Krivične prijave nisu podnete ni protiv jednog od korisnika iz 2007. godine iz Pčinjskog okruga. Kontrola za 2008. i 2009. tek sledi
Među onima koji su zloupotrebili državni novac dobijen po osnovu start ap kredita u 2007. godini nema preduzetnika sa teritorije Pčinjskog okruga. Štaviše, analize pokazuju da ovakav vid državnog finansiranja podstiče razvoj malog biznisa i smanjuje nezaposlenost.
DOBAR PROSEK
Prema podacima regionalne agencije VEEDA, koja je obučavala preduzetnike i pomagala im u izradi biznis-planova, u poslednje tri godine u Pčinjski okrug se po osnovu START UP kredita slilo 265 miliona dinara državnog novca, pomoću kojeg je uposleno preko 500 ljudi. Drugim rečima, jedno radno mesto otvoreno na ovaj način koštalo je oko 5.000 evra, što je u okvirima svetskog proseka.
U javnosti se, međutim, dosta spekuliše o tome ko i na koji način dobija ove kredite, a ima čak i glasina da se taj novac često troši nenamenski, jer se do njega lako dolazi podmićivanjem državnih službenika. Zbog toga je Nacionalna agencija za regionalni razvoj (nastala iz Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća) obavila kontrolu za 2007. godinu i otkrila da zaista ima i onih koji su zloupotrebljavali dobijeni novac.
– Utvrđeno je da je od 1.522 odobrena kredita u 2007. godini u Srbiji, 46 nenamenski iskorišćeno, što je od ukupnog broja tri odsto – kažu za tim povodom za „Vranjske“ iz Agencije.
– Najveći broj onih protiv kojih je podneta krivična prijava su za odobren novac kupili automobil, stan ili novac pozajmili nekom drugom uz zelenašku kamatu. Sledeći korak je da MUP i pravosuđe ceo proces dovedu do kraja – navode iz Nacionalne agencije za regionalni razvoj.
Krivične prijave nisu podnete ni protiv jednog od korisnika kredita iz 2007. godine iz Pčinjskog okruga. Inače, ovde je za tri konkursne godine odobreno 227 kredita, u vrednosti od 265 miliona dinara, a samo u 2007. godini 28 kredita u iznosu od 33 miliona dinara.
Izvršna direktorka regionalne agencije VEEDA za mala i srednja preduzeća Biljana Stojanović kaže da probleme nisu imali oni koji su imali dobru ideju i poznavali tehnologiju i tržište, te da su takvi čak i proširili posao. Ona je, međutim, potvrdila da je u Pčinjskom okrugu ipak bilo onih koji su želeli da odustanu od posla, te da su dolazili da se raspitaju kako da vrate mašine kupljene dražavnim novcem.
– Ne znam šta je bilo njima, jer su raskid ugovora morali da traže od Fonda za razvoj – kaže Biljana Stojanović.
Ona navodi da je u 2007. godini bilo relativno malo zahteva za start ap kreditima jer mnogi potencijalni preduzetnici nisu verovali da će da dobiju novac.
Nisu verovali ni da je kamata jedan odsto. Svi su misli – mora da u ugovorima postoje neka „sitna slova“. U 2008. odziv je bio bolji, a naročito 2009. Generalno, ljudima je najveći problem bilo obezbeđenje, odnosno hipoteka. Najlakše je bio onima koji su vraćanje kredita garantovali kupljenom opremom – navodi Biljana Stojanović.
OVO JE IPAK SRBIJA
Ekonomski analitičar dr Miroslav Zdravković smatra da je broj zloupoteba start ap kredita u Srbiji relativno mali, s obzirom na to kakvi su poslovni maniri u ovoj državi.
– Svako gleda neku svoju korist, želi da za sebe iskoristi zakone i nedorečena pravila. Ovde bi se ljudi i fiktivno razveli ako tako mogu da dobiju značajnu sumi novca od države na ime nekog dodatka – kaže Zdravković.
Prema navodima iz Nacionalne agencije za regionalni razvoj, kontrola start ap kredita je pokazala da 55 odsto početnika u Srbiji ima uspeha u radu, da žele da povećaju obim poslovanja i broj zaposlenih.
– To je više od polovine, dok u drugim zemljama tek jedna trećina korisnika kredita za početnike nastavi da uspešno posluje – objašnjavaju iz Nacionalne agencije za regionalni razvoj.
Međutim, kontrola start ap kredita odobrenih u 2008. i 2009. tek sledi.
NOVA PRAVILA KONKURSA
Da bi se sprečile nove zloupotrebe u korišćenju kredita, u pravilima konkursa za odobravanje start ap kredita uvedene su nova pravila: ručna zaloga kao obezbeđenje kredita ubuduće će moći da se stavi samo na novu opremu, a novac više neće ići na račun preduzeća, već na račun prodavca opreme; uz sve to, korisnik kredita moraće da podnese i potvrdu da nije krivično osuđivan.
DVA DOBRA PRIMERA
Jadranka Antić (32) posle deset godina rada proglašena je za tehnološki višak u „Simpu“, dok je njen suprug bio bez stalnog zaposlenja. Antići nisu imali kud, pa su 2008. odlučili da konkurišu za start ap kredit, kako bi pokrenuli proizvodnju čarapa.
– Imali smo nešto svog novca, videli u oglasima da se prodaje mašina i rešili da zatražimo pomoć od države. Bilo je mnogo „trčanja“ oko prikupljanja dokumentacije, ali smo na kraju dobili 7.500 evra. Grejs period nam je istekao, tako da ćemo kredit sada početi da otplaćujemo u tromesečnim ratama od 450 evra. Posao sa čarapama za sada ide dobro, a ako se tako nastavi, neće biti problema. Od njega živi moja četvoročlana porodica, pa planiramo da ga proširimo, ali to već zavisi od mnogih faktora – kaže Jadranka.
Stomatolog Igor Zdravković (31) je od države 2008. dobio start ap kredit u visini od 8.000 evra za kupovinu zubarske stolice i prateće opreme. Njegova ordinacija radi gotovo dve godine.
– Planiram da uposlim asistenta i doktora stomatologije. Mislim da je dobro da država pomaže mladim, obrazovanim ljudima da pokrenu sopstveni biznis, pogotovu onima iz moje branše, jer za njih nema više posla u državnim institucijama – kaže Igor.
Broj zahteva Ukupan iznos Novi radnici
2008
Vranje 44 42.150.000 135
Surdulica 5 2.950.000 13
Bujanovac 19 22.700.000 57
Preševo 2 1.650.000 7
Trgovište 1 1.200.000 4
Bosilegrad 0
Vladičin Han 4 3.050.000 11
Ukupno 75 73.700.000 227
2009
Vranje 68 88.550.000
Surdulica 6 5.750.000
Bujanovac 25 33.950.000
Preševo 5 6.050.000
Trgovište 4 4.700.000
Bosilegrad 2 2.500.000
Vladičin Han 13 15.800.000
Ukupno 123 157.300.000 266
Napomena: podaci preuzeti od Agencije VEEDA
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.