Stranka za prostorno planiranje

SNS u Vranju postala je stranka sa dva gospodara koji se toliko ne podnose da ne žele ni da dele vazduh u istoj sobi

Među vranjskim naprednjacima nema mira. Gradski odbor Srpske napredne stranke (SNS), na čelu sa stomatologom Dušanom Petrovićem, izdvojio se u zasebne stranačke prostorije u Bore stankovića ulici, ostavljajući advokata Dragana Nikolića i Okružni odbor u dosadašnjoj zajedničkoj kancelariji u Beogradskoj ulici. SNS je tako postala jedina vranjska partija koja ima dve službene prostorije u Vranju, ali i jedina stranka koja nije uspela, makar prividno, da pokrije svoje unutrašnje antagonizme, koji ovde u lokalu vladaju od samog njenog osnivanja.

SLUČAJNO IZABRAN DAN

Trenutak za „novo prostorno planiranje“ nezgrapno je izabran, jer je SNS usred najvažnije dosadašnje akcije, prikupljanja potpisa za vanredne parlametarne izbore, ali, to „akcionare“ nije sprečilo da deluju. Za preseljenje je izabran baš 17. februar, dan samoproglašenja nezavisnosti Kosova, verovatno slučajno, a desetak dana kasnije odvajanje je i zvanično prezentovano javnosti. Za sada obe strane tvrde da je među njima i u stranci sve u najboljem redu, ali to političku čaršiju ne sprečava da seiri kako SNS u Vranju jeste jedna stranka sa dva gospodara, koji se toliko međusobno ne trpe da ne žele ni da uzdišu vazduh zajedno. Za sada, centrala stranke nije se oglašavala po ovom pitanju, mada i „odseljeni“ i „ostalnici“ tvrde da ni sada ni u buduće sa te strane neće biti problema.
– Dobro znate da stranka raste i razvija se i da su stare prostorije postale neadekvatne i neuslovne, da više ljudi stoji nego što sedi. Ovo je nužnost. U komunikaciji dva odbora nije bilo nesporazuma, a takođe je i vrh stranke dao saglasnost za ovakvo stvaranje boljih uslova za rad oba odbora – jasan je Petrović.
Možda je to i tako, ali Nikolića nema pa nema. Petrović uporno izbegava da se o tome izjasni, uz tvrdnje da gradski odbor ima pravo na autonomiju i „organizaciju rada kako smatra da treba“.
– Nismo prekršili statut i nismo imali primedbe iz Beograda u vezi preseljenja. I ako bude sitnih nesporazuma, to ćemo lako rešavati, u konstruktivnom dijalogu, ne treba zbunjivati ljude da ovde postoji cepanje stranke, i neprihvatljivo je da se naše preseljenje posmatra na taj način – kategoričan je Petrović, koji nije propustio priliku da još jednom javno pecne Nikolića, tvrdeći da mu on nije nikakav šef, jer za svog jedinog stranačkog šefa priznaje direktno Tomu Nikolića.
Ipak, kada su „Vranjske“ pokušale da dođu do stava centrale SNS, iz Beograda su dobile nedvosmislen odgovor:
– Potražite Dragana Nikolića, on je naš čovek dole na terenu – rečeno nam je u centrali SNS.
Legenda kaže da razlaz nije bio ni malo nežan – „raskolnici“ su u stranku upali u sred noći i počeli da raznose stvari, ko si je šta doneo: ovo je moja stolica, a ovo moj štampač, i tako. Gotovo svi su bili tu, osim Nikolića – i predsednik odbora Dušan Petrović, i Nebojša Zupančić, hirurg Momčilo Stošić…
Začudo, sam Nikolić je ladan ko špricer, bar što se tiče „iseljeničke pobune“.
– Ja nisam diktator, nikome ne mogu nešto da naredim. Svi opštinski odbori imaju svoje prostorije, pa i vranjski, i to ne znači da ovde imamo dve stranke – kaže Nikolić, ne krijući svoje protivljenje odluci Gradskog odbora da se izdvoji u posebne stranačke prostorije.
Svoje odsustvo sa svečanosti Nikolić pravda profesionaonim obavezama. Nema vremena u radno vreme, politikom se bavi privatno, popodne. E sad, što su pa njegovi partijski drugari morali prepodne da otvaraju prostorije, možda neko i zna, samo neće da kaže.
– Moglo je i drugačije, ali je neko tako odredio, pa onda neka tako i bude – pomirljiv je Nikolić, koji je, čini se, pre u izvesnom očekivanju nego u defanzivi.

PRORADIKALI I PRODEMOKRATE

I sad, šta se dešava u SNS-u? Prema nekim tumačenjima, stranka enormno raste, a akcija prikupljanja potpisa značajno im diže i rejting i broj članova. Prema prvim računicama, samo u februraru SNS je protiv srpske vlasti u Pčinjskom okrugu prikupio 15.000 potpisa, od toga 8.000 u Vranju. Ogroman je to kapital, i te činjenice polako postaju svesni svi okolo. Na partiju se vrše dve vrste pritisaka – unutrašnji, od članova koji imaju jasne namere glede sopstvene budućnosti u stranci i šire, i spoljašnji, od strane zainteresovanih faktora, dakle političkih takmaca.
– SNS je trenutno jedan konglomerat interesa u kome se ne zna ko šta radi i čemu teži. Koristeći nezadovljstvo naroda, određene interesne grupe ušle su u partiju i sada svaka vuče na svoju stranu. Da li su u pitanju lični interesi, ili interesi drugih partija da oslabe SNS, to sada nije ni važno – cepanje partije svakako će usporiti njen razvoj, i to je suština aktuelnih dešavanja – kaže izvor „Vranjskih“ iz samog SNS-a, koji od prvog dana prati situaciju u toj stranci.
I zaista, može se već na prvi pogled oceniti da se oko Nikolića okuplja „proradikalsko“, a oko Petrovića „prodemokratsko“ krilo vranjskog SNS-a, ma koliko ta podela bila uslovna. Na delu je klasičan pokušaj cepanja stranke, uvijen u nekakvo „stvaranje boljih uslova za rad“. Međutim, nit je bilo, niti može biti, da je zemlja jedna, a da ima dva gospodara. Isto je i u ovom slučaju – aktuelna situacija je dugoročno, pa i kratkoročno neodrživa, centrala SNS u jednom času mora da preseče stvari i ovom cirkusu stane u kraj. Za sada iz Beograda ne stižu vesti da se takva akcija priprema, što samo znači da vranjski slučaj među naprednjacima nije usamljen. U svim partijama ima interesno orijentisanih ljudi, ali nigde kao u SNS nije slučaj da ogromna većina članova tu pre svega i jedino iz ličnih interesa.