradi lokalni i regionalni plan, obezbedi dozvole i rešenja za nesmetanu izgradnju postrojenja – veli Radonjić.
Međutim, zar ne košta ta infrastrutura za zemljište. Valja obezbediti priključke, izgraditi prilazni put, obezbediti tzv. „tiping taksu“ za zbrinjavanje, papire, studiju o izvodljivosti, dozvole, procenu uticaja, platiti lokalne poreze, prireze, takse. S druge strane, ko garantuje da će Rex zaista obezbediti investitore koji će platiti sve ateste, opremu, tehnologiju i stoprocentno finansirati izgradnju, imajući u vidu da celu priču ne možemo porediti ni sa čim sličnim u Srbiji. Šta ako na pola projekta kažu – nema para, nema investitora! Pa, onda, opština sama, a već bismo ovim projektom praktično bacili sanitarnu deponiju „Meteris“ (čija je izgradnja trajala godinama i potrošene su velike pare) u vodu. Radonjić kaže da nema razloga za brigu.
– Nudimo gradu procenat čiste dobiti za period od petnaest godina. Postrojenje se za to vreme preventivno, tekuće i investiciono u potpunosti održava i mi za to odgovaramo. Posle toga ostaje lokalnoj samoupravi – garantuje Radonjić.
Ipak, zaista bi bilo čudno da grad Vranje uđe u ovaj aranžman bez detaljnih provera sa kim to posluju. Tim pre što je IMG tehnologija za preradu komunalnog otpada novina i u svetu jer se primenjuje tek od 2005. godine. A kafana?! Pa, ipak, ona služi za neke druge stvari…


FIRMA RASUTIH LjUDI
Prema podacima dostupnim na sajtu Agencije za privredne registre (APR) preduzeće Rex Corporation DOO Beograd registrovano je u oktobru 2005. godine sa upisanim kapitalom od 6.000 evra. Delatnost – prodaja delova i pribora za motorna vozila. Zastupa ga direktor Zlatomir Radonjić, dok se kao zamenik vodi izvesni Miodrag Stojanović. Uvidom u finansijske izveštaje dostupne na sajtu APR, firma je u 2007. godini imala 7 zaposlenih i ostvarila prihod od 4,8 miliona dinara. Nije imala neto dobitke, ali je ostvarila neto gubitak od 1,1 milion dinara. Već prema izveštaju za 2008. vidimo da firma ima samo jdnog zaposlenog, uz više nego duplo manji prihod – 2 miliona dinara.
Pitamo se kako firma koja posluje vrlo skromno, sa samo jednim radnikom, može izgraditi postrojenje (praktično fabriku) za preradu otpada u energiju.
– Imamo rasute ljude koji su svi tu negde, bave se drugim poslovima od kojih žive, ali će kad bude postignut dogovor oni postati deo tima koji smo već oformili za taj projekat. Onog trenutka kada, recimo, postignemo dogovor sa Vranjem, sredstva investitora prebaciće se Rex-u. Mi sa Nemcima oformimo stručni tim koji će ući u projektovane troškove. Vučemo ljudske resurse iz više građevinskih firmi, ali ne bismo da se pre dogovora izlažemo troškovima – objašnjava Radonjić.

IGOR ANDONOV
NIJE BIO TAKAV DOGOVOR
Igor ANDONOV, zamenik gradonačelnika i potpredsednik lokalnog DS, kaže da je u vreme prezentacije Rex-a bio poslovno u Beogradu, ali da ne bi prisustvovao tom skupu čak i da je bio u Vranju.
– Lično sam u proteklom periodu bio u čestim kontaktima sa Ministarstvom za ekologiju i zaštitu životne sredine u vezi interesovanja nekih firmi da grade takva postrojenja u Vranju. Iz ministarstva smo dobili savet da se ne upuštamo u te stvari sa pojedinim firmama na svoju ruku. Obećano nam je da će, pod kontrolom stručnjaka ministarstva, za naš grad biti upriličena prezentaciju u Beogradu gde bi svi zainteresovani imali po pola sata da našoj gradskoj upravi prezentuju svoje namere i projekte. Onda sam odjednom dobio poziv Zorana Antića da prisustvujem nekoj prezentaciji u Vranju što je na mene delovalo kao grom iz vedra neba. Ne znam odakle sada taj Rex – čudi se Andonov.

ZORAN ANTIĆ
POSLOVNA TAJNA

– Pregovori su poslovna tajna. Imamo dogovor sa Beograđanima da ništa o mogućem poslu ne govorimo do daljeg. Mogu samo da kažem da bismo realizacijom projekta mnogo dobili, ogromnu uštedu i da bi grad od toga imao velike koristi.

RESURSI, TEHNOLOGIJA I EKONOMIČNOST
Ukoliko bi bilo izgrađeno ovo posrojenje bi, navodno, zaposlilo četrdesetak ljudi direktno i 30-50 indirektno. Iz procesa prerade jedne tone otpada (od otpada koji se ne upotrebi kroz reciklažu), dobija se 1 Mwh električne, odnosno 1 !Mwh toplotne energije (u prevodu 1 tona otpada=0,3 tone nafte ili 0,5 tone uglja. Cena jednog megavata električne energije je 85 evra prema tzv. „fid-in tarifi“ za proizvedenu struju iz otpada prema uredbi Vlade Srbije. Ako recimo imate postrojenje za preradu 60.000 tona (za 200-250.000 stanovnika što je područje reda veličine Pčinjskog okruga) na godišnjem nivou, bruto prihod od prodate struje, tiping takse za zbrinjavanja i prodate toplotne energije na godišnjem nivou navodno je oko 9 miliona evra, tvrde u Rex-u.



  • Ostavi komentar