Sažaljenje po hitnom postupku

Na osnovu odluke dvojca Stojančić – Stojčić, 145 Vranjanaca je prekoredno dobilo jednokratnu novčanu pomoć od grada, iako blizu 300 ljudi čeka na odobreni novac najmanje godinu i po dana

Dvojici radnika Gradske uprave i jednom odborniku odobrena je jednokratna novčana pomoć, saznaju „Vranjske“.
– Da, to je tačno, a radi se u ljudima koju su u veoma teškoj situaciji i koji ispunjavaju kriterijume za dobijanje socijalne pomoći: u pitanju je kancer, zatim smrtni slučaj u porodici i školovanje deteta. I ponovo bih tim ljudima dao novac – kaže predsednik gradske Komisije za utvrđivanje i priznavanje prava u oblasti socijalne zaštite Branimir Stojančić.

PRAVILA, PRAVILA…

Priča o raspodeli gradskih para na ime socijalne pomoći, koju su „Vranjske“ otvorile u prošlom broju, predstavlja klasičan primer sveopšteg stanja u društvu i odnosa političke elite prema problemima. Naime, predstavnici lokalne vlasti, svi do jednog, bez obzira na boju, tvrde da u dodeli gradskih para nema nikakvih zloupotreba niti upliva politike, nepotozma, kronizma ili šta god. Ako se na stvar gleda čisto formalistički, onda je to zaista tako. Ako se, pak, uzme u obzir da su pomenuta pravila skrojili političari, odnosno lokalna i republička vlast, te da oni mogu i da ih menjaju, onda je jasno zašto ništa zapravo nije u redu, tj. zašto je socijala toliko popularna u predizbornim kampanjama i tokom trajanja mandata svake vlasti, pa i ove.
Elem, šta pokazuju podaci o tome kako teče dodela socijalne pomoći od strane grada poslednjih nekoliko godina? Prema Stojančićevim rečima, nova lokalna vlast, formirana sredinom 2008. zatekla je dug po osnovu odobrenih a neisplaćenih jednokratnih pomoći u visini od oko pet miliona dinara. Za godinu i po dana, tvrdi dalje Stojančić, učinjeno je mnogo da se smanji dug koji grad ima prema korisnicima ove vrste pomoći, pa sada iznosi nekih dva miliona dinara.
– Zbog velikog duga koji smo morali da isplatimo, ne sazivam nove sednice Komisije. Trudi se da uvedem red u dodeli pomoći od strane grada, i zato se sada digla tolika halabuka. Mnogima zapravo to smeta – kaže Stojančić.
Pitanje je, međutim, da li je zaista uveden red? Za vakta nove vlasti održana je samo jedna sednica Komisije, i to krajem 2008, a Stojančić navodi da od ukupne svote novca koja je tada odobrena ugroženim Vranjancima još uvek nije isplaćeno 769.000 dinara. Dakle, kada to saberemo sa dugom koji se vuče iz perioda prethodne vladajuće garniture, ispada da se građanima po osnovu jednokratne pomoći duguje blizu tri miliona dinara. Ako je prosečan iznos po glavi korisnika 10.000 dinara, to znači da blizu 300 ljudi čeka na odobreni novac godinu i po dana, pa i duže. A, svima njima je bio preko potreban.
Naravno, društvo je siromašno, pogotovu jug Srbije, nema se para, tako da pomenuto stanje ne bi bilo problematično samo po sebi da ne postoji famozni Član 11 gradske Odluke o pravima iz oblasti socijalne zaštite i socijalne sigurnosti građana koja se finansiraju iz budžeta, donete krajem 2005. godine. U pomenutom članu stoji da jednokratnu pomoć u hitnim slučajevima može odobriti predednik Komisije, tj. Branimir Stojančić, uz saglasnost gradonačelnika, tj. Miroljuba Stojčića.
Kakvo dejstvo je proizvela ova mogućnost?
Prema Stojančićevim rečima, do sada je po tom osnovu, odobrena pomoć za 145 lica u ukupnom iznosu od 1.250.000 dinara. To, pojednostavljeno rečeno, znači da je 145 Vranjanaca prekoredno dobilo pomoć od grada, a na osnovu odluke dvojca Stojančić – Stojčić.

KRITERIJUMI

Ako se pogleda Zakon o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti, pa i pomenuta gradska Odluka, jasno se vidi da je prethodnoj gradskoj garnituri bilo u interesu da ugradi mogućnost arbitrarnog odlučivanja, mimo Komisije i struke. Naime, pravo na jednokratnu pomoć, po definiciji, ima „pojedinac, odnosno porodica koja se iznenada ili trenutno nađe u stanju socijalne potrebe“, što znači da u Članu 11 nema uvođenja nikakvog novog prava ili definisanja neke posebne grupe korisnika, već samo daje mogućnost da se odlučuje u uskom krugu ljudi, pod izgovorom da je „hitno“.
Članovi Komisije, defektolog Goran Stanojević i lekar Slavica Sotirović, tvrde da ih Stojančić nikada nije konsultovao za bilo šta, pa ni za neki od 145 slučajeva prekorednog dodeljivanja sredstava.
– Bilo je tu mnogo zahteva o kojima bi mi trebalo da se izjasnimo. Valjda smo mi stručniji od Stojančića (koji je apsolvent ekonomije – prim. aut.) da procenjujemo ko je koliko bolestan i da li ispunjava kriterijume za dodelu sredstava – kaže Stanojević, koji je inače zatražio da se Član 11 briše iz Odluke, te da Stojančić dostavi izveštaj o tome kako je i kome dodeljivao jednokratne pomoći.
Stojančić, pak, tim povodom kratko potvrđuje da zaista nikada nije ništa pitao članove Komisije jer na to nije bio obavezan, po članu 11.
Umesto toga, on se u prošlom broju „Vranjskih“ pozvao na gradske oce, sve po redu: o svemu se, navodno, konsultovao sa Stojčićem, Antićem, Andonovim i Stamenkovićem.
I, šta sad? Ni jedan od pomenutih nije demantovao da je bilo razgovora na tu temu, ali se svi pozivaju isključivo na altruističkog pobude: kao, strašne ljudske sudbine kucaju na njihova vrata, a svi imaju pravo na novčanu pomoć grada, pa su ih zato upućivali na Stojančića da u skladu sa propisima pokuša da učini nešto.
– Sugrađani koji dolaze kod mene ili nekog drugog rukovodioca, dolaze najčešće zbog toga što imaju neki ozbiljan problem. Kada nam se za novčanu pomoć obrati osoba, čije je dete teško bolesno, ili neko od članova porodice, nastojimo da pomognemo koliko možemo. Motivisani smo samo željom da ublažimo nevolju, jer lečenje neke ozbiljne bolesti iziskuje velika materijalna sredstva. Reč je o urgentnim slučajevima, gde nema vremena za čekanje. Tu politike nema, niti će je biti – objašnjava gradonačelnik Miroljub Stojčić (SPS).
Njegov zamenik Igor Andonov (DS) ima sličan stav:
– Dolazio sam u situaciju da dajem novac i iz svog džepa, jer nije bilo drugog načina da im pomognem. Ljudi plaču, mole, tako da sam u tri, četiri navrata pozvao Stojančića i rekao mu da ih primi i vidi šta može da uradi. Uopšte ih ne poznajem, ali dolaze kod mene jer ne znaju kome da se obrate – kaže Andonov
Na istom fonu je i predsednik Skupštine Slobodan Stamenković (DS), ali napominje da Stojančić mora da odgovori na pitanje zašto se Komisija ne sastaje i ne odlučuje o tim stvarima.
– Komisija je ta koja treba da donese odluku o tome da li ima ili nema para i da li će se dodeljivati jednokratne pomoći – kaže Stamenković.
Na drugoj strani, ako se pogledaju zakonski propisi o tome ko sve ispunjava kriterijume za dodelu jednokratne novčane pomoći, onda nije teško zaključiti da grad Vranje (pa ni mnogo bogatije sredine) jednostavno nema para da svima izađe u susret, što znači da se mora fokusirati na najugroženije grupe.
Logično pitanje je kakva korist od toga što neko čeka na isplatu jednokratne pomoći koja mu je odobrena krajem 2008, zbog „iznenadne i trenutne potrebe“, a trebalo je da nabavi lekove ili drva za ogrev, recimo? Možda je taj neko već umro? Da li su zaposleni u Gradskoj upravi najugroženiji? Da li su Stojančić i Stojčić ti koji mogu da procenjuju ko je u većim problemima? Uostalom, zašto postoji gradska Komisija ako za taj posao mogu da rade njih dvojica?
Na ovakvim primerima vidi se koliko su član 11 i kvalifikacija „hitno“ besmisleni, naročito ako je očigledno da lokana vlast ne vodi računa o tome koliki joj je guber, a uz to preuzima na sebe i ulogu arbitra. Sve to, naravno, na štetu ugroženih, ali i na štetu poreskih obveznika koji finansiraju čitavu stvar. Političari, dakle, moraju doneti stratešku odluku o tome kome će pomagati, na osnovu sredstava kojima raspolažu. I ništa više od toga.

LjUBAV KA BLIŽNjEM
Aktuelni zamenik predsednika Skupštine Zoran Antić (SPS) bio je dugogodišnji predsednik gradske Komisije za utvrđivanje i priznavanje prava u oblasti socijalne zaštite. On kaže da je na svakoj sednici tog tela raspravljano o 300 do 500 zahteva građana, te da Komisija u njegovo vreme nije nikada probijala budžet namenjen za te svrhe. Antić tvrdi da dug koji je nasledio Stojančić nije pet, već oko tri miliona dinara, ali nije mogao da objasni zašto je stvoren.
– Možda su pare otišle na drugu stranu – bio je zagonetan Antić.
Ako se, međutim, pogleda šta se dešavalo u vreme predizborne kampanje, onda se može naslutiti da je u to vreme odlazeća vlast bila veoma široke ruke po pitanju dodeljivanja jednokratne novčane pomoći, što je „Vranjskim“ potvrđeno iz nekoliko izvora.
– Odobravali su jednokratne pomoći šakom i kapom, po sistemu – ako ostanemo na vlasti, dobićeš pare, ako ne ostanemo, onda ništa – kaže naš izvor.
Bilo kako bilo, mediji su neposredno uoči lokalnih izbora 2008. zabeležili da je u u toku predizborne ćutnje do­šlo je do incidenta između Zorana Antića i Ivice Petrušijevića iz Saveza građana – JUG u holu zgrade Skupštine grada, te da je intervenisala i policija.
– Protiv predstavnika stranke JUG podneo sam krivičnu prijavu, jer sam samo zahvaljujući intervenciji obezbeđenja zgrade izbegao linč – izjavio je tada Antić.
On je onomad priznao i da je kao član Komisije za socijalna pitanja organizovao sastanak sa osobama koje rade u javnim preduzećima, a ne pri­maju redovne nadoknade za svoj rad, tvrdeći da to nije bilo ni­kakvo kršenje predizbornih pravila.
Ni ostali politički takmaci, međutim, nisu se libili da zaigraju na socijalnu kartu. Novinari su zabeležili da su Romima iz naselja Gornja čaršija predstavnici Nove Srbije nudili vanrednu pomoć po 20 evra. Najupečatljivija je priča sa humanitarnom pomoći koju su delili predstavnici DS-a.
 
VRZINO KOLO
Direktorka Centra za socijalni rad Verica Mihajlović Nikolić kaže da je ova ustanova u čitavoj priči samo „protočni bojler“, jer je lokalna samouprava ta koja u ovom slučaju finansira i donosi odluke o o tome ko će dobiti novac na ime jednokratne socijalne pomoći. Ona se slaže sa konstatacijom da je lepeza prava preširoka za siromašno društvo poput našeg, te da se zbog toga i stvaraju liste čekanja na isplatu odobrenih sredstava.
– Bojim se da smo ušli u vrzino kolo iz kojeg ćemo teško izaći. Mislim da će se situacija u budućnosti samo pogoršavati – kaže Mihajlović – Nikolić.