Vrhovni sud konstatovao propuste vranjskih sudija

Istragu oko privatizacije „Jedinstva“ pratile nezakonite odluke nekoliko vranjskih sudija u korist osumnjičenih direktora, konstatovao Vrhovni sud. Nezavisni sindikat „Jedinstva“ u nastavku podneo krivične prijave protiv sudija Nade Čović, Dragane Stanković-Tasić, Dobrinke Stamenković, Ankice Djorđević i Slobodana Ljubića

UGS Nezavisnost vranjskog autotransportnog preduzeća „Kavim-Jedinstvo“ DOO, borbeni, uporni i, kao takav, ne baš omiljeni sindikat za bilo koji menadžment, ponovo diše za vratom bivšem rukovodstvu firme. Pojedinci iz menadžerskog tima sa Draganom Stojanovićem na čelu, nakon što su gotovo pali u zaborav, zahvaljujući sindikalnoj upornosti opet su zanimljivi u međuvremenu reformisanom pravosuđu.
Zloupotreba nad zloupotrebama (pored afera OMV, Tron, „platne kartice“, „ćerke firme“) bila je privatizacija firme, smatraju u „Nezavisnosti“. Da bi se shvatilo zbog čega, mora se pratiti hronološki sled događaja. Dana 28. januara 2005. godine oglašava se prodaja preduzeća. Mesec i po kasnije, 10. marta iste godine, 70 odsto vlasničkog kapitala kupuje konzorcijum fizičkih lica za 105 miliona dinara. Kupoprodajnim ugovorom konzorcijum (sastavljen od 304 radnika i više rukovodilaca predvođenih Stojanovićem), između ostalog, preuzima obavezu da u roku od godinu dana u preduzeće investira milion evra. Insistira se, naravno, da investicija bude u osnovnim sredstvima. Od preuzimanja te obaveze kreću sporni događaji.
Firma za godinu dana kupuje četiri autobusa i dva minibusa (vrednost 89,5 miliona dinara). Konzorcijum to Agenciji za privatizaciju prezentira kao ispunjenje investicione obaveze. „Kvaku“ uočava UGS Nezavisnost koji podnosi krivičnu prijavu, a potom i zahtev za sprovođenje istrage kao supsidijarni tužilac, ukazujući nadležnim organima da su navedeni autobusi kupljeni kapitalom subjekta privatizacije (firme), a ne konzorcijuma (u momentu prodaje „Jedinstvo“ imalo još oko 300 radnika van konzorcijuma).

KONZORCIJUM PROTIV FIRME

U nastavku priče, napominje Aleksandar JANjIĆ, potpredsednik UGS Nezavisnost, direktor Stojanović podnosi Agenciji za privredne registre zahtev za upis nastale promene u kapitalu.
– On, takođe, traži da se za iznos od 89,5 miliona dinara navodnih investicija odobri nova emisija akcija članovima konzorcijuma. Time on pokušava da uveća bogatstvo članova konzorcijuma, iako zapravo nije reč o njihovom, već kapitalu cele firme, tj. subjekta privatizacije – naglašava Janjić.
Trgovinski sud u Leskovcu decembra 2006. godine poništava odluke UO „Jedinstva“ usmerene u tom pravcu. Računovodstvu i revizorskoj kući „Revizija Plus-Pro“ DOO tadašnje rukovodstvo (koje praktično oličava konzorcijum) servira zapisnik o prijemu autobusa iz maja 2005. koje su potpisali rukovodilac Božidar Krstić, te članovi komisije Goran Stojanović, Stojadin Tomić i Zoran Ristić. Sindikat podnosi krivičnu prijavu protiv pomenute „četvorke“. Leskovačko Okružno tužilaštvo (gde su pre dve godine delegirani svi predmeti protiv direktora „Jedinstva“ radi objektivnosti jer su supružnici Milan i Sunčica Božilović u to vreme okružni tužilac u Vranju, odnosno finansijska direktorka „Jedinstva“) odbacilo je prijavu.
Sindikat poseže za zahtevom za sprovođenje istrage kod Opštinskog suda u Vranju povodom istog slučaja. Istražni sudija Nada Čović smatra da nema mesta istrazi i po procesnim ovlašćenjima traži potvrdu svog stava u vidu odluke Vanraspravnog veća istog suda.
– Veće kojim je predsedavala sudija Dragana Stanković-Tasić, a kao članovi veća učestvovale sudije Dobrinka Stamenković i Ankica Djorđević, 7. aprila 2008. godine donosi rešenje po kome nema potrebe otvarati istragu protiv pomenute četvorice za krivično delo falsifikovanja službene isprave. Pojašnjava se da su osumnjičeni samo imali obavezu da konstatuju prisustvo autobusa u krugu firme, a da je potpuno nebitno da li su autobusi nabavljeni sredstvima konzorcijuma ili preduzeća – obrazlaže tadašnji stav suda sindikalac Janjić.
Sledi žalba sindikata, ali identičnu odluku-rešenje donosi veće višeg, Okružnog suda, sa sudijom Slobodanom Ljubićem kao predsedavajućim. Ovakve odluke sudova neprihvatljive su za UGS Nezavisnost. Traže rerakciju Republičkog javnog tužilaštva. To ima efekta. Republičko tužilaštvo dobija spise predmeta i 31. decembra 2008. podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pomenutih rešenja Opštinskog i Okružnog suda u Vranju. Tadašnji zamenik republičkog tužioca Ružica Janić konstatuje „bitne povrede krivičnog postupka“.
– Iz obrazloženja rešenja nije jasno da li sud smatra da krivično delo koje se stavlja na teret osumnjičenima nije krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti ili pak nema dokaza da su osumnjičeni učinili pomenuto krivično delo, što rešenje čini u potpunosti nerazumljivim – konstatuje Janićeva.
Vrhovni sud Srbije 26. marta prošle godine donosi presudu kojom se usvaja ovaj zahtev i konstatuje da je u rešenjima Opštinskog i Okružnog suda u Vranju „povređen zakon u korist okrivljenih“.

SINDIKAT PROTIV SUDIJA

– Opštinski sud u Vranju povredio je zakon jer se upustio u analizu činjeničnog stanja i dokaza, iako na takvo postupanje u ovoj fazi postupka sud nije ovlašćen. Ovlašćenje se svodi samo na ocenu da li zahtev navodi dovoljno dokaza da potkrepi osnovanu sumnju, dok činjenično stanje može biti utvrđeno jedino izvođenjem dokaza na glavnom pretresu (kad počne suđenje, p.a.). Sud je, znači, primenio zakon koji se ne može primeniti – presudilo je veće Vrhovnog suda kojim je predsedavao sudija Dragomir Milojević.
Okružnom sudu se, pak, zamera što „nije otklonio povredu zakona načinjenu prvostepenim rešenjem“.
No, ovakva konstatacija najvišeg srpskog suda nije dovela do zadovoljenja „apetita“ UGS Nezavisnost. Naime, zahtev za zaštitu zakonitosti praktično predstavlja samo moralnu satisfakciju u slučaju kada je podignut na štetu okrivljenih (direktora). Tačnije, njime se samo utvrđuje postojanje povrede zakona, ne dirajući u pravosnažnost pređašnjih odluka, u ovom slučaju vranjskih sudova (setićemo se slične situacije u Aferi Pahomije, p.a.)
UGS Nezavisnost, ipak, ne ispušta slučaj i svoje sumnej u vezi ovog slučaja prenosi na sporne sudijske odluke. Podnosi krivičnu prijavu Republičkom tužilaštvu protiv petoro pomenutih sudija zbog kršenja zakona.
– Republički tužilac obaveštava nas 25. maja prošle godine da je za postupanje po prijavi delegirano Okružno javno tužilaštvo u Pirotu. Piroćanci su ažurni. Već od 22. juna 2009. u više navrata šalju pismene podneske Opštinskom sudu u Vranju. Insistiraju da im se dostave spisi predmeta K.br. 523/08, Ki. br. 121/08 i Kv.br. 147/08 „protiv okrivljenog Božidara Krstića i drugih“, a radi odlučivanja po krivičnoj prijavi protiv Nade Čović i ostalih četvoro sudija. Iz Vranja, međutim, ne dobijaju ništa – priseća se drugi potpredsednik „Nezavisnosti“ Srđan VELIČKOVIĆ.
Kada su početkom ove godine, nakon pravosudne reforme, to ponovo zatražili dopisom (13.1.2010.), nakon nedelju dana usledio je odgovor istražnog sudije Oštinskog suda u Vranju Marije Janićijević. Objasnila je da ovaj sud ne može udovoljiti zahtevu Piroćanaca „iz razloga što su spisi predmeta dostavljeni Okružnom sudu radi odlučivanja po žalbi 21. jula 2009. godine“, te da od tada nisu vraćeni. I konačno, Piroćanci se 21. januara ove godine obraćaju Višem sudu (donedavno Okružnom) u Vranju. Čeka se da konačno dobiju predmet radi odlučivanja po krivičnoj prijavi.
Što bi bilo jednostavno, kada može komplikovano?! Ipak, izgleda da se stvari zaista menjaju i da prava borba za utvrđivanje činjenica pod kojima se sve desilo tek počinje. Ovaj put sa nešto većim šansama za fer borbu.

NEDOSTUPAN
Prilikom pisanja ovog teksta pokušali smo da kontaktiramo i Dragana Stojanovića, ali do njega nismo uspeli da dođemo. Bivši direktor „Jedinstva“, koga zastupa izvesni advokat iz Beograda, prema nezvaničnim informacijama trenutno boravi u Crnoj Gori.

STOJANOVIĆ U APRILU NA SUDU
Krivično veće Opštinskog suda u Vranju (predsedavala sudija Dragana Ilić-Marković) donelo je 10. jula prošle godine rešenje kojim je kao „nedozvoljen“ odbacilo dodatni zahtev UGS Nezavisnosti za sprovođenje istrage protiv bivših direktora Dragana Stojanovića, Božidara Krstića, Dragomira Tomića, Borislava Lazarevića, Stojadina Tomića i Gorana Stojanovića koje sindikalci sumnjiče za „zloupotrebu službenog položaja“ u procesu privatizacije. Međutim, veće je u rešenju istovremeno konstatovalo da ima mesta sprovođenju istrage protiv osumnjičenog Dragana Stojanovića „zbog kršenja člana 63 Zakona o privatizaciji“. Tako bi Stojanović u istražnom postupku čiji je početak zakazan za 20. april trebalo da saopšti svoju odbranu pred ovim sudom.
– Zbog 350 radnika koji su ostali bez posla i njihovih porodica moramo istrajati u ovome. Ići ćemo, ako treba, do Strazbura – poručuje sindikalac Janjić.

ISTRAGA I PROTIV BOŽILOVIĆEVE
Više tužilaštvo u Leskovcu po delegiranoj nadležnosti pokrenulo je krivični postupak protiv bivšeg generalnog direktora Dragana Stojanovića (52), tadašnjeg direktora Pravnog sektora Dragomira Tomića (71) i predsednika UO Božidara Krstića, te Vuka Vujačića (38), direktora firme „Voćar Frut“ DOO Beograd i Dragoslava Joksimovića (48), zastupnika predzeća „Vila“ DOO Beograd zbog krivičnih dela „zloupotreba službenog položaja“ i „falsifikovanje krivične isprave“. Postupak je pokrenut zahtevom za sprovođenje istrage sindikata, nakon čega je istražni sudija još 14. maja 2008. godine doneo rešenje o istrazi. Saznajemo i da je, u međuvremenu, 27. marta došlo do proširenja istrage protiv Dragana Stojanovića u vezi sa ovim slučajem i da taj predmet u Leskovcu nosi oznaku Kt. br. 95/07.
– Imajući u vidu da istražni postupak po našem zahtevu još nije okončan, 15. marta ove godine urgirali smo kod vršioca dužnosti predsednika Višeg suda u Leskovcu kako bi se istražni postupak završio. U ovom predmetu Sunčica Božilović za sada ima status svedoka, a naknadno će se odlučiti o eventualnom proširenju istrage u odnosu na ovo lice – izveštava nas viši javni tužilac u Leskovcu Danilo BLAGOJEVIĆ.
Iz ovog tužilaštva saopštavaju nam i da se protiv Božilovićeve vodi krivični postupak u Osnovnom javnom tužilaštvu u Leskovcu u predmetu pod oznakom Kt.br. 1331/08.
– Viši javni tužilac u Leskovcu je 8. marta ove godine dao obavezno uputstvo postupajućem zameniku u tom predmetu da podnese optužni predlog protiv Sunčice Božilović zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja – kaže se u dopisu leskovačkog tužilaštva.
Kako su postupci u fazi istrage iz Leskovca nam nije saopšteno o kojim je konkretno slučajevima reč.