Ovo je jedna od retkih opština u Srbiji, u kojoj na lokalu ne funkcioniše koalicija sa vrha države; da sve bude još apsurdnije, u opoziciji su jedine dve surduličke stranke koje imaju poslanike u Narodnoj skupštini – DS i SRS
U početku – kaže Novica TONČEV, predsednik Opštine Surdulica – nakon izbora 2008, koalicija GG „Za bolju Surdulicu“ – DS – SPS je dobro funkcionisala, dok DS nije zatražio izmenu koalicionog sporazuma. Mi to nismo mogli da prihvatimo, tako da je DS prešao u opoziciju, a skupštinsku većinu je obezbedio DSS.
– Mi smo – kaže Slavoljub STAJKOVIĆ, predsednik OO DS Surdulica i narodni poslanik – kao najjača politička stranka preuzeli odgovornost za vršenje vlasti u Surdulici, i činilo nam se da to žele i ljudi okupljeni oko Novice Tončeva. Međutim, brzo se pokazalo da oni ne rade u interesu građana, već u interesu svojih džepova.
I tako je DS prešao u opoziciju, a Surdulica postala jedna od retkih opština u Srbiji, u kojoj na lokalu ne funkcioniše koalicija sa vrha države DS – SPS; da sve bude još apsurdnije, u opoziciji su jedine dve surduličke stranke koje imaju poslanike u Narodnoj skupštini – DS i SRS.
POLITIČKA IGRANKA
U trenutnoj situaciji, na vlasti u Surdulici su GG „Za bolju Surdulicu“ Novice Tončeva sa 10 odbornika, DSS sa pet i SPS sa tri odbornika, ukupno 18; opozicija im diše za vrat sa 17 odbornika, devet iz DS i osam iz SRS. Ono što koaliciji na vlasti olakšava stvar, to je da dve opozicione stranke ne sarađuju, u skladu sa nalozima iz svojih centrala.
Pa ipak, poznavaoci političkih prilika u Surdulici se slažu da su i vlast i opozicija nestabilni, i da politička „igranka“ i te kako traje ispod žita; tvrdi se da Tončev i dalje DS-u šalje signale dobre volje, ali da to niko ne sme da prihvati.
Neposredan povod za raspad koalicije DS – SPS u Surdulici bio je dokument iz OO DS, pod naslovom Platforma za razgovore sa SPS i GG „Za našu Surdulicu“, od 17. maja 2009. Tončev i SPS to su shvatili kao pokušaj revidiranja koalicionog dogovora, pa se stvar vukla do jeseni 2009, kada je konačno puklo, i oformljena je nova struktura vlasti. Tončev i deo njegove GG prešli su u SPS (gde su i bili ranije), a DSS je dočekao svoj trenutak.
U platformi je najspornije pet tačaka; prva – „DS dobija zamenika predsednika Opštine sa pravom potpisa i ovlašćenjima kao predsednik (bez alternative)“.
– To ne može, po zakonu – kaže Tončev – ja sam konsultovao Ministarstvo za lokalnu samoupravu, i dobio tumačenje da zamenik ne može da ima iste ingerencije kao predsednik. Sve i da sam hteo da učinim DS-u, ne bih mogao, jer bih time prekršio zakon.
– Što se tiče platforme – kaže Slavoljub Stajković – ona je interni dokument, kojim Tončev sada maše okolo. A platforma je nastala kada smo mi već pokušavali da se izvučemo iz te koalicije sa Tončevim, kada je on počeo da lobira naše odbornike, da ucenjuje, da po svaku cenu ostavi DS u koaliciji, da bismo mu bili paravan, jer on ni na jedna vrata nije mogao da uđe bez nas. Kada smo videli da on nikome ne ispostavlja nikakve račune, tražili smo da imamo čoveka iz DS koji će uporedo sa njim da parafira naloge. Znači, Tončev potpisuje, ali naš parafira, kako bi imali uvid u tokove novca.
Druga neuralgična tačka u platformi je predlog DS da od 12 mesnih kancelarija dobije pet, a od mesnih zajednica devet, od čega 5, 6 velikih.
– U našim mesnim kancelarijama i mesnim zajednicama – kaže Tončev – već rade ljudi, ja ne znam iz kojih su stranaka. Predlagao sam Stajkoviću da on razgovara sa tim ljudima, pa ako oni hoće, neka se učlane u DS, ja na to kao predsednik Opštine ne mogu da utičem. Bilo bi nezakonito s moje strane da te ljude otpustim zato što nisu članovi DS, a možda to i ne žele, pa da primim njihove članove. Moj je predlog bio da se u mesnim zajednicama raspišu izbori, pa neka građani odluče ko će da vodi njihovu MZ.
– Pa Tončev je od mene tražio – odgovara Stajković – da mesne kancelarije i zajednice osavremenimo, da svaka ima kompjuter, da u tim selima rade mladi ljudi, a ne neke „ćate“. Sada, on to zloupotrebljava. Ideja DS je bila da imamo zajedničke kandidate na tim izborima, to je bio dogovor svih stranaka, a on sada time manipuliše.
STRANO TELO
Predlog rebalansa budžeta, promena strukture i akcenat na investicije, bila je sledeća stavka u platformi; to uključuje i obustavljanje investicija u zgradu Opštine, kao i uređenje gradskog trga i parka. Ova tačka je izazvala velike turbulencije između GG i DS.
– Odgovorio sam Stajkoviću – kaže Tončev – da smo imali najstariju zgradu opštine u Srbiji, koja je bila građevinski nebezbedna, kako za zaposlene u njoj, tako i za građanstvo koje u zgradu dolazi. Setite se kako je objekat izgledao prošle godine, a kakav je sada. Ni pojedine republičke institucije ne raspolažu takvim uslovima.
– Od 27 milona predviđenih za zgradu Opštine – kaže Stajković – suma je premašila 40 miliona dinara. Mi smo dali predlog da se zgrada adaptira iznosom od 10-15 miliona, a da ostala sredstva idu u infrastrukturu po okolnim selima, kanalizaciju, vodovod, puteve; da uložimo u socijalne fondove, za očuvanje malih privrednika. Tončev to nije prihvatio. I celo njegovo predsednikovanje Surdulicom svodi se na građevinski menadžment. Umesto da dovodi strane investitore, da pravi industrijsku zonu, on protežira „Tončev gradnju“.
Ipak, jedna od najspornijih tačaka je legalizacija objekata na Vlasini, gde već decenijama u urbanističkom i svojinskom aspektu vlada prava hajdučija. DS je u platformi predložio da se formira Agencija za razvoj Vlasine, pod kontrolom DS, ali je Tončev tu inicijativu primio „na jatagan“.
– To je, po meni – kaže Tončev – najgora stvar koju je DS mogao da traži. Ovo nisam razumeo, jer legalizaciju vrše institucije, a ne političke stranke. A Stajković traži da legalizaciju vrši DS! To takođe nisam mogao da prihvatim.
– Nije čudna – kaže Stajković – nervozna reakcija Tončeva na ovu inicijativu, jer on upravo najviše manipuliše Vlasinom. On je tamo napravio haos, koji će decenijama da bude poguban za Vlasinu. To ni okupator ne bi uradio, što je on počinio na Vlasini. Oko 380 objekata je za tri meseca niklo na Vlasini, potpuno neplanski. Obećavane su legalizacije, uzimane su pare, katastrofa je letos bila. I oni pokušavaju da nas otuda eliminišu, mi smo „strano telo“.
Dve strane su ušančene na svojim pozicijama, i ne odstupaju. Stajković tvrdi da ima punu podršku centrale i odrešene ruke za postupanje OO DS u Surdulici. Tončev je takođe potpuno siguran u svoje pozicije, a poziva se i na podršku visokih funkcionera DS!
– Preko 2.000 ljudi se iselilo iz Surdulice – kaže Stajković – otkako je Tončev na vlasti. Mladi beže, i ne vraćaju se. Njegova vlast će pokazati svoje negativne rezultate tek u budućnosti. A mi, iako u opoziciji, radimo na dovođenju investitora, i u tome uspevamo.
– Ova koalicija – odgovaraTončev – za sada funkcioniše dobro, usvojili smo budžet za ovu godinu, imamo planove za dalji razvoj Surdulice. Para u budžetu ima, rešili smo višak radne snage, tako da očekujem nastavak izgranje Surdulice.
VAŽNOST MEDIJA
Za ozbiljnu političku promociju, naravno, neophodni su i mediji. I tu je među oponentima došlo do kurcšlusa, a za čudo, jedan drugoga optužuju istim argumentima.
-Frekvencije ne deli Opština – kaže Tončev – niti ja kao njen predsednik, a Stajković bi kao narodni poslanik morao da zna koje ih telo dodeljuje i po kojoj proceduri. Surdulica je konkurisala kod RRA sa dve frekvencije – „Golf“ radio i opštinski Radio Surdulica. On je očekivao da opštinski radio dobije frekvenciju, pa je intervenisao da Surdulica dobije samo jednu. Međutim, desilo se obrnuto, pa smo ostali sa samo jednom radio frekvencijom, „Golf“, a bez ijedne TV frekvencije, jer je u to vreme postojala samo moja. Sada nema ni jedne TV frekvencije, pa se građani Surdulice informišu samo preko kablovske TV.
-Tončev je – kaže Stajković – bio inicijator gašenja surduličkog radija. Njegov radio „Golf“ je dobio frekvenciju na nelegalan način. Pošto je ugasio surdulički radio, mi smo tražili osnivanje pres centra, koji će vremenom prerasti u novu RTV Surdulica, ali on je sve sprečio, da bi progurao svoju kablovsku televiziju.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.