Sa životom sam se uvek trudio da, da tako kažem, imam korektan i interaktivan odnos, da ne dopustim da me on zavede, a opet ni da ja ne pokušam da zavedem njega, jer to je uvek unapred izgubljena bitka
Iako su oformljeni 1980. a raspali se već 1984. godine VIS Idoli su bend koji je ostavio neizbrisiv trag na jugoslovenskoj rok sceni. Četvorica momaka, od kojih dvojica čak nisu ni znali da sviraju, opevali su najbolnije teme srpskog društva, od politike, preko gej kulture, do pravoslavlja i seksa. Glavna autorska snaga kultnih „Idola“, veliki romantičar srpske i jugoslovenske pop muzike, pevač i gitarista Vlada Divljan, autor ljubavnih klasika „Malena“, „Nebeska tema“, „Ona to zna“, „Ljubavi“, „Dok dobuje kiša“, „Rusija“, „Sve laži sveta“, sviraće se svojim pratećim bendom „Nevladina organizacija“ (u kojem sviraju dva „klasičara“ Boris Bunjac i Saša Šandorov, kao i Zdenko Kolar iz Idola i Marko Milivojević, nekada član EKV), u vranjskom Pozorištu, 22. marta.
NEKI DEČACI
VRANjSKE: „Vlada – čokolada“, kako su vas zvali 80-tih, još uvek važi za nemirnog dečka srpskog rokenrola. Da li je to zato što je vama život zaista uzbudljiv i inspirativan kao u doba novog talasa ili zato što vi radite na tome da vam on stalno bude takav?
DIVLjAN: Srećom, nisam bio suviše svestan tog nadimka, inače bi me sigurno nervirao. A što se dečka, u ranim pedesetim, tiče, šta da vam kažem, to ste vi rekli. Ipak, mnogo je bolje nego da sam „nemirni čiča srpskog rokenrola“, za to uvek ima vremena. A sa životom sam se uvek trudio da, da tako kažem, imam korektan i interaktivan odnos, da ne dopustim da me on zavede, a opet ni da ja ne pokušam da zavedem njega, jer to je uvek unapred izgubljena bitka.
Snimili ste „Odbranu i poslednje dane“, koji je kasnije proglašen najboljom pločom bivše Jugoslavije svih vremena. Kako vam danas izgleda taj album?
– I dalje mi izgleda kao odličan album, jer je na najbolji mogući način, u zadatim uslovima, zabeležio vrhunac „Idola“ kao rok benda. To što je „Odbrana“ proglašena za najbolju ploču i još štošta je lepo i može da godi sujeti, ali opet, sve to sa tim listama, ko je najbolji, najjači, najmoćniji… je malo deplasirano, ne znam baš čemu tačno to služi.
Politički sistem je u vreme „Odbrane“ izazvao i izvesnu dozu represije prema toj ploči. Kako ste onda došli do vrlo pop-albuma „Čokolada“?
– Represija je bila u tome što nas u vreme „Odbrane“ nije bilo u takozvanim mejnstrim medijima. Odjednom smo nestali sa „malih ekrana“ i naslovnih strana. Ali ruku na srce, i pesme su bile drugačije, ličnije i samim tim i hermetičnije, što nije sinonim za komercijalno. „Čokolada“ je bila pokušaj da se ne „velika vrata“ vratimo u medije, u „svet glamura“, naravno na naš način, ali smo se u tom celom procesu, pomalo zagubili…
„Prljavo kazalište“ je pre „Idola“ pevalo pesmu „Neki dečaci“, sa refrenom „Ja sam za slobodnu mušku ljubav“, ali je vaša „Retko te viđam“ potukla sve rekorde slušanosti. Iz tog ugla gledano, da li vam je smešna današnja situacija oko održavanja, odnosno zabrane gej parade?
– Bila bi smešna da nije tužna, bolje rečeno tragična. Neverovatno je i sramotno koliko je Srbija u 21. veku homofobična i koliko je vlast i, uopšte, javno mnjenje, u vezi sa tim ravnodušno.
KOMJUTERSKA MUZIKA
Dosta vaše muzike je digitalno, nastaje na kompjuteru. Šta mislite o „staroj srpskoj“ opasci da takva muzika „nema dušu“?
– Samo čovek može da ima dušu, kompjuter ne, bar ne još uvek. Kompjuter je samo jedan vrlo moćan instrumenat, istovremeno i sempler, sintisajzer, magnetofon, mikser, audio i midi studio, video montaža itd, od tebe zavisi. Ali dušu mu daješ ti. Na kraju, da li zvuči nešto gore i „bezdušnije“ od violine ili bilo kog „pravog“ instrumenta, kad se svira bez duše…
Već duže vreme radite veoma raznoliku filmsku, primenjenu muziku, čak i muziku za decu… Šta je sa novim albumom najavljenim kao „Esperanto“?
– Potrudiću se da tokom ove godine konačno nešto od svega toga i materijalizujem, tačnije snimim.
Nekadašnji „Idoli“ Nebojša Krstić i Srđan Šaper su aktivni članovi DS, a vi ste simpatizer LDP. Da li se to nekadašnje razilaženje oko muzike, sada reflektovalo na život?
– Ne može se, ni na kakav način, izjednačavati, pa čak ni upoređivati moj i njihov odnos prema politici, jer sam ja muzičar, a oni su političari. Nisam član LDP-a, niti bilo koje druge partije, samo sam u jednom momentu podržao političku opciju koja mi je izgledala kao najzrelija i najpametnija.
Idete li na koncerte i kako vam izgledaju mladi bendovi, poput recimo Vranjanaca, benda „Nežni Dalibor“?
– Na žalost, ne idem dovoljno često na koncerte, jednostavno sam suviše u frci kad sam u Srbiji, snimam, vežbam sa bendom, putujem sa istim ili pak dajem intervjue. A što se „Nežnog Dalibora“ tiče, mislim da su odlični i nadam se da ću uskoro imati prilike da ih slušam uživo.
PROFIL
Vladimir Divljan (1958) je završio Rudarsko-geološki fakultet ali je muzičar celog svog života. Krajem 70-tih godina bio je član džez-rok grupa „Merlin“ i „Zvuk Ulice“, a od 1980. do 1984. godine bio je predvodnik VIS Idoli. Od 1985. godine krenuo je sa samostalnom karijerom, u okviru koje je nastavio sa pop-rok formom uporedo se baveći filmskom muzikom. Od avgusta 1991. do septembra 1997. godine živeo je u Australiji (Sidnej), nakon čega se vratio u Beograd. Od juna 1999. godine živi i radi u Beču. Oženjen je Dinom, sa kojom ima dva sina.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.