Kao ilustracija neka posluži šta je između ostalog nađeno na dnu jezera prilikom njegovog pražnjenja: na stranu ambalaža svake vrste, i staklena i plastična, ali tu je bio potopljeni čamac, šporet, bicikl, i krevet!
-Probijeni su svi rokovi – kaže Predrag STOJKOVIĆ, šef odborničke grupe SRS u Skupštini grada Vranja – za završetak radova na Aleksandrovačkom jezeru. Takođe, višestruko su premašena sredstva koja su bila predviđena predračunom radova.
-Da, probijeni su rokovi i premašena sredstva – odgovara pak Igor ANDONOV, zamenik gradonačelnika Vranja – ali nipošto ne našom krivicom. Osim toga, ni jedan jedini dinar za revitalizaciju jezera nije otišao nenamenski, niti je uzet iz gradskog budžeta.
I tako se, po ko zna koji put, u opšti interes grada i njegovih građana umešala politika, i cela priča oko Aleksandrovačkog jezera dobila je jake političke implikacije.
EKSTREMNI SPORTOVI
Inače, Aleksandrovačko jezero je formirano 1964. godine kao veštačka akumulacija i prvobitna namena mu je bila navodnjavanje voćnjaka i povrća u okolnim selima, a pripadalo je kombinatu „Poljoprodukt“, koji je u međuvremenu propao, pa je brigu o jezeru preuzela Opština Vranje. Tako je jezero izgubilo svoju prvobitnu namenu i vremenom sve više dobijalo funkciju rekreacije i ribolova. Bilo je to omiljeno izletište Vranjanaca, udaljeno samo sedam kilometara od grada. Koliko je, međutim, opština vodila brigu o jezeru, znaju meštani, posetioci i vikendaši, pa se jezero pretvorilo u običnu baruštinu, opasnu po život; njegovo trajanje obeležilo je nekoliko katastrofalnih pomora ribe, i više slučajeva davljenja kupača. Jedini koji su koliko-toliko brinuli o jezeru bili su ribolovci, okupljeni oko svog Društva „Južna Morava“, koji su u okviru svojih znanja i mogućnosti poribljavali jezero i sadili zelenilo oko njega.
Sa dolaskom sadašnje garniture na vlast u gradu, pre svega DS, rešeno je da se jezero revitalizuje, i to poprilično ambiciozno. U januaru 2008. godine, referentni Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ iz Beograda izradio je obimnu studiju o revitalizaciji Aleksandrovačkog jezera, a radovi su posle javnog tendera povereni Preduzeću za puteve iz Vranja. Početna vrednost radova, koji su podrazumevali pražnjenje jezera, čišćenje mulja, obezbeđivanje protoka vode iz Donjootuljske reke, poribljavanje, te kompletnu infrastrukturu, koja bi uključivala sportske terene, trim staze, igrališta za decu, šetališta, parkinge i ugostiteljske objekte, bila je 33,5 miliona dinara, od kojih su 24 od Republičke direkcije za vode, a 9,5 od Fonda za zaštitiu životne sredine. U priču su se umešale i nevladine organizacije iz oblasti ekologije, koje su edukovale meštane okolnih sela, Aleksandrovca i Kupininca o značaju projekta i vajdi koju će imati od revitalizacije. Radovi su počeli na jesen 2009. godine, i tebalo je da budu već završeni.
Međutim, Aleksandrovačko jezero je i danas jedno veliko gradilište, do koga se stiže nečime što se samo uz najbolju volju može nazvati putem. Onde i buldožer ide uz veliki rizik, a mimoilaženje dva putnička vozila ravno je avanturi. Na sve strane glib, pesak i šoder, građevinske mašine, dok ljudi nema na vidiku. Ne zna se kada će se radovi na jezeru završiti, i ono biti predato na upotrebu građanima.
-Greška je u startu – kaže Stojković – prvobitna namena, navodnjavanje, potpuno je zapostavljena, a sekundarna, sportski ribolov i ruralni turizam, može da se ovaploti samo za ekstremne sportove, jer je jezero nebezbedno za plivanje. Drugo, krenulo se sa cifrom od oko 30 miliona dinara, a sigurno će do kraja probiti i celih 100 miliona. Projekat je u redu, šta je naručilac tražio, to je i dobio; međutim ili se nije radilo po projektu, ili je došlo do nekih „nepredviđenih“ okolnosti. Ako je po projektu bilo predviđeno vađenje 35.000 kubika mulja, a izbačeno duplo više (a i to je pod znakom pitanja), zašto cena nije duplirana, nego učetvorostručena?!
-Do sada odobrena sredstva – kaže Andonov – iznose 73 miliona dinara, a utrošeno je 60 miliona. Ni jedan dinar nije uzet iz gradskog budžeta, investitori su EKO fond i Republička direkcije za vode. Finansijski plan je probijen, jer je projektom predviđeno vađenje 35.000 kubika mulja, a izvađeno je duplo! Po projektu, taj mulj je trebalo da bude deponovan najviše kilometar od jezera, ali tolika količina je morala da bude izvožena na dalje lokacije, Zlatokop, Pavlovac, što je povećalo troškove i produžilo rokove. Inače, sve je izvođaču radova, PZP, isplaćeno na vreme.
78 TOPOLA
Stojković podseća da je Andonov za skupštinskom govornicom jesenas „samouvereno izjavio“ da će jezero biti završeno do Nove godine.
-Evo već i aprila – kaže Stojković – a još uvek ničega nema, pa može da se postavi pitanje – na koju je to Novu godinu Andonov mislio? Da ih nije iznenadio sneg u decembru, možda su oko Nove godine očekivali 35 celzijusa? Pri tome, nije izvađen sav mulj iz jezera, već samo po obodima, a započeli su sa punjenjem akumulacije, da to zataškaju.
Andonov objašnjava da put nisu hteli da prave, da se ne bi oštetio od teških mašina.
-Čim radovi budu gotovi, odmah pristupamo asanaciji puta. Što se tiče radova, republika kao investitor vrši projektantski nadzor, i tu nema improvizacija. Tvrdim da je sav mulj iz jezera izvađen, ali ti „znalci“ ne razlikuju mulj, koji je crne boje, od gline, koja je svetla.
Jedino su ribolovci, tvrdi Stojković, vodili računa o jezeru, poribljavali ga i sadili zelenilo.
-Kad su radovi počeli, posečeno je 78 stabala topole, koja je veoma skupo industrijsko drvo. To su ribolovci sadili, a niko ih povodom seče nije ništa pitao. Sumnju izaziva podatak da su posečena stabla smeštena na stovarištu privatnog preduzeća. Takođe, ribolovci su i poribljavali jezero o svom trošku. Prilikom njegovog pražnjenja, firma „Ribničar“ iz Sremskih Karlovaca premestila je riblji fond na Jovačko jezero. Ribolovce sada niko ne konsultuje, a oni sa pravom traže da se jezero poribi u onoj količini kojom je raspolagalo pre pražnjenja.
No, to neće ići baš tako.
-Isključivo zakonsko pravo poribljavanja jezera ima onaj ko upravlja vodama, a to su u ovom trenutku OOSR „Veternica“ i OOSR „Vlasina“. Ne sme se više dozvoliti neplansko, stihijsko poribljavanje. Ove nadležne institucije izaći će na jezero, uraditi elaborat, što se nije radilo decenijama, pa su ga ribolovci sami poribljavali. Sada se situacija menja, pa i poribljavanje ulazi u opšti zakonski kontekst, da sve bude po standardima. Jezero više neće moći da poribljava ko i kako hoće, jer će se izbegavati vrste označene kao uslovno štetne u lancu ishrane. Očekuje se i dolazak stručnjaka iz Agencije za zaštitu prirode, koji bi trebalo da ispitaju mogućnost da se Aleksandrovačko jezero sa bližom okolinom proglasi za zaštićeno prirodno dobro, što bi mu donelo status nacionalnog parka – kaže Srđan VASILjEVIĆ, pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu i ekologiju
– A što se tiče topola – nastavlja on – ta stabla smo morali da posečemo. Prema stručnim analizama, topola preko korena ispušta određene supstance koje stvaraju štetne alge koje uništavaju riblji fond.
-Obezbediš 100 miliona dinara – žučan je Andonov – i to iz republičkog budžeta, ni dinar iz gradskog, i onda se nađu neki „inženjeri“, i konstruišu političku priču. Uređenje jezera se 30 godina obećava, i niko prstom nije mrdnuo, nego su svi mirno gledali ekološku katastrofu. I sada, kada se najzad krenulo sa nečim, javlja se, recimo, problem topola! Za njihovu informaciju, ako im je baš do topola, stabla su na stovarištu izvođača radova, PZP Vranje, i za njihovu prodaju biće raspisana licitacija. Ali, i pored opstrukcija, mi idemo dalje – van projekta, tražili smo od Direkcije dodatnih šest miliona dinara za pošljunčavanje okoline jezera, i još devet za branu na Donjootuljskoj reci, kako bi jezero imalo vode i u toku leta, sa sedam uliva u akumulaciju, i gejzir na sredini jezera, što će koštati još dva miliona. U planu je i dgruga faza izgradnje, igrališta, tereni, trim staze, ali tu već ne možemo da očekujemo novac od Direkcije, već ćemo projekat predstaviti Ministarstvu za turizam, gde su naši koalicioni partneri, G 17, da nam odobre dodatna sredstva; već smo u pregovorima, kao i sa SPS. Kad bi se Mrkonjićevo Ministarstvo za infrastrukturu uključilo u priču, da napravi puteve do i oko jezera, to bi bila idila!
Sve može da bude idilično, ako ima dobre volje, ali ako jezero sami ljudi ne čuvaju, sve će trajati tri-četiri godine, pa jovo nanovo. Kao ilustracija neka posluži šta je između ostalog nađeno na dnu jezera prilikom njegovog pražnjenja: na stranu ambalaža svake vrste, i staklena i plastična, ali tu je bio potopljeni čamac, šporet, bicikl, i krevet!
TAMO GDE SU SE GUŠTERI PARILI
-Očekujem makar – kaže Zoran STOJANOVIĆ, vlasnik restoran „Splav“ na Aleksandrovačkom jezeru – da će biti bolje nego što je bilo. Ali, pored toga što se jezero uređuje, bitno je da do njega može bezbedno da se stigne. Znači, dobar put je preduslov za razvoj turizma ovde, jer sada može da se dođe samo pešice ili biciklom. Shodno mojoj profesiji, ja to tako posmatram: em čovek ne sme da pije zbog strogog zakona, em rizikuje da pokvari vozilo. Pa šta će onda ovde? Uostalom, i kad bude gotovo, u restoran će dolaziti isti oni koji su i do sada dolazili. Porodični ljudi ponesu roštilje, svoje piće, nema tu neke zarade; jedino sada, pošto nema više hladovine od onih topola, možda promet nešto poraste.
U prodavnici u Aleksandrovcu, trojica meštana komentarišu revitalizaciju Aleksandrovačkog jezera:
-Ne verujem da je sav mulj isteran, gledao sam ja komione šta voze, idu prazni, više bi stalo u traktorsku prikolicu. A koliko košta jedna tura? Pa ako ga čistiš, čisti ga ljudski, a ne opet za tri četiri godine!
-Ma ko pita selo, ko sme da misli ovde? Za selo, jedina vajda je ako nam naprave put, pa ovde ni traktor ne može da prođe, a kamoli turista kolima. I uopšte, infrastruktura je katastrofalna. Ko će da letuje bez pijaće vode i kanalizacije?
-Jedino će da imaju korist vlasnici njiva pored samog jezera; tamo, gde su se gušteri parili, sada metar kvadratni košta 15 evra, i još će da raste. A pare, ko je uzeo pare, to mi seljaci ne znamo, vi u Vranju bi to trebalo bolje da znate. Pare ovde sigurno nisu.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.