Kroz vranjski Sportski savez, nevladinu organizaciju koja služi kao servis gradskog sporta, u 2009. godini prošlo je nešto manje od 86 miliona dinara, što ovu organizaciju svrstava na drugo mesto među gradskim preduzećima, odmah iza Direkcije za izgradnju. Ovoliki novac, u trenutku trošenja to je bilo oko milion evra, kontroliše se na razne načine, ali sportska, pa i šira javnost, često smatraju da je ovde reč o „praonici novca“, koju vlast, a pre svega socijalisti, koristi za zamagljivanje puteva novca iz budžeta ka krajnjim korisnicima. U prilog ovoj tezi ide i činjenica da je u poslednje četiri godine novac koji grad izdvaja za sport dupliran, pa je sa 40 miliona u 2006. godini došao na sadašnjih 85 miliona, a da pri tome nije povećan broj klubova, niti obaveze grada prema njima. Povećan je jedino broj zaposlenih u vranjskom sportu, sa 26 u 2007. godini na 36 dve godine kasnije. Ako nema novih klubova i novih zahteva u već postojećim kolektivima, kako je došlo do enormog povećanja zaposlenosti od čak 30 odsto, pitanje je na koje niko ne želi da odgovori.
Šef SS Zoran Antić odbija da javno komentariše rad organizacije, verujući da je već sve i dovoljno puta rekao, a zaposleni u toj firmi imaju zabranu davanja izjava za medije. No, i pored ovakvog odnosa prema javnosti, ljubaznošću samog Antića „Vranjske“ su došle u posed dokumenta koji ukratko, ali precizno opisuje prethodnu poslovnu godinu SS, otkrivajući sve anomalije koje postaju svakodnevni način rada te organizacije.
Dolazeći na vlast, DS je najavila spremnost da raskrsti sa dotadašnjim radom SS, i da sva tamošnja dešavanja uvede u regularne tokove. Do danas, to se nije dogodilo, pa SS i dalje ogromnim budžetskim sredstvima raspolaže malo od koga kontrolisan, na način koji je više nego netransparentan. I, svakako, takvo ponašanje smatra za više nego uobičajeno i normalno.
PLATNI RAZREZI
U vranjskom SS trenutno radi, na razne načine, 36 ljudi, na koje Grad godišnje troši oko 23,3 miliona dinara, ili 27,15 odsto budžeta predviđenog za sport. Od toga, samo u prethodne tri godine, ovde je zaposleno desetoro novih ljudi, a planira se, očigledno, i dalje zapošljavanje, jer je u 2009. godini za SS trojici zaposlenih na „privremenim i povremenim“ poslovima isplatio ukupno 1,56 miliona dinara, taman koliko bi njihova plata iznosila čak i da poslovi nemaju privremeni karakter. E sad, da stvar bude mutnija, u SS radi samo šestoro ljudi, dok ostali platu primaju preko Saveza, a rade po klubovima. No, i u samom SS postoji dualizam radnog angažovanja – dva lica su izabrana, sekretar i direktor SS, a samo četvoro njih praktično opslužuje vranjski sport. E, za njihove plate grad je odvojio 4,85 miliona dinara u 2009. godini, plus operativni troškovi, koji su pokazani kao posebna stavka. Zanimljivo, predsednik UO SS, najmoćniji čovek vranjskog sporta Zoran Antić, platu prima kao potpredsednik Skupštine, što znači da sa 85 miliona dinara budžetskih para godišnje upravlja potpuno volonterski.
U sportskim kolektivima u Vranju, koji su svi odreda nevladine organizacije, registrovane kao udruženja građana, zaposleno je na teret budžeta ukupno 30 ljudi, pokazuju podaci iz zvanične dokumentacije SS. Od toga, dva radnika radi na „Jumkovom“ stadionu, 21 po klubovima, pre svega kao sekretari, trojica su oni „povremeni“, dok su četvorica radnici nekakvog Saveza za rekreativni sport. I samo ovaj spisak jasno pokazuje način razmišljanja lokalne vlasti – kao da im jedan Cera nije dovoljan, oni izmišljaju sve nova i nova radna mesta, na kojima, za izmišljene poslove, plate primaju stvarni ljudi. Eto, ti „rekreativci“ grad godišnje, samo za plate, koštaju 2,63 miliona dinara, a da pri tome nemaju nikakvih aktivnosti, ako je verovati podatku da za njih nije odvojen ni dinar za programe. Ako nemaju aktivnosti koje se finansiraju iz budžeta, zašto je tamo potrebno četvoro ljudi na neprivremenim poslovima? Uz to, njima je za dve godine fond plata povećan za petinu, a da pri tome niko i ne zna čime se oni bave.
Iako u SS veruju da u vranjskim sportskim klubovima nema viška zaposlenih, „jer svi ti poslovi moraju da se obave, inače bi se prelili na stručne službe Saveza“, i sam spisak ljudi koji tamo zarađuje plate krajnje je neobičan. Recimo, „Dinamo“ i „Jug“ imaju isti broj igrača, obavezu da drže i mlađe kategorije, a o fudbalerima brinu šestorica stalno zaposlenih, plus ona dvojica iz „Jumka“, dok su „Jugu“ za skoro pa isti obim poslova dovoljna i dva radnika. U „Dinamu“ se više znoje, šta li?
Po dvoje zaposlenih radnika imaju još i rukometaši i odbojkašice, dok rečeni Savez za rekreativni sport nosi barjak sa četvoro zaposlenih, kao recimo rukometaši i košarkaši zajedno. Nije ni čudo, kad se vidi koliko Vranje ima rekreativaca. Ako ih ima.
No, to nije sve. Po jednog zaposlenog, koji se stara, valja pretpostaviti, o svemu u klubu, imaju i šahisti, te fudbalski kolektivi iz Banje i Pavlovca, KMF „Prestiž“(!), te odbojkaši, šahisti, streličari, stonoteniseri, kik-bokseri i ribolovci. Zanimljivo je da se za njihove plate prenose bitno različita sredstva. Recimo, za zaposlenog u FK „Banja“ prenosi se bruto 599.000 dinara, za onog u Pavlovcu 607.000, za ribolovca 592.000, a za stonotenisera 706.000 dinara, dok oni iz „Jumka“ zarađuju manje od 460.000 dinara po čoveku godišnje. U proseku, jedan zaposleni, pretežno na mestu sekretara u nekom od lokalnih sportskih klubova, gradski budžet košta 50.000 dinara bruto, ili oko 30.000 dinara neto, na mesečnom nivou. No, i tu nema nikakvih pravila – ŽOK „Vranje“ dobija bruto po čoveku oko 53.000 dinara, a streljački klub, recimo, 65.000 dinara. Očigledno, kako se kome zalomi. Ima, naravno, ljudi koji su zaposleni sa različitom stručnom spremom, ali pored onih sa fakultetom rade i oni sa osnovnom školom, pa je ovolika razlika u proseku primanja zaista začuđujuća.
IZDVAJANjA
No, još veći problemi se javljaju kod odvajanja za programske delatnosti klubova. Najviše, naravno, dobija „Dinamo“, i to oko 20 miliona dinara u 2009. godini, što je oko 36 odsto svih para koje se ulažu u vranjski sport, plus plate. Drugi sledeći miljenik SS je RK „Vranje“ sa oko šest miliona dinara, a daleko za njima je „Jug“ za koji je grad izdvojio 3,35 miliona dinara u prošloj godini. No, ovakva izdvajanja su još i razumljiva, obzirom na veličinu tih kolektiva i rang u kome se takmiče, pa računajući i publiku koja dolazi da ih gleda. Ali, i ovde, kao i u svim drugim segmentima poslovanja SS, ima niz nelogičnosti. Recimo, za fudbal u Banji izdvaja se samo 70.000 dinara godišnje, ali i oko 600.000 dinara za platu radnika kluba. Skoro deset puta više! „Pavlovac“ je u 2009. godini iz budžeta dobio 520.000 dinara, „Polet“ 381.000, a OFK „Vranje“ 100.000 dinara. Klubovi su približno istg ranga, imaju iste troškove, putuju u iste gradove, a dobijajaju značajno različite sume novca. Da nije to povezano sa izbornom voljom pojedinih sredina? Da li oni koji podržavaju socijaliste na izborima imaju i značajnije sportske potrebe od drugih?
Sve u svemu, prikaz potrošnje onih milion evra sa početka priče dalje produbljuje sve nedoumice vezane sa rad SS. Od ukupne mase izdvojenih sredstava, 27 odsto se troši na plate sportskih radnika, a od toga na plate zaposlenih u samom savezu čak 20 odsto. Kao posebna stavka u troškovniku SS za 2009. godinu prikazani su troškovi za „prevoz ekipa i takmičara, smeštaj i ishrana sportista, ugostiteljske usluge SS i klubova, njihovi troškovi reprezentacije“… što ukupno košta poreske obaveznike 4,37 miliona dinara. Samo, ako se sa ovog računa plaća toliki novac u te namene, za koje se onda aktivnosti prebacuje klubovima novac? Ako SS plaća hranu, prevoz i smeštaj, te plate zaposlenih, korišćenje sportskih terena, šta onda plaćaju sami klubovi? Ima tu toga još – oko 1,6 miliona troši se na telefoniju, grejanje, zakup prostora, službena putovanja… Šta onda klubovima ostaje nego da plaćaju usluge svojim sportistima? Samo, to ostaje tajna, jer su putevi novca, (vidi okvir), toliko mutni da ih teško kontrolišu i oni koji su direktno za njih zaduženi.
Sve u svemu, grad odvaja sve više novca za sve više ljudi u gradskom sportu, njegova kontrola više je nego slaba, a rezultati tog finansiranja više su nego skromni. Pri tome, niko se ne buni što je to tako. Posle gromoglasnih najava koje su dolazile iz DS-a, stvari su brzo legle na svoje staro mesto, i posao vezan za sport odvija se nesmetano, bez da iko ozbiljnije razmotri pitanje gde to, u ovim zaista izuzetno teškim vremenima, ide preko miliona evra budžetskih para. Koji su to uspesi, koja je to potreba građana koja se zadovoljava tolikim novcem? Ili, ima li i prečih potreba od sportskih radosti koje su ovde tako retke da se pamte decenijama? Ili, ima li pameti koja će bar javno zahtevati da se onoliki novci troše i na ozbiljnije i preče stvari? Za sada, nema glasova koji bi javno progovorili o svemu što se po „sportskom pitanju“ dešava u Vranju. A i zašto bi? Kolač je očigledno tako veliki da po malo ima za svakoga. Pa sad, ko sit, ko gladan.
PUTEVI NOVCA
Prema tumačenjima iz SS, put novca u vranjskom sportu potpuno je transparentan. Iz klubova u SS stižu zahtevi za odobrenje sredstava, koji se prosleđuju Sekretarijatu za sport, odakle idu u gradski Trezor. Posle tamošnje obrade, predlozi idu pred gradonačelnika Stojčića, koji ih, kako kad i u kolikoj meri, odobrava, uz sagasnost svog zamenika Igora Andonova. Iz trezora novac onda ide na račun SS, pa se prosleđuje klubovima, „po prioritetnom pricipu“. Dakle, nije SS samo „protočni bojler“, kako oni o sebi vole da pričaju, nego i glavni faktor u odlučivanju kada će i kome koliko novca biti uplaćeno.
BANKE
Za sada, SS posluje preko četiri banke. U KBC banci vode se pare odvojene za „Dinamo“, koji potpuno nelegalno posluje preko računa SS, jer je njegov račun dugo u blokadi, u „Intezi“ se vode poslovi samog SS, u „Metals“ banci spoljne manifestacije SS, kao što su Biciklistička trka, Dan izazova i slične, a preko „Alfa banke“ idu sredstva koja se prebacuju klubovima.
BROJKE
FK Dinamo 19.761.336
Streljački klub 880.000
Šah klub 362.900
Planinarsko društvo 190.431
KMF „Rušče“ 1.125.000
FK Banja Vranjska Banja 70.000
OFK Pavlovac 520.000
FK Polet 381.000
OFK Vranje 100.000
KMF „Prestiž“ 1.623.678
RK Vranje 6.047.500
ŽRK Vranje 1.167.500
OK Vranje 1.162.000
OK Mladost 640.000
ŽOK Vranje 1.268.534
KK „Jug“ 3.350.000
Stonoteniserski klub 1.133.500
Kik boks klub „Vranje“1.250.000
Kik boks klub „Junior“ 1.350.000
Ribolovački klub „J. Morava“ 115.000
TAK „Simpo“ 580.000
Disciplina snage „Olimp“ 120.000
Disciplina snage „Gold Džim“ 180.000
K.D.O.U.R. „Bubamara“ 56.000
Karate klub „Vranje“ 165.000
Džudo klub „Vranje“ 175.000
Džudo klub Vranjska Banja 180.000
„Ribolovačka priča“ 135.000
SPID „Železničar“ 400.000
Kinološko društvo „Švrća“ 70.000
KK „Ekonomac“ 80.000
Savez za školski sport 1.168.600
Savez za rekreativni sport 0
JU Sportska hala 10.345.805
GLAS NARODA
DA LI TREBA PRIVATIZOVATI SPORTSKE KLUBOVE?
Miloš Mitrović (23), student:
– Da, da bi u njih ulagali investitiori.
Predrag Nikolić (28), radnik:
– Da, zbog boljeg finansijskog stanja.
Nemanja Stanković (17), učenik:
– Tada bi verovatno bili mnogo uspešniji u sportu.
Marko Petrović (25), radnik:
– Ne treba.
Milan Anđelković (20), student:
– Trebalo bi.
U ovoj nevladinoj organizaciji trenutno radi, na razne načine, 36 ljudi, na koje Grad godišnje troši oko 23,3 miliona dinara. Od toga, samo u prethodne tri godine, ovde je zaposleno desetoro novih ljudi
Kroz vranjski Sportski savez, nevladinu organizaciju koja služi kao servis gradskog sporta, u 2009. godini prošlo je nešto manje od 86 miliona dinara, što ovu organizaciju svrstava na drugo mesto među gradskim preduzećima, odmah iza Direkcije za izgradnju. Ovoliki novac, u trenutku trošenja to je bilo oko milion evra, kontroliše se na razne načine, ali sportska, pa i šira javnost, često smatraju da je ovde reč o „praonici novca“, koju vlast, a pre svega socijalisti, koristi za zamagljivanje puteva novca iz budžeta ka krajnjim korisnicima. U prilog ovoj tezi ide i činjenica da je u poslednje četiri godine novac koji grad izdvaja za sport dupliran, pa je sa 40 miliona u 2006. godini došao na sadašnjih 85 miliona, a da pri tome nije povećan broj klubova, niti obaveze grada prema njima. Povećan je jedino broj zaposlenih u vranjskom sportu, sa 26 u 2007. godini na 36 dve godine kasnije. Ako nema novih klubova i novih zahteva u već postojećim kolektivima, kako je došlo do enormog povećanja zaposlenosti od čak 30 odsto, pitanje je na koje niko ne želi da odgovori.
Šef SS Zoran Antić odbija da javno komentariše rad organizacije, verujući da je već sve i dovoljno puta rekao, a zaposleni u toj firmi imaju zabranu davanja izjava za medije. No, i pored ovakvog odnosa prema javnosti, ljubaznošću samog Antića „Vranjske“ su došle u posed dokumenta koji ukratko, ali precizno opisuje prethodnu poslovnu godinu SS, otkrivajući sve anomalije koje postaju svakodnevni način rada te organizacije.
Dolazeći na vlast, DS je najavila spremnost da raskrsti sa dotadašnjim radom SS, i da sva tamošnja dešavanja uvede u regularne tokove. Do danas, to se nije dogodilo, pa SS i dalje ogromnim budžetskim sredstvima raspolaže malo od koga kontrolisan, na način koji je više nego netransparentan. I, svakako, takvo ponašanje smatra za više nego uobičajeno i normalno.
PLATNI RAZREZI
U vranjskom SS trenutno radi, na razne načine, 36 ljudi, na koje Grad godišnje troši oko 23,3 miliona dinara, ili 27,15 odsto budžeta predviđenog za sport. Od toga, samo u prethodne tri godine, ovde je zaposleno desetoro novih ljudi, a planira se, očigledno, i dalje zapošljavanje, jer je u 2009. godini za SS trojici zaposlenih na „privremenim i povremenim“ poslovima isplatio ukupno 1,56 miliona dinara, taman koliko bi njihova plata iznosila čak i da poslovi nemaju privremeni karakter. E sad, da stvar bude mutnija, u SS radi samo šestoro ljudi, dok ostali platu primaju preko Saveza, a rade po klubovima. No, i u samom SS postoji dualizam radnog angažovanja – dva lica su izabrana, sekretar i direktor SS, a samo četvoro njih praktično opslužuje vranjski sport. E, za njihove plate grad je odvojio 4,85 miliona dinara u 2009. godini, plus operativni troškovi, koji su pokazani kao posebna stavka. Zanimljivo, predsednik UO SS, najmoćniji čovek vranjskog sporta Zoran Antić, platu prima kao potpredsednik Skupštine, što znači da sa 85 miliona dinara budžetskih para godišnje upravlja potpuno volonterski.
U sportskim kolektivima u Vranju, koji su svi odreda nevladine organizacije, registrovane kao udruženja građana, zaposleno je na teret budžeta ukupno 30 ljudi, pokazuju podaci iz zvanične dokumentacije SS. Od toga, dva radnika radi na „Jumkovom“ stadionu, 21 po klubovima, pre svega kao sekretari, trojica su oni „povremeni“, dok su četvorica radnici nekakvog Saveza za rekreativni sport. I samo ovaj spisak jasno pokazuje način razmišljanja lokalne vlasti – kao da im jedan Cera nije dovoljan, oni izmišljaju sve nova i nova radna mesta, na kojima, za izmišljene poslove, plate primaju stvarni ljudi. Eto, ti „rekreativci“ grad godišnje, samo za plate, koštaju 2,63 miliona dinara, a da pri tome nemaju nikakvih aktivnosti, ako je verovati podatku da za njih nije odvojen ni dinar za programe. Ako nemaju aktivnosti koje se finansiraju iz budžeta, zašto je tamo potrebno četvoro ljudi na neprivremenim poslovima? Uz to, njima je za dve godine fond plata povećan za petinu, a da pri tome niko i ne zna čime se oni bave.
Iako u SS veruju da u vranjskim sportskim klubovima nema viška zaposlenih, „jer svi ti poslovi moraju da se obave, inače bi se prelili na stručne službe Saveza“, i sam spisak ljudi koji tamo zarađuje plate krajnje je neobičan. Recimo, „Dinamo“ i „Jug“ imaju isti broj igrača, obavezu da drže i mlađe kategorije, a o fudbalerima brinu šestorica stalno zaposlenih, plus ona dvojica iz „Jumka“, dok su „Jugu“ za skoro pa isti obim poslova dovoljna i dva radnika. U „Dinamu“ se više znoje, šta li?
Po dvoje zaposlenih radnika imaju još i rukometaši i odbojkašice, dok rečeni Savez za rekreativni sport nosi barjak sa četvoro zaposlenih, kao recimo rukometaši i košarkaši zajedno. Nije ni čudo, kad se vidi koliko Vranje ima rekreativaca. Ako ih ima.
No, to nije sve. Po jednog zaposlenog, koji se stara, valja pretpostaviti, o svemu u klubu, imaju i šahisti, te fudbalski kolektivi iz Banje i Pavlovca, KMF „Prestiž“(!), te odbojkaši, šahisti, streličari, stonoteniseri, kik-bokseri i ribolovci. Zanimljivo je da se za njihove plate prenose bitno različita sredstva. Recimo, za zaposlenog u FK „Banja“ prenosi se bruto 599.000 dinara, za onog u Pavlovcu 607.000, za ribolovca 592.000, a za stonotenisera 706.000 dinara, dok oni iz „Jumka“ zarađuju manje od 460.000 dinara po čoveku godišnje. U proseku, jedan zaposleni, pretežno na mestu sekretara u nekom od lokalnih sportskih klubova, gradski budžet košta 50.000 dinara bruto, ili oko 30.000 dinara neto, na mesečnom nivou. No, i tu nema nikakvih pravila – ŽOK „Vranje“ dobija bruto po čoveku oko 53.000 dinara, a streljački klub, recimo, 65.000 dinara. Očigledno, kako se kome zalomi. Ima, naravno, ljudi koji su zaposleni sa različitom stručnom spremom, ali pored onih sa fakultetom rade i oni sa osnovnom školom, pa je ovolika razlika u proseku primanja zaista začuđujuća.
IZDVAJANjA
No, još veći problemi se javljaju kod odvajanja za programske delatnosti klubova. Najviše, naravno, dobija „Dinamo“, i to oko 20 miliona dinara u 2009. godini, što je oko 36 odsto svih para koje se ulažu u vranjski sport, plus plate. Drugi sledeći miljenik SS je RK „Vranje“ sa oko šest miliona dinara, a daleko za njima je „Jug“ za koji je grad izdvojio 3,35 miliona dinara u prošloj godini. No, ovakva izdvajanja su još i razumljiva, obzirom na veličinu tih kolektiva i rang u kome se takmiče, pa računajući i publiku koja dolazi da ih gleda. Ali, i ovde, kao i u svim drugim segmentima poslovanja SS, ima niz nelogičnosti. Recimo, za fudbal u Banji izdvaja se samo 70.000 dinara godišnje, ali i oko 600.000 dinara za platu radnika kluba. Skoro deset puta više! „Pavlovac“ je u 2009. godini iz budžeta dobio 520.000 dinara, „Polet“ 381.000, a OFK „Vranje“ 100.000 dinara. Klubovi su približno istg ranga, imaju iste troškove, putuju u iste gradove, a dobijajaju značajno različite sume novca. Da nije to povezano sa izbornom voljom pojedinih sredina? Da li oni koji podržavaju socijaliste na izborima imaju i značajnije sportske potrebe od drugih?
Sve u svemu, prikaz potrošnje onih milion evra sa početka priče dalje produbljuje sve nedoumice vezane sa rad SS. Od ukupne mase izdvojenih sredstava, 27 odsto se troši na plate sportskih radnika, a od toga na plate zaposlenih u samom savezu čak 20 odsto. Kao posebna stavka u troškovniku SS za 2009. godinu prikazani su troškovi za „prevoz ekipa i takmičara, smeštaj i ishrana sportista, ugostiteljske usluge SS i klubova, njihovi troškovi reprezentacije“… što ukupno košta poreske obaveznike 4,37 miliona dinara. Samo, ako se sa ovog računa plaća toliki novac u te namene, za koje se onda aktivnosti prebacuje klubovima novac? Ako SS plaća hranu, prevoz i smeštaj, te plate zaposlenih, korišćenje sportskih terena, šta onda plaćaju sami klubovi? Ima tu toga još – oko 1,6 miliona troši se na telefoniju, grejanje, zakup prostora, službena putovanja… Šta onda klubovima ostaje nego da plaćaju usluge svojim sportistima? Samo, to ostaje tajna, jer su putevi novca, (vidi okvir), toliko mutni da ih teško kontrolišu i oni koji su direktno za njih zaduženi.
Sve u svemu, grad odvaja sve više novca za sve više ljudi u gradskom sportu, njegova kontrola više je nego slaba, a rezultati tog finansiranja više su nego skromni. Pri tome, niko se ne buni što je to tako. Posle gromoglasnih najava koje su dolazile iz DS-a, stvari su brzo legle na svoje staro mesto, i posao vezan za sport odvija se nesmetano, bez da iko ozbiljnije razmotri pitanje gde to, u ovim zaista izuzetno teškim vremenima, ide preko miliona evra budžetskih para. Koji su to uspesi, koja je to potreba građana koja se zadovoljava tolikim novcem? Ili, ima li i prečih potreba od sportskih radosti koje su ovde tako retke da se pamte decenijama? Ili, ima li pameti koja će bar javno zahtevati da se onoliki novci troše i na ozbiljnije i preče stvari? Za sada, nema glasova koji bi javno progovorili o svemu što se po „sportskom pitanju“ dešava u Vranju. A i zašto bi? Kolač je očigledno tako veliki da po malo ima za svakoga. Pa sad, ko sit, ko gladan.
PUTEVI NOVCA
Prema tumačenjima iz SS, put novca u vranjskom sportu potpuno je transparentan. Iz klubova u SS stižu zahtevi za odobrenje sredstava, koji se prosleđuju Sekretarijatu za sport, odakle idu u gradski Trezor. Posle tamošnje obrade, predlozi idu pred gradonačelnika Stojčića, koji ih, kako kad i u kolikoj meri, odobrava, uz sagasnost svog zamenika Igora Andonova. Iz trezora novac onda ide na račun SS, pa se prosleđuje klubovima, „po prioritetnom pricipu“. Dakle, nije SS samo „protočni bojler“, kako oni o sebi vole da pričaju, nego i glavni faktor u odlučivanju kada će i kome koliko novca biti uplaćeno.
BANKE
Za sada, SS posluje preko četiri banke. U KBC banci vode se pare odvojene za „Dinamo“, koji potpuno nelegalno posluje preko računa SS, jer je njegov račun dugo u blokadi, u „Intezi“ se vode poslovi samog SS, u „Metals“ banci spoljne manifestacije SS, kao što su Biciklistička trka, Dan izazova i slične, a preko „Alfa banke“ idu sredstva koja se prebacuju klubovima.
BROJKE
FK Dinamo 19.761.336
Streljački klub 880.000
Šah klub 362.900
Planinarsko društvo 190.431
KMF „Rušče“ 1.125.000
FK Banja Vranjska Banja 70.000
OFK Pavlovac 520.000
FK Polet 381.000
OFK Vranje 100.000
KMF „Prestiž“ 1.623.678
RK Vranje 6.047.500
ŽRK Vranje 1.167.500
OK Vranje 1.162.000
OK Mladost 640.000
ŽOK Vranje 1.268.534
KK „Jug“ 3.350.000
Stonoteniserski klub 1.133.500
Kik boks klub „Vranje“1.250.000
Kik boks klub „Junior“ 1.350.000
Ribolovački klub „J. Morava“ 115.000
TAK „Simpo“ 580.000
Disciplina snage „Olimp“ 120.000
Disciplina snage „Gold Džim“ 180.000
K.D.O.U.R. „Bubamara“ 56.000
Karate klub „Vranje“ 165.000
Džudo klub „Vranje“ 175.000
Džudo klub Vranjska Banja 180.000
„Ribolovačka priča“ 135.000
SPID „Železničar“ 400.000
Kinološko društvo „Švrća“ 70.000
KK „Ekonomac“ 80.000
Savez za školski sport 1.168.600
Savez za rekreativni sport 0
JU Sportska hala 10.345.805
GLAS NARODA
DA LI TREBA PRIVATIZOVATI SPORTSKE KLUBOVE?
Miloš Mitrović (23), student:
– Da, da bi u njih ulagali investitiori.
Predrag Nikolić (28), radnik:
– Da, zbog boljeg finansijskog stanja.
Nemanja Stanković (17), učenik:
– Tada bi verovatno bili mnogo uspešniji u sportu.
Marko Petrović (25), radnik:
– Ne treba.
Milan Anđelković (20), student:
– Trebalo bi.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.