Ekspert za brzo trežnjenje

Ili, kako je direktor JP „Skijalište Besna kobila“ u ostavci uspeo da za nešto više od dva sata razgradi 0,83 promila alkohola u krvi, čime bi se njegov organizam svrstao u fenomene nepoznate nauci i medicinskoj praksi. Stručnjaci kažu da je u praksi dokazano da čovekov organizam može eliminisati najviše 0,10 do 0,15 promila alkohola po satu

Dejan Manić tvrdi da je bio trezan kada je 31. januara na regionalnom putu Kriva Feja – Vranje službenim „audijem“ udario pešaka Kirila Eftimova (56) izVranjske Banje, i tako ga sa teškim povredama šake, potresom mozga i razbijenom arkadom poslao na četvorodnevni oporavak na vranjskoj Hirurgiji. Saobraćajna policija je standardnom procedurom alkotestiranja aparatom „dreger“, neposredno nakon incidenta, pronašla 1,03 promila alkohola u Manićevoj krvi. On se usprotivio tom rezultatu (jer je „duvao osam puta“). Okupio je novinare, saopštio im da policija nije u pravu i da je on bio trezan. Mahao je izveštajem Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ) prema kome je u uzorku njegove krvi pronađeno svega 0,2 promila alkohola, što je u granicama dozvoljenog (vozači mogu sesti za volan sa najviše 0,3 promila, propisuje zakon).

„DREGER“ IMA DRŽAVNI ŽIG

Otkud ova razlika od čak 0,83 promila između dva nalaza? Da li je tako nešto uopšte moguće? „Vranjske“ su u Policijskoj upravi (PU) dobile potpuno jasan odgovor na pitanje da li njihov aparat može zatajiti:
– Svakom uređaju za kontrolu saobraćaja, pa tako i alkometru, dodeljuje se državni žig u vezi ispravnosti merila. Taj žig dodeljuje ustanova ovlašćena za njegovo ispitivanje, sa rokom važnosti od godinu dana.
A saobraćajna policija, po zakonu i pravilima službe, ne može dozvoliti da ima neispravne uređaje. Evo šta u policiji kažu o Manićevim sumnjama izazvanim „višestrukim duvanjem“:
– Kod utvrđivanja alkoholisanosti učesnika u saobraćajnim nezgodama, procedura iz člana 174 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima propisuje da ukoliko lice, prilikom ispitivanja pomoću odgovarajućih aparata, nepravilno uduvava sadržaj (vazduh, p.a.) u uređaj, procedura se sprovodi ponovo, dok se konstantno ne podvrgne uduvavanju u trajanju od šest-sedam sekundi, a ne sa prekidima koji onemogućavaju da se izmerena vrednost očita na aparatu.
Nakon što je Manić, valjda, iz osmog puta konačno sproveo uputstvo saobraćajnog policajca, ovaj mu saopštava da u krvi ima 1,03 promila alkohola u krvi. To se dešava oko 18 sati. Maniću je, navodno, brojka na displeju „dregera“ sumnjiva. Zahteva da bude podvrgnut analizi krvi u vranjskom Zdravstvenom centru (ZC).
Da li zbog dužine uviđaja ili iz nekih drugih razloga, tek od momenta alkotestiranja (oko 18 sati) na licu mesta, do momenta kada Manića dovode u ZC Vranje gde mu uzimaju uzorak krvi (20.10 sati prema zvaničnom nalazu ZZJZ), protiče više od dva sata. Epruvetu sa uzorkom krvi, što je uobičajena procedura kada se krv uzima u večernjim satima, preuzima policijska patrola i istu odnosi u stanicu. To nam potvrđuje dr Dijana POPOVIĆ, specijalista toksikološke hemije u ZZJZ.
– Koliko je meni poznato, uzorci uzeti uveče ostaju kod saobraćajne policije, u njihovom frižideru u stanici – objašnjava Popovićeva.
Uzorak je u Zavod donet narednog dana (ponedeljak, 1. februar), ali tek oko 13.30, stoji u nalazu. Zbog toga je mnogima pala na pamet mogućnost manipulisanja Manićevom krvlju. Niko ništa ne tvrdi, ali dodatnu sumnjičavost posle nezvaničnih verzija koje kolaju gradom u nastavku priče pobuđuje podatak da je Manić, funkcioner G17, insistirao da mu krv uzmu u zdravstvenoj ustanovi. I to onoj koja je prilikom raspodele vlasti prošle godine pripala njegovoj stranci, a na čijem se čelu nalazi niko drugi do njegov partijski šef, lider svih vranjskih „eksperata“, Uroš Trajković.
– Veoma je važno reći – naglašava Popovićeva – da mi radimo analizu „donetog uzorka“ krvi vozača po nalogu saobraćajne policije. Dakle, ne uzimamo mi uzorak u ZZJZ, već ga donose ljudi iz saobraćajne policije. Dakle, mi ne znamo šta se dešavalo s njim pre nego što je donet ovde. Čak ne znamo ni gde je uzeta krv.
Ako je „dreger“ ispravan, a policija to garantuje, i ako je istovremno izveštaj Zavoda validan, a to je potvrđeno nalazom, ispada da se Manić neverovatno brzo otreznio, gotovo u domenu nadrealnog. Kako to?!
– Alkohol se protekom vremena metaboliše – objašnjava Popovićeva iz ZZJZ – i što više vremena prođe, više se razgradi. Sama razgradnja zavisi od brzine metabolizma, što je individualna stvar koja zavisi od samog čoveka, ali i od niza drugih faktora. Međutim, to bi morao detaljnije da vam pojasni neko od veštaka sudske medicine.

SPORA ELIMINACIJA ALKOHOLA

Prof. dr Jovan STOJANOVIĆ, direktor Zavoda za sudsku medicinu u Nišu i dugogodišnji sudski veštak, kaže da je medicinski nemoguće da organizam za nešto više od dva sata razgradi 0,83 promila alkohola.
– Ukoliko je aparat očitao pravu vrednost, ne može se u roku od dva sata ona smanjiti pet puta. U praksi je dokazano da čovekov organizam može eliminisati najviše 0,10 do 0,15 promila alkohola po satu – otkriva Stojanović.
Ovaj specijalista sudske medicine upozorava da u sličnim slučajevima ponekad ima propusta prilikom uzimanja krvi.
– Epruveta sa uzorkom krvi mora se odmah zatvoriti pampurom jer kasniji rezultati, ukoliko je duže otvorena nakon uzimanja uzorka, neće biti validni – kaže Stojanović.
Na kraju, treba reći da padaju u vodu nezvanične i spekulativne verzije po kojima je Manić od momenta alkotestiranja „dregerom“ kod Korbevca do davanja krvi na analizu u ZC raznim metodama i ispijanjem velikih količina tečnosti snizio nivo alkohola u krvi. Najpre, sve vreme je bio pod kontrolom saobraćajaca, što i sam potvrđuje, a potom to mu ne bi mnogo pomoglo imajući u vidu tvrdnje stručnjaka da je razgradnja alkohola u organizmu složen proces i da ga ništa ne može ubrzati. Posoljena kafa, kašičica ulja i slični recepti samo su deo urbanih legendi. Jednom rečju, ne postoji recept koji bi zamenio vreme potrebno za razgradnju, dok voda samo pomaže da organizam ne dehidrira. Za detaljnije podatke i odgovore na neka ključna pitanja, Manić nije bio otvoren za razgovor. Na mobilni telefon se nije javljao, a u Skijalištu je bio „odsutan“.

PROF. DR JOVAN STOJANOVIĆ
ODSTUPANjA DO PLUS-MINUS 0,30
Direktor Zavoda za sudsku medicinu u Nišu upozorava da aparati „dreger“ služe za tzv. „orijentaciono“ određivanje koncentracije alkohola u krvi. Zato se, prema njegovim rečima, rezultati na sudu ne mogu uzimati kao sasvim relevantni. Oni zavise od više faktora – „baždarenja“ (podešenost i atest za aparat), ispravnosti baterija, obučenosti policajaca, vrste i koncentracije popijenog alkohola u usnoj šupljini i slično.
– Serijskim analizama „dregera“ pokazalo se da greške uglavnom idu do 0,3 promila gore-dole – objašnjava Stojanović.
Dakle, čak i sa eventualnim odstupanjem, Manić bi metodom alkotestiranja „dregerom“ u najboljem slučaju po njega mogao imati 0,73 promila alkohola u krvi (što se medcinski naziva „jačim pripitim stanjem“). Ali i 1,33 primila, ukoliko je aparat „omanuo“ u njegovu korist.

VALIDAN DOKAZ U SUDSKOJ PRAKSI
U odgovorima na naša pitanja iz Policijske uprave Vranje stigla nam je i sledeća informacija:
– Do sada je sudska praksa vrednosti očitane pomoću uređaja i aparata koji se koriste u operativnoj kontroli saobraćajne policije koristila kao validne dokaze.

KAKO ALKOHOL DELUJE NA VOZAČA
Prema istraživanju referentnog Medicinsko-psihološkog instituta u nemačkom gradu Esenu koje se bavilo ispitivanjem njegovog uticaja na vozače, nivo alkohola između 1,01 i 1,50 promila alkohola u krvi, koliko je policija pronašla kod Manića, ukazuje na stadijum „jačeg pripitog stanja“. Karakteriše ga pogoršana koncentracija za vožnju. Koordinacija pokreta je vidno slaba. Prisutna je pospanost. Snalaženje u složenim saobraćajnim situacijama postaje problem.
S druge strane, čak se i manji nivo alkoholisanosti do 0,2 promila smatra „nepovoljnim za vožnju i ponašanje vozača“. Preciznije, nivo do 0,5 promila smatra se stadijumom „lagane obuzetosti alkoholom“. Alkohol vozaču povećava samopouzdanje, ali mu smanjuje osećaj odgovornosti. Slabi pažnja, postupno se narušava koordinacija pokreta i preciznost u vožnji.