Dupli porez i rušenje

Oni koji do 11. marta nisu prijavili svoje stambene i poslovne objekte za legalizaciju plaćaće dvostruko veći porez. U Vranju, gde prema nekim procenama ima više od 6.000 nelegalizovanih objekata, podneto oko 3.500 zahteva. Nekim objektima preti rušenje

Rok za legalizaciju objekata izgrađenih bez građevinske dozvole na području Srbije istekao je 11. marta. Shodno novom Zakonu o planiranju i izgradnji i Pravilniku o kriterijumima za određivanje naknade u postupcima legalizacije, vlasnicima i investitorima bio je ostavljen period od šest meseci (11. septembar 2009 – 11. mart 2010.) da objekte izgrađene bez zakonom propisanih odobrenja i tehničke dokumentacije prijave nadležnim gradskim službama. Onim investitorima i građanima Vranja koji do tog datuma nisu podneli prijave za legalizaciju, nekretnine će, shodno novim propisima, biti dvostruko oporezovane ili, ukoliko ugrožavaju strateške urbanističke interese grada, srušene. Rušenje izgrađenih, rekonstruisanih ili dograđenih objekata bez građevinske dozvole moguće je tek nakon rešenja građevinske inspekcije o uklanjanju objekta nakon pravosnažno okončanog postupka legalizacije. U gradskom Sekretarijatu za imovinske poslove upozoravaju da će nekima, doduše u izuzetnim slučajevima, pretiti i takve sankcije.

U POSLEDNjI ČAS

Od momenta stupanja na snagu novog Zakona o planiranju i izgradnji u septembru 2009. godine, pisarnica Gradske uprave primila je oko 3.500 zahteva za legalizaciju. To je, prema rečima načelnika Nebojše LjUBIĆA, gotovo dvostruko više od očekivanog. On ocenjuje da je povećanju interesovanja doprinela informacija o tome da produženja roka za legalizaciju neće biti (jer je bio fiksiran zakonom), jaka medijska kampanja, te činjenica da su ovog puta građani objekte mogli legalizovati pod vrlo povoljnim finansijskim uslovima. Na primer, u trećoj ili četvrtoj gradskoj zoni, gde se, inače, nalazi većina nelegalizovanih objekata, moguće je legalizovati kuću do 100 kvadrata za svega desetak hiljada dinara jer je bio odobren popust od 60 odsto.
– Naši sugrađani su, po običaju, čekali poslednji trenutak, pa smo u poslednja dva dana primali po 600, 700 zahteva dnevno, produžavajući radno vreme šaltera u Uslužnom centru i do 19 sati da bismo svima izašli u susret. Ovo nije konačna cifra jer je određeni broj zahteva poslat poštom – ističe Ljubić.
Broj nelegalizovanih objekata u Vranju procenjuje na više od 6.000, a u Gradskoj upravi procenjuju da bi, sa već legalizovanim na osnovu starog zakona, odobrenja moglo da dobije više od 4.000 vlasnika. Sekretarijat je u vezi zahteva podnetih krajem prošle godine dosad izdao svega tri, četiri odobrenja za legalizaciju, dok su na adrese više od dve stotine ljudi poslati zahtevi za dopunu dokumentacije.
Sledi period neizvesnosti za one koji su zahteve predali a, kako kažu u nadležnim službama, situacija je nešto izvesnija u pogledu onih koji se uopšte nisu prijavili za legalizaciju jer je za njih, praktično, „prošao voz“.
Jovan STOŠIĆ, načelnik Sekretarijata za urbanizam i imovinsko-pravne poslove, poručuje da je predaja zahteva do 11. marta bila zakonska obaveza, pa stoga nema naknadnog prijavljivanja, osim ukoliko se ne promeni zakon, što je malo verovatno.
– One koji nisu predali zahteve „kačiće“ odredbe Zakona o porezu na imovinu koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, a propisuje dvostruko oporezivanje nelegalnih objekata. Propisi su rigorozniji i sigurno neće biti kao po starom zakonu kojim je za vlasnike nelegalizovanih objekata bila predviđena višestruko veća naknada za gradsko-građevinsko zemljište, ali se propis nije primenjivao – upozorava Stošić.
Nelegalizovane objekte na području Vranja evidentirali su proteklih godina Služba katastra i Građevinska inspekcija. Kada je reč o strukturi, preovlađuju stambeni objekati (uglavnom kuće), pomoćni objekti, ali i mali proizvodni pogoni. Nelegalno se proteklih decenija gradilo najčešće na obodima grada i prigradskim naseljima (Neradovački put, Palestina, Raška, Suvi Dol), a posebno u Vranjskoj Banji. Objekti velikih fabrika (Jumko, Koštana, Alfa, Zavarivač, BAT) uglavnom su legalizovani, kao i objekti Telekoma, gradskih škola, saznajemo u Sekretarijatu za imovinske poslove. Karakterističan je primer Elektrodistribucije koja je podnela zahteve za legalizaciju oko 400 svojih objekata na ovom području.
Većija KOSTIĆ, šef gradskog Odseka za urbanizam, ističe da je ova služba pre podnošenja zahteva za legalizaciju, a radi pojednostavljenja posla, pripremila formulare za četiri vrste objekata. Jedan je bio predviđen za objekte individualnog stanovanja do sto ili preko sto kvadrata, drugi za objekte sa više stanova ili objekte proizvodne infrastrukture, treći za pomoćne, a četvrti za objekte gde se odstupilo od građevinskog odobrenja.
– Svaka od ovih kategorija zahtevala je određenu vrstu dokumentacije. Ukoliko je nepotpuna, videćemo šta vlasnik ili investitor treba da dostavi da bismo predmet uputili na obračun Direkciji za razvoj i izgradnju grada. Ukoliko uz zahtev imamo dovoljno podataka kako bismo ustanovili da je objekat nemoguće legalizovati, podnosioce obaveštavamo na vreme da ne bi uzalud plaćali naknadu – objašnjava Kostićeva.

DALjI POSTUPAK

Kada se legalizacija ne dovodi u pitanje, predmet se dostavlja Direkciji koja obračunava iznos naknade i obavezuje investitora da to plati. U nastavku se sklapa ugovor između Direkcije i investitora i dostavlja Sekretarijatu za urbanizam i imovinske poslove koji izdaje neku vrstu naknadnog odobrenja za izgradnju koje proizvodi pravno dejstvo kao da je bilo izdato pre građenja.
Uknjiženjem objekta vlasnik, osim sticanja prava svojine i izbegavanja rušenja, stiče pravnu sigurnost u pravnom prometu, uslove za dobijanje hipotekarnog kredita i sve druga prava koja mu po zakonu pripadaju po tom osnovu.
Procenjuje se da će postupak legalizacije u Srbiji trajati najmanje dve godine, a direktno će zavisiti od broja pristiglih predmeta.
– Neko može dobiti odobrenje za pet, šest meseci, neko će malo više sačekati. Prilikom prethodnog ciklusa, recimo, rešili smo sve predmete za osam meseci. Ljudi moraju biti strpljivi. U Sekretarijatu na tom poslu radi samo četiri službenika, a imamo i druga redovna zaduženja. Trudićemo se da bude što pre, pa makar rešavali predmete kući do kasno u noć, kao što je već i bio slučaj – ističe Kostićeva.

ŠTA NE MOŽE DA SE LEGALIZUJE
Legalizacija objekta pruža mogućnost vlasniku bespravno izgrađenog objekta da za njega pribavi građevinsku i upotrebnu dozvolu, te na osnovu upotrebne dozvole uknjiži objekat u zemljišne knjige odnosno u katastar nepokretnosti.
Prema rečima Većije Kostić u Vranju nema nijednog objekta kolektivnog stanovanja (stambene zgrade) koje je gradila država, a da nemaju upotrebnu dozvolu.
– Čak i novi investitori koji grade objekte za kolektivno stanovanje imaju dozvole. Doduše, u određenim je slučajevima bilo odstupanja. Ako je, recimo, po projektu bio planiran stan od 70 kvadrata, a napravljena su dva od 35, to se mora legalizovati. Kasarne ne možemo dirati, niti im mi izdajemo bilo kakva odobrenja. Jedino bismo bili dužni da tom zemljištu damo neku namenu ukoliko se vojska nekada iz njih iseli, ali otom-potom – objašnjava Kostićeva.
Prema informacijama iz Sekretarijata, zahteve za legalizaciju podneli su gotovo svi investitori objekata poslovnog prostora u glavnoj ulici (bivša „Vranjanka“, „Dona Lajn“ i sl.).
Inače, prema članu 187. Zakona o planiranju i izgradnji građevinska dozvola ne može se ni naknadno izdati ako je objekat izgrađen na zemljištu nepovoljnom za građenje (klizište, močvarno tlo i sl.), ako je od materijala koji ne obezbeđuje sigurnost i trajnost, ako je izgrađen na površinama javne namene planiranim za uređenje ili izgradnju javnih objekata i prostora za koje postoji opšti interes (npr. stambeni objekat izgrađen na prostoru gde je planirana saobraćajnica, škola, vrtić ili zdravstvena ustanova). Nemoguće je legalizovati objekte u zoni zaštite prirodnog ili kulturnog dobra (npr. oko Brane Prvonek, u Krivoj Feji), kao i objekte koji nisu na propisanoj udaljenosti od susednih, premašuju visinu predviđenu Pravilnikom o opštim uslovima o parcelaciji i izgradnji i parametrima iz akta o urbanističkim uslovima.

ZAHTEVI PODNETI PO STAROM ZAKONU
Vlasnici bespravno izgrađenih objekata odnosno delova objekta koji su podneli prijavu za legalizaciju po ranije važećem zakonu u propisanim rokovima, nemaju obavezu podnošenja zahteva, već se ta prijava smatra zahtevom u smislu novog zakona, ali imaju obavezu da u roku od šezdeset dana dostave dokaze za legalizaciju propisane novim zakonom.