Magnumi, tetejci i još ponešto

Vranjski političari uživaju izvesnu vrstu zaštite na javnim mestima. Kada prisustvuju određenim skupovima štiti ih državna policija, a na radnom mestu gradsko ili angažovano obezbeđenje. Neki, ipak, imaju oružje „za ne daj bože“

Iako stručnjaci upozoravaju da političari ne bi trebalo ni da poseduju pištolje, zbog nekih pojedinačnih ekscesa poput nedavnog napada na lidera NS Velju Ilića u centru Beograda, posle čega je Ilić davao nesuvisle izjave u stilu „žao mi je što nisam imao pištolj“, pojedinci iz sveta politike smatraju da im je oružje neophodno. Srećom, Velja je odbio da uzme već iskamčenu dozvolu za nošenje oružja jer bi u suprotnom bio napravljen opasan presedan, pa bi po toj logici svi političari, pa i naši lokalni koji su poslednjih godina potencirali kako se u Vranju ne osećaju baš bezbedno, potencijalno mogli posegnuti za identičnim zahtevom MUP-u.

„JEZIK“ KAO ORUŽJE

Zasad se većina vodećih vranjskih političara identifikuju kao osobe koje baš i ne vole oružje. Neki od njih, međutim, priznaju da imaju afinitete ka oružju, te da ga poseduju kod kuće („za ne daj bože“) uz, tvrde, legalne dozvole „za držanje“ (ne i za nošenje jer član 348 Krivičnog zakonika zabranjuje nelegalno nošenje kao i neovlašćenu izradu, prodaju, nabavku i razmenu oružja).
Svi političari, pa i vranjski, uživaju određenu vrstu zaštite na javnim mestima. Kada prisustvuju određenim skupovima štiti ih državna policija, a na radnom mestu gradsko ili angažovano privatno obezbeđenje. No, i pored toga, reputacija pojedinih političara u gradu ukazivala je proteklih godina da bi mogli nositi oružje (kod pojedinaca bliskih kriminalnim krugovima neki građani videli su pištolje svojim očima), a gotovo sasvim sigurno posedovati ga kod kuće.
Gradonačelnik, socijalista ali i profesor ONO I DSZ, što za temu može biti od značaja, Miroljub Stojčić, na usmeni novinarski zahtev upućen preko ljudi iz njegovog kabineta, nije želo da se izjasni o tome poseduje li oružje i sa kakvim motivima. Njegov partijski drug, Zoran ANTIĆ, zamenik predsednika Skupštine grada, kao sin penzionisanog policajca, logično, poseduju oružje. Međutim, kaže, ne gaji posebnu ljubav prema naoružanju.
– Imam malokalibarsku pušku kalibra 5,6 milimetara nasleđenu od dede. Čuvam je jer mi je drag poklon, a ne da bih se od nekoga branio. Smatram da mi bezbednost nije ugrožena. Mi socijalisti se branimo „jezikom“, ne oružjem – samouvereno će Antić.
Zastrašujuću „pucu“, čuveni „magnum 357“, među lokalnim političarima poseduje okružni poverenik Srpske napredne stranke Dragan NIKOLIĆ.
– Imam i lovačku pušku jer se rekreativno bavim lovom. Pištolj ne nosim, niti za to imam potrebe. Međutim, moram da priznam da razmišljam da podnesem zahtev za dobijanje dozvole za nošenje imajući u vidu kakva je ovo zemlja i u kojim okolnostima živimo – kaže Nikolić.
Dejan STANOJEVIĆ, opozicioni lider iz DSS, ne oseća se sasvim bezbedno u svojoj kući. Radi „zaštite vlastite i sigurnosti porodice“ u svom domu ima u narodu poznatu „dugu devetku“.
– Imam taj pištolj od 1992. godine. Nikada ga ne nosim. Smatram da političarima u Vranju nije ugoržena sigurnost, barem ne na ulici. Ovo je, ipak, miran grad. Ali, možda je potrerban kod kuće jer se u ovoj državi svašta dešava – napominje Stanojević.
Goran STEFANOVIĆ, narodni poslanik i lider vranjskog DS, kaže da poseduje pištolj marke „tetejac“. Njegovi razlozi slični su Stanojevićevim.
– Pištolj ne nosim. Imam dozvolu za „držanje“. To mi je draga uspomena od dede. Inače, nisam pucao sigurno desetak godina, iako posedujem relativno iskustvo budući da sam u vojsci kao pripadnik vojne policije imao gađanja. Takođe sam i predavač u jednoj školi za obuku vatrenim oružjem, sa ovlašćenjem MUP-a – otkriva Stefanović.

HAPSITI ONE KOJI NOSE PIŠTOLj

Predrag STOJKOVIĆ, potpredsednik vranjskog SRS, kaže da kod kuće, uz regularnu dozvolu, poseduje lovačku pušku „bokericu“ koju je nasledio od oca.
– Pištolj nemam i smatram da mi nije potreban. Mislim da oružje ne treba ni ostalim lokalnim političarima, jer većina njih konzumira alkohol i to nosi potencijalnu opasnost. Svaki čovek bi, pre izdavanja dozvole za držanje, a posebno za nošenje oružja, trebao da prođe detaljne medicinske predmete – upozorava Stojković.
Dozvole za nošenje oružja izdaju direktor policije i ministar policije, uz mišljenje specijalne komisije. Kriterijumi za izdavanje ovih dozvola veoma su strogi. Trenutno u Srbiji, od pola miliona komada oružja, svega tri odsto njegovih vlasnika ima dozvolu za javno nošenje pištolja i revolvera.
Nepisano je pravilo da političari, čak i u našem gradu (u Vranju prema evidenciji policije ima oko 12.000 komada oružja koje poseduje 7.500 osoba, nezvanično verovatno mnogo više) pištolje i revolvere drže, pa i nose ilegalno. A zašto bi to činili?! Jedino ako imaju mnogo putera na glavi. Ili ih možda muči savest…

ONI PREZIRU ORUŽJE
– Ne volim oružje, niti mi pada na pamet da ga nabavim, a kamoli nosim. Funkcioneru koji radi časno i pošteno, oružje ne treba jer ne postoji razlog da ga bilo ko napadne – smatra zamenik gradonačelnika, demokrata Igor ANDONOV.
– Nemam oružje, a ni motiv da ga posedujem. Političari ne treba da brinu o ličnoj samozaštiti. To bi bila anarhija – kaže predsednik Skupštine grada i vicegradonačelnikov partijski drug Slobodan STAMENKOVIĆ.
– Nemam pozitivan stav prema oružju i ne posedujem ga. Trebalo bi da ga imaju samo lica obučena za rukovanje s njim – mišljenja je lokalni ministar za socijalnu politiku u verske zajednice, socijalista Branimir STOJANČIĆ.

PRIJAVILI SAMO DVA PIŠTOLjA
Prilikom nedavne predaje imovinskih karata članova Gradskog veća (GV) i direktora javnih preduzeća Agenciji za borbu protiv korupcije, posedovanje pištolja (što je bila obaveza) prijavila su, prema vlastitom priznanju, samo dva lokalna funkcionera – Dejan Ilić, član GV za agroekonomiju i poljoprivredu, te i Perica Milosavljević, direktor JP „Komrad“.

RADOSLAV MOJSILOVIĆ
VELjA JE UGROŽEN
Radoslav Mojsilović, lokalni lider Nove Srbije, kaže da ne poseduje nikakvo oružje, čak ni za lov, i dodaje da mu nije poznato ni da li ga nosi neko od lokalnih političara.
Posle onoga što se dogodilo Velji Iliću u Beogradu, pokazalo se da je on ugrožen. S druge strane, smatram da su političari ovde potpuno bezbedni i da kad eventualno budu ugroženi to treba da rešava policija – napominje Mojsilović.

ZASTAVA M-57 – „TETEJAC“
Model „Crvene Zastave“ M-57, u narodu poznatiji kao „tetejac“ ili „tetka“, funkcioniše na principu slobodnog trzanja navlake. Kalibar je 7,62 mm. Ima magacin od 9 metaka. Među Srbima se smatra najpouzdanijim i najubojitijim pištoljem.

„DUGA DEVETKA“
Duga devetka je u stvari kalibar (9×19 parabelum), a ne pištolj. Ima raznih verzija, ali je kod nas najpopularniji CZ 99. Ima ga i u varijantama M-70 i CZ M-88, „zbrojevka“ i slično. Uglavnom je reč o vrlo pouzdanim pištoljima.

MAGNUM 357
Magnum research Inc je kompanija koja je dizajnirala i patentirala osnovi model ovog pištolja Desert Eagle 1980 godine. Godine 1985. „357“ pretrpeo je izmene koje su doprinele većoj preciznosti. Prema mišljenju mnogih, ovo je jedan od najmoćnijih pištolja na svetu, sa razornim efektima.

MALOKALIBARSKA PUŠKA
Godine 1939. osvojena je u Crvenoj zastavi proizvodnja malokalibarske puške 5,6 mm. Danas se kod nas najčešće koristi u streljaštvu, tj. sportu i rekreaciji. Ne mogu se koristiti u lovu. Prave se u svim mogućim oblicima, od jednometki, repetirki, poluautomata, do rafalnog oružja.

GLAS NARODA

DA LI POLITIČARI TREBA DA NOSE ORUŽJE?
Vladica Pavlović (20), student:
– Zašto bi političari imali potrebu da nose oružje?
Miloš Dimić (21), radnik:
– Ne bi trebalo.
Aleksandar Mišić (20), student:
– Mislim da treba.
Toma Vlajinac (62), penzioner:
– Ukoliko je častan i pošten, nema čega da se plaši.
Milan Pešić (17), učenik:
– Nikako.