Odlazak dečaka sa osmehom u očima

Eko Taxi Vranje

Odlazak dečaka sa osmehom u očima

Jovanović je izdržavao kaznu od četiri godine zatvora u Paviljonu „C“ KPZ-a, poznatom po katastrofalnim uslovima i čestim štrajkovima zatvorenika. Njegovi bliski prijatelji sumnjaju u informaciju da je umro od predoziranja heroinom



O uzroku smrti Saše JOVANOVIĆA Talijana (36), Vranjanca koji se nalazio na izdržavanju četvorogodišnje zatvorske kazne u Kazneno-popravnom zavodu (KPZ) Niš, ne postoje nikakvi zvanični podaci. Jovanović je preminuo 20. februara, a iako su „Vranjske“ uputile faks sa pitanjima na adresu Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, tačnije direktoru Milanu Obradoviću, ni on ni PR služba Uprave nisu nam do zaključenja ovog broja (sreda 3. mart) odgovorili šta se zapravo tog 20. februara dešavalo u niškom zatvoru i pod kakvim je okolnostima preminuo zatvorenik iz Vranja.
Ono što se zasad, doduše nezvanično i na osnovu nekih šturih informacija iz medija zna, jeste da se Jovanović nalazio u Paviljonu „C“ niškog zatvora, poznatom po katastrofalnim uslovima za izdržavanje kazne. Preciznije, bio je u drugom krilu ovog paviljona kada su stvari pošle po zlu. Potom smo iz medija saznali da je preminuo u subotu na Klinici za endokrinologiju i toksikologiju Kliničkog centra u Nišu. Uzrok smrti ovog mladića zvanično nije saopšten, a mediji su, pozivajući se na informacije dobijene od istražnog sudije Višeg suda u Nišu (koji je izdao nalog za obdukciju), spekulisali da je najverovatniji uzrok smrti „predoziranje narkoticima“.
Navodno je u vezi sa ovim slučajem još jedan zatvorenik Paviljona „C“ bio u životnoj opasnosti, ali je spasen intervencijom lekara u zatvorskoj ambulanti, javili su neki mediji, ne pozivajući se na zvanične izvore. Iz niškog zatvora dosad se nisu oglašavali, ali su celu priču pratile nezvanične informacije da je posle Jovanovićeve smrti u KPZ Niš zavladalo vanredno stanje i da se, navodno, ispituje kako je droga uneta u zatvor.

ROBINHUDOVSKI SNOVI

Da li je zaista reč o drogi?
– Talijan nije preminuo od predoziranja drogom – kaže njegov bliski prijatelj koji je insistirao na anonimnosti.
– U to sam siguran. Imam i nekakve informacije iz zatvora koje govore suprotno, ali vam ih neću saopštiti – dodaje naš sagovornik.
Ovaj čovek kaže da je bio jedan od Jovanovićevih najbližih prijatelja više od dvadeset godina i da je jedan od onih koji ga je najbolje poznavao. Smatra da će njegova priča pomoći da ljudi shvate kakav je čovek Jovanović zapravo bio i zašto mu se sve ovo dogodilo.
– Talijan je rođen u Francuskoj. Tamo je sa roditeljima živeo dve, tri godine. Onda su se vratili. Znam ga od prvog razreda osnovne škole. Furali smo zajedno u Petu školu. Kasnije je završio srednju za konobara. Jedno vreme bio je konobar-pripravnik u opštini. Dečko je, kao i celo naše društvo, potekao iz radničke porodice. Ne znam da li zbog toga, ali smo svi imali razvijen osećaj za pravdu i viteštvo. Sanjali smo o tome da jednog dana postanemo ljudi poput Robin Huda. Želeli smo samo da pomažemo onima koji nemaju – objašnjava naš sagovornik.
Jovanović je, kaže njegov prijatelj, odrastao kao i svako obično dete, ni po čemu se posebno ne izdvajajući od ostalih.
– Od malena je bio u fazonu „laganeze“. Zbog njega sam stalno kasnio u školu. Čekao sam ga svakodnevno dok se on lickao ili baškario u krevetu. „Gde žuriš“, odgovarao je na moju nervozu. Istovremeno, nije skidao osmeh sa usana. Skupljali smo se u OŠ „Radoje Domanović“. Za školsko dvorište smo bili posebno vezani. Odatle je sve kretalo. Izlazili smo u diskoteku (nekadašnji Klub mladih u maloj sali starog hotela; danas „La pasion“, p.a.). Uvek bi „špartao“ po kafiću, družio se sa svima. Bio je ok lik, voleo ljude i društvo. Nikada nije nikoga uvredio, opterećivao, maltretirao. Nije u to vreme nikada bio u sukobu sa zakonom. Sve u svemu, mogao si samo da poželiš takvog prijatelja – kaže naš sagovornik.

„LAGANEZE“

Stvari su kenule nizbrdo u teškim vremenima za bivšu državu, otprilike 1993/94. godine.
– Nekako se baš tada u našem društvu našla marihuana, kao i kod mnogih naših vršnjaka. Pokazalo se da su priče da sve kreće od „trave“ tačne. Mislili smo da smo sve prošli u društvu. I alkohol, i druge tinejdžerske poroke. U takvim okolnostima i sa svim problemima koji su nas pritiskali u vreme hiperinflacije u propaloj Srbiji, napravili smo grešku. Rešili da probamo nešto novo. Iza toga smo polako izgubili kompas. Došle su i teže „stvari“. Ipak, Talijan je, kao i mnogi od nas, zadržao dostojanstvo. Nije on delovao kao većina ljudi iz tog sveta – otkriva naš sagovornik.
On naglašava da Jovanović nikada nije bio kriminalac, niti je u tom periodu počinio neka krivična dela.
– Živeo je i u tom teškom vremenu normalno. Znao je i tada, kao i ranije, da stavi sto maraka u džep, ranac na leđa i ode „stopom“ na more. Ostajao bi tamo po pet-šest meseci. Imao je svoj stil, svoje ideje i u tome niko nije mogao da ga omete. Onda mu se desilo to što se desilo. Jednostavno, u jednom trenutku je pogrešio i nije mogao nazad. Verujem u dubini duše da nije želeo da mu se sve to desi. Kada je poslednji put osuđen, nije se ni bunio. Znao je da je pogrešio. Posle ove druge presude bio je najpre u zatvoru u Leskovcu. Rekao mi je da mu je tamo jako teško. Prebačen je u Niš. Tamo je bilo još gore. Eto, tamo je i umro – sa tugom u očima svedoči njegov dugogodišnji prijatelj.
Jovanović jeste „u civilstvu“ bio na drogama. Policija ga je od 2002. godine u tri navrata hapsila za krivična dela proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga. Prema kaznenoj evidenciji Višeg tužilaštva, prenosi nam informacije u pismenom odgovoru na naša pitanja v.d. tužioca Trajan DIMIĆ, Jovanović je po optužnici ovog tužilaštva 2003. godine osuđen za krivično delo „neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga“ na tri godine i dva meseca zatvora. Kaznu je izdržao u KPZ Niš, da bi nakon toga neko vreme bio na slobodi. Međutim, policija ga ubrzo ponovo privodi istražnom sudiji Okružnog suda u Vranju. Sve se dešava 30. aprila 2008. godine pod sumnjom da je počinio isto delo. Tada je pretresom njegovog stana pronađeno 14,88 grama heroina. Usledio je proces nakon koga je Jovanović osuđen na četiri godine zatvora, obaveštavaju nas iz tužilaštva. Kraj te kazne, međutim, Talijan nije dočekao.
– Brate, znam da će mnogi sada reći: „Ako je umro, narkoman!“ Ali to nije lepo. Talijan je bio dobar čovek. Nije to zaslužio. Nikome nije naneo zlo. Nikada neću zaboraviti njegov osmeh, čak i kad budem shvatio da ga više nema – zaključuje Jovanovićev prijatelj.


ODSUTNA PORTPAROLKA
Milan Obradović, direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija koja funkcioniše pri Ministarstvu pravde, nije nam odgovorio na pitanja u vezi Jovanovićeve smrti uredno poslata faksom. Tako smo ostali uskraćeni za stvarna saznanja o uzroku smrti, merama koje su preduzete da bi se rasvetlile okolnosti pod kojima se desila, merama obezbeđenja u Paviljonu „C“ KPZ Niš i vladanju Jovanovića u zatvoru.
– Direktor je, verovatno, zadužio portparolku za odgovore. Ona je, međutim, službeno odsutna danas i naredna tri dana. Pretpostavljam da nije bilo dovoljno vremena da vam odgovore na pitanja – poručila nam je ljubazna sekretarica nakon isteka roka za odgovore.

POLICIJSKI IZVOR
NIJE BIO U KRIJUMČARSKOM LANCU

Jovanović je, prema svedočenju našeg izvora iz policije koji je insistirao na anonimnosti, hapšen zbog droge u tri navrata u periodu od 2002. do 2008. godine.
– On nikada nie bio u velikom krijumčarskom narko lancu. Prodavao je sitnije količine, kao ulični preprodavac, pokušavajući verovatno da obezbedi heroin za svoje potrebe. U tim prilikama je i hapšen. Nije bio rđav ni nasilan čovek, nismo ga registrovali kao teškog kriminalca i razbojnika. Čak nije pribegavao krađama što je tipično za ljude iz sveta narkomanije.



  • Ostavi komentar