Pravosuđe ćuti osam meseci

Dalja sudbina slučaja po optužnici Višeg tužilaštva za krivična dela „ubistvo u pokušaju“ i „neovlašćeno držanje oružja i municije“ zavisi od odluke Vanraspravnog veća Višeg suda po prigovoru Tasićevog branioca. Problem je što odluke nema već osam meseci

Goran Tasić Gokče (38) optužen je u julu prošle godine da je počinio krivična dela „ubistvo u pokušaju“ i „neovlašćeno držanje oružja i municije“, a Ivica Vojinović Vojska (32) za „pomaganje učiniocu posle izvršenog krivičnog dela“ u vezi pucnjave kod kafića „Tropikana“ 17. septembra 2008. godine u kojoj je prostrelnu ranu butine zadobio Aleksandar Dimitrijević (30). Neuobičajeno je da se, nakon takve optužnice Višeg tužilaštva, u procesnom smislu u ovom slučaju nije desilo baš ništa i da je predmet, ako se tako može reći, u fazi hibernacije.
Kako je do toga došlo? Naime, na navedenu optužnicu ovog tužilaštva branilac optuženih Dragan NIKOLIĆ je blagovremeno podneo prigovor po kome Vanraspravno veće Višeg (tada Okružnog) suda nije odlučilo do danas. Inače se o tome u praksi odlučuje u vrlo kratkom roku.
– Tada smo samo dobili odgovor da je prihvaćeno jemstvo od 30.000 evra o puštanju Tasića iz pritvora, ali o prigovoru na optužnicu, podnetom u isto vreme, do danas ni reči – kaže Nikolić.
On ne očekuje da ga odluka suda po ovom prigovoru iznenadi.
– Kada je veštačenjem konstatovano da iz navedenog džipa nije moglo da se puca kroz otvoreni prozor na suvozačevoj strani, jer se na blindiranim vozilima fabrički fiksira staklo, tužilac je onda izmislio da je Tasić navodno to učinio otvorivši vrata džipa. Sam oštećeni je u istrazi kazao da je na njega nepoznati muškarac pucao kroz otvoreni prozor džipa. Mi smo od istražnog sudije tražili da sprovede rekonstrukciju događaja na licu mesta, međutim, to nije učinjeno. Tužilaštvo nema slučaj, nema ni indicija da je Tasić pucao, tako da je optužnica neodrživa – kaže Nikolić dodajući da očekuje odluku o obustavi postupka protiv njegovih klijenata.

ŠTA JE SA PRIGOVOROM

Iz Višeg tužilaštva saopštena nam je samo kratka informacija da je „krivični postupak u toku“.
– Obaveštavamo vas da nemamo informaciju da li je advokat okrivljenih uložio prigovor na optužnicu – objašnjeno nam je u pismenom dopisu ovog tužilaštva zbog čega nas upućuju da se obratimo Višem sudu u Vranju gde se predmet i nalazi.
Staniša MIHAJLOVIĆ, v.d. predsednika ovog suda, objašnjava da nema informaciju zašto o prigovoru nije odlučeno tokom prošle godine, pre reforme pravosuđa. Tada se predmet, prema njegovim rečima, nalazio kod bivšeg sudije ovog suda Gorana Despotovića.
– Od početka godine radimo zaista ažurno u svim postupcima. Predmet je dodeljen drugom sudiji i na njemu se intenzivno radi, tako da bi u najskorije vreme trebalo da bude odlučeno po prigovoru na optužnicu – nagoveštava Mihajlović.
Ovih dana pojavile su se spekulacije o tome da li je Tasić uopšte dostupan pravosudnim organima, imajući u vidu da se na to obavezao jemstvom od 30.000 evra. Naime, ono služi „kao garancija da će se optuženi redovno odazivati pozivima suda i da neće pobeći“, jer mu u suprotnom iznos položen u depozit suda propada i prisvaja ga država.
– Za 18. mart – kaže Mihajlović – bilo je zakazano suđenje po drugom predmetu u kome je Tasić takođe optužen (tereti se da je 24. jula 2003. godine u Ulici Petog kongresa pucao iz automobila u pokretu na Vranjanca Zorana Popovića Popa, p.a.) ali je suđenje, nakon što je on priložio podnesak da je na lečenju, odloženo za 28. april.
Ipak, držimo se aktuelnijeg slučaja vezanog za pucnjavu kod „Tropikane“. Sada je reformisano pravosuđe na velikom ispitu, posebno imajući u vidu da slučaj nije daleko odmakao.
U momentu kada je slučaj praktično neaktivan, podsetimo se šta se Tasiću i Vojinoviću optužnicom, koja čeka dalju sudbinu, konkretno stavlja na teret. Prvi je, tvrdi tužilaštvo, navodno 17. septembra 2008. oko 23.30 sati pucao u Aleksandra Dimirijevića u centru grada. Vojinović je navodno vozio džip „grand čiroki“ kojim su pobegli sa lica mesta. Dok dvojica osumnjičenih započinju petomesečno skrivanje od policije, Dimitrijević, koji je zadobio prostrelnu ranu butine, pre nego što je dao bilo kakvu izjavu pravosudnim organima, u intervjuu „Vranjskim“ označava Tasića i Vojinovića kao izvršioce navedenih krivčnih dela. Dimitrijević posle dve nedelje dolazi na saslušanje u Viši sud sa novom pričom. Istražnom sudiji kaže da nije dobro video ko je pucao na njega, da je reč o „muškarcu ošišanom do glave koga ne poznaje“, te da sigurno nije reč o Tasiću.

PET MESECI U BEKSTVU, ŠEST U PRITVORU

Imajući u vidu da sam oštećeni abolira napadače, kreću priče o nedostatku ključnih dokaza za optuženje. U kuloarima se teret svaljuje na pravosuđe i policiju što „nisu na vreme saslušali upucanog mladića“. Iz Višeg suda negiraju navodnu „lenjost“ i kažu da je slučaju čak dat prioritet, te da su procesne radnje preduzete po hitnom postupku.
Osumnjičenima se u bekstvu određuje mera pritvora. Raspisuje se međunarodna poternica, izdaje se nalog za veštačenje, pretresaju stanovi. Tasić i Vojinović sami se predaju policiji početkom februara 2009. godine. Automatski se aktivira rešenje o pritvoru. Njihovi branioci tvrde da nema dokaza i da ih je sud pritvorio bez valjanog osnova. Zanimljivo je da je nekoliko dana ranije predaju najavio narodni poslanik NS u Skupštini Srbije Radoslav Mojsilović u intervjuu našem listu:
– Nadam se da će oni uskoro biti ovde i da ćemo za nekoliko dana popiti kafu zajedno. To su moji veliki prijatelji – poručio je Mojsilović sa stranica „Vranjskih“.
Vojinović izlazi nakon tri meseca, a Tasić ostaje u pritvoru čitavih šest. Nakon prvog produženja pritvora u martu kroz grad se pronosi informacija da se oko zgrade bivšeg Komiteta, gde su smeštene prostorije Nove Srbije, kao i u samoj stranci, okupljaju novosrbijanci i njihovi simpatizeri sa namerom da javnim protestom pred zgradom Višeg suda izvrše pritisak na pravosuđe da njihove članove puste iz pritvora. Mojsilović to demantuje, tvrdeći da su gužve posledica izbora u mesnim zajednicama. Milan Božilović, okružni javni tužilac, u to vreme garantuje da će u ovom slučaju sve biti po zakonu. Dragan Stefanović, tadašnji predsednik Okružnog suda, priznaje da trpi političke pritiske u vezi ovog slučaja.
Tasić našem listu šalje pismo iz zatvora. Osim što tvrdi da nije kriv, jer je kritične večeri otišao kući oko 22 sata i to „mercedesom“, a ne „čirokijem“, žali se kako predsednik Okružnog suda Stefanović ima nešto protiv njega lično.
– Mrzi me i konstantno vrši pritisak na sudsko veće da mi se ne ukine pritvor. Čuo sam da je u sudu izjavio da me mrzi i da neće prihvatiti moje jemstvo da ponudim i milion evra – uveravao nas je Gokče.
Više tužilaštvo podiže prvu, nedovoljno uverljivu optužnicu još dok je Tasić u pritvoru. Branioci optuženih podnose prigovor, a Krivično veće Okružnog suda u Vranju, odlučujući po njemu, rešenjem od 15. maja 2009. vraća optužnicu okružnom javnom tužiocu kako bi ovaj podneo zahtev za dopunu istrage istražnom sudiji Okružnog suda u Vranju. Sledi nova optužnica, pa novi prigovor advokata na nju po kome se sada i očekuje odluka od ključne važnosti za ishod ovog postupka.

GORAN TASIĆ GOKČE

INSISTIRAM NA NASTAVKU POSTUPKA
Goran TASIĆ u telefonskom mini intervjuu za „Vranjske“ kaže da od avgusta praktično ništa ne zna o eventualnom nastavku postupka koji se protiv njega vodi povodom pucnjave kod „Tropikane“.
Da li vas je neko iz pravosuđa kontaktirao u proteklih osam meseci u vezi ovog slučaja?
– U pravosuđu se nešto „mulja“ i ja nemam predstavu ko ili šta stoji iza takvog odugovlačenja. Za šest meseci dao sam jednu jedinu izjavu dok sam se nalazio u pritvoru i to na početku. Nakon toga me nisu više zvali. Tražio sam suočenje sa oštećenim. Rekli su da nema potrebe zato što me on i ne tereti.
Imate li bilo kakva saznanja zbog čega se početak postupka protiv vas prolongira?
– Prvo su na to uticali čelni ljudi bivšeg pravosuđa koji više nisu na funkcijama. Mislim da je to zbog intervjua koji sam dao vašem listu iz pritvora u kome sam za pritiske i razne kontradiktorne odluke povodom mog slučaja optužio njih. Forsirali su postupak, držali me neosnovano u pritvoru i logično da pretpostavljam da imaju udela u odugovlačenju. Onda je usledila reforma, pa je verovatno to dodatno ukočilo stvari.
Da li to znači da insistirate na nastavku postupka?
– Nije mi u interesu da se stvari odugovlače. Smatram da nisam kriv i želim da se postupak što pre okonča. Uostalom, dao sam 30.000 evra kao jemstvo i taj novac mi stoji na računu suda.
Da li ste sada dostupni pravosudnim organima, imajući u vidu da ste pod jemstvom i jeste li skoro primili neki sudski poziv?
– Imao sam suđenje prošlog četvrtka, ali sam preko advokata odložio pretres pismenim podneskom. Razlog je što ne mogu da prisustvujem zbog lečenja i srčanih tegoba. Inače se uredno odazivam sudskim pozivima.
Imate li još neki razlog da sumnjate u namere pravosuđa?
– Nisam siguran. Naime, ja sam hteo da se nedelju dana nakon tog događaja predam policiji jer nisam kriv. Onda sam dobio signale iz pravosuđa da to ne činim. Potom sam pristao kada su mi neki ljudi obećali da me privode samo na tri sata da dam izjavu. Ostao sam u pritvoru šest meseci. Najugledniji beogradski advokati, kada su posle videli predmet, kazali su mi da za to u normalnim okolnostima ne bih bio zadržanim u policiji duže od 24 sata.