Čudi nas da radikali nisu došli na ideju da urade i dokumentarni televizijski serijal, gde bi glavni zaplet bio oko toga ko organizuje ovu zavereničku ekipu i prisluškuje nas u trenutku dok Zlatanović, Simović, Cenić i Lazići primaju priznanja
Umesto 7. septembra, novi Dan grada je 31. januar, dan kada je 1878. godine Vranje oslobođeno od Turaka. Tim povodom u sali Pozorišta održana je svečana akademija, a u Galeriji Narodnog muzeja izložba dokumenata i fotografija iz perioda turske vladavine. Ali Vranjanci ne bi bili to što jesu, da je sve proteklo samo tako. Pogađate, u priči koja sledi ponovo se izbacuju važne parole: ustav, država, institucije, čast, poštenje, razum, budućnost, Evropa… Pri tome, jedni polemišu o izboru izvođača i koncepciji Akademije, a drugi o sujeti, sticanju političkih poena i patriotizmu.
KARLOBAG I LAJZA MINELI
Umetnički ansambl Ministarstva odbrane „Stanislav Binički“, nastupao je i prošle godine kada smo obeležavali dan naše čaršije, pa Vesna Miletić, šefica Službe kabineta gradonačelnika, koristi tadašnje pohvale kao licencu i poziva ih ponovo. A oni, profesionalci kakvi jesu, sviraju ljudi sve. Ne baš od Šabana do Dilana, ni od Silvane do „Nirvane“, nego od „Marš na Drinu“ do Lajze Mineli, od „Svilen konac“ do „Mama mia“, od Barbe Strejsend do „Bože pravde“. Računaju, valjda, da su došli samo da sviraju.
Samo, to nije dovoljno za umiriti patriotske strasti gradskog odbora Srpske radikalne stranke. Oni, verovatno smatrajući da treba da se oglase u ime dobitnika priznanja 31. januar kad se već ovi ni na šta ne žale, uzimaju stvar u svoje ruke i pošto već nisu glavni neće ni ulogu statista, pa se oglašavaju saopštenjem za javnost u kome, između ostalog stoji:
„Gradski odbor Srpske radikalne stranke traži smenu odgovornih osoba koje su na svečanoj Akademiji, kada su dodeljena priznanja povodom oslobođenja grada, programskim sadržajem uvredili nacionalno dostojanstvo građana Vranja i omalovažili i obezvredili javna priznanja i svečani čin dodele, istovremeno grubo povredivši dobitnike javnih priznanja“.
Radikali, navikli već da svaki previše opevani datum kako-tako unovče, sada 31. januar pretvaraju u triler. Čudi nas da nisu došli na ideju da urade i dokumentarni televizijski serijal, gde bi glavni zaplet bio oko toga ko organizuje ovu zavereničku ekipu i prisluškuje nas u trenutku dok Zlatanović, Simović, Cenić i Lazići primaju priznanja. Njih nije briga što je ovaj orkestar na nastupima pratio i primadonu Beogradske opere Jadranku Jovanović. Ne, oni se zalažu za čoček i tačka! Nije mogao da ih odobrovolji ni nastup glumice Mine Lazarević, koja je pevale filmske hitove, ni Kristine Savić, članice horskog ansambla u Pozorištu na Terazijama, a ni Maje Odžaklijevske, na koju su posebno kivni. Ona je, kaže Predrag STOJKOVIĆ, potpredsednik SRS u Vranju, „pravila grube šale na račun Srba i Amerikanaca!“ I kako to biva „mladi, lepi i pošteni“ odmah bi da se Miletićka smeni. Kao da njoj nije dovoljno što je žrtva tranzicije i koalicionog dogovora, nego treba da odgovara i za Majine fazone. Ajte, molim vas.
Naša deca, krv i meso 5. oktobra, koja još nisu dobila šansu nego samo radna mesta u kladionicama i zato još uvek traže promene, traže bolje, a Miletićka je ubeđena da je novi program koji je osmislila „u duhu vremena“, prilagođen i za takozvanu izgubljenu generaciju devedesetih, a ne samo za borce i potomke. Ona tvrdi da je baš raduje što se o Akademiji toliko priča, a ne omalovažavajući 31. januar ni malo, dodaje:
– Raduje me što je Akademija najveći problem ovoga grada jer to znači da drugih nemamo. Ne želim da se pravdam, ali Dan grada je spreman u krajnje neprimerenim uslovima kada se do poslednjeg trenutka nije ništa znalo (misli se na probleme koji su nastali u vladajućoj koaliciji – prim.aut.). I pored toga doveli smo vrhunski orkestar i tri vokalne solistkinje koje su ovde po prvi put. Namera nam je bila da građani čuju i vide nešto novo, nešto što Beograd ima svakoga dana – precizna je Vesna MILETIĆ.
Srpska radikalna stranka, pak, smatra da je „izbor izvođača i izvođenje na engleskom jeziku potpuno neprimereno Danu oslobođenja od Turaka i tradiciji negovanja autohtone kulture ovog podneblja, koje ima bogatu kulturnu tradiciju sa pesmama i čočecima kojima se ponosi i Vranje i cela Srbija“.
Primećujete li duh 21. veka u ovim rečima? Vidite li ovde (veliko)srpstvo ili ideje bogatstva različitosti? Da li oni sa ovakvim stavovima idu u Evropu bez granica ili su više za onu granicu kod Virovitice? Uostalom, šta će kome Srbija bez Karlobaga…
PATRIOTE I „MARLBORO“
Za divno čudo, pripadnik nešto starije generacije, Slobodan Bogdanović, predsednik gradskog odbora SUBNOR Vranja, na koncepciju Akademije gleda malo fleksibilnije:
– Ova svečana Akademija nije trebalo da bude samo zabava, ali sa druge strane ona je morala da ima obeležja vremena u kome živimo. U jednom delu programa bio je zastupljen taj „istporijski osvrt“ i smatram da je to potrebno kako bi mi, potomci ovih heroja, mogli da shvatimo cenu njihove žrtve – iznosi BOGDANOVIĆ.
Koncepcija ovogodišnje svečane Akademije, nije se u potpunosti dopala ni Branimiru Stošiću Kacetu, čoveku koji se godinama bavi interpretiranjem starih vranjskih pesama. Naglašavajući da su izvođači svoj deo posla odradili vrhunski, stavlja zamerke isključivo na sadržinu programa.
– Ne smatram da je trebalo da mi, lokalni pevači i muzičari, nastupimo umesto njih ali kao Vranjanac i Srbin, mislim da hitovima grupe „ABA“ i nekim kabaretskim numerama ovde nije bilo mesta. Program je trebalo da bude koncipiran na srpskoj i vranjskoj narodnoj muzici jer se radi o oslobođenju grada od Turaka, a ne da se peva na engleskom jeziku. Mislim da u ovakvom programu nema skoro ničega od naše tradicije – smatra Branimir STOŠIĆ.
Sasvim drugačije razmišlja muzičar Strahinja Stošić. On smatra da svet u kome mladi danas žive mora biti drugačiji od onoga u kome smo svi zajedno živeli nekada.
– Akademija mi se veoma svidela, jer je bilo krajnje vreme da se „odlepimo“ od šalvara i fesova i da se okrenemo nekim modernijim stvarima. Bolje da slušamo vrhunske muzičare i pevače neko da pravimo igrokaze Kolubarske ili ne znam ni ja koje bitke! Zar je trebalo da mašemo zastavamo i duvamo u trube kao kad je Srbiju posetio Medvedev? Ovo je iskočilo iz klišea i dobro je što je tako, jer su klišei dosadni. Pošto je promenjen datum obeležavanja Dana grada, super je što je promenjena i koncepcija. Koliko se sećam patriote se nisu bunile kada je „Makedonsko veče“ u Vranju pravljeno na dan kada je u Marseju ubijen kralj Aleksandar, a sada im smeta engleski jezik – jasan je Strahinja STOŠIĆ.
U magnovenju očekivanja da i nas samelje globalizacija, SRS, na kraju svog saopštenja ponovo govori u ime Vranjanaca, zaboravljajući da su oni na izborima već pokazali koliko im se radikali dopadaju. SRS poručuje: „Nestručnost i bahatost vladajuće lokalne samouprave nailazi na osudu velikog broja građana, stoga mi, a uvažavajući zahteve građana, tražimo da se odgovorni za ovu bruku i poniženje smene.“ Normalno je to: dok jednome ne smrkne, drugome ne svane. To je jedna od onih neprolaznih istina starozavetnog prizvuka. Malo li je?
Miletićka, naravno, nije mogla da pređe ni preko ovoga:
– U prvom delu Akademije, oko sat vremena, tekst koji je čitala voditeljka, scenski tekst koji je izgovorio glumac, govor gradonačelnika i dodelu priznanja, pratila je nacionalna muzika. U drugom delu bila je zastupljena internacionalna, da bi na kraju ponovo bila srpska muzika. To je bio spoj modernog i tradicionalnog, jer živimo u 21. veku a ne u kasabi. Strašno je što se opet delimo na patriote i one koji to nisu. A pitam se, gde su bile te patriote kada su sutradan polagani venci ispred spomenika Čika Miti? Dan grada nije samo moj i praznik nekolicine ljudi koji su bili angažovani, niti je to dan ove ili one političke partije. Dan grada je dan svih nas i prema njemu treba da se odnosimo s dužnim poštovanjem. Sujeta i sticanje jeftinih političkih poena me ne interesuju – zaključila je Vesna Miletić.
Negde 1994. godine, u odbranu Miloševićeve države pod nepravdenim sankcijama ustala je ovdašnja folk heroina Viki Miljković čiji je haiku stih „Koka-Kola, Marlboro, Suzuki – diskoteke, gitare, buzuki – to je život, to nije reklama – nikom nije lepše nego nama“ postala ona vrsta opštenarodne himne kojom smo se branili od čitavog sveta. Izgleda da je došlo vreme kada treba se branimo, isključivo, sami od sebe.
DOBITNICI PRIZNANjA
Specijalno javno priznanje „31. januar“ dobio je profesor dr Momčilo Zlatanović, a javna priznanja general Milosav Simović, komandant 4. brigade Kopnene vojske, hraniteljska porodica Lazić iz Donjeg Neradovca, Gradimir Cenić, hirurg u penziji, te firme „Mikromodeli“, „Alfa plam“ i „Novi dom“.
UGOVOR GRADA I KNjIŽEVNE ZAJEDNICE
GRADONAČELNIK, POTPISNIK UGOVORA
STOJČIĆ: Ne sećam se, davno je bilo
Nakon što u nekoliko navrata nismo uspeli da stupimo u kontakt sa gradonačelnikom Miroljubom Stojčićem kako bi nam odgovorio na pitanja u vezi sa ugovorom koji je 2004. potpisao sa Književnom zajednicom „Borisav Stanković“, prema kome ovo udruženje građana nema jasno definisane obaveze, posebno ne o načinu trošenja budžetskih para, iskoristili smo Otvoreni dan za medije vranjskih socijalista, koji je održan u utorak 9. februara, da te odgovore i dobijemo. Evo kako je gradonačelnik, na naša sasvim konkretna pitanja, odgovarao.
Vranjske: Na osnovu koje odluke ste 2004. godine potpisali ugovor sa Književnom zajednicom „Borisav Stanković“. Da li je u pitanju skupštinska odluka?
Stojčić: Ne sećam se na osnovu koje odluke je to potpisano, davno je bilo.
Zašto u ugovoru nema preciznih obaveza KZ prema opštini, odnosno gradu kao finansijeru?
Ne znam šta tačno stoji u ugovoru, niti da li ima te stavke.
Kako se ne sećate šta ste potpisali, a „Vranjske“ godinu i po dana pišu o problemima sa KZ?
– Kada se budem informisao, obavestiću vas.
Da li KZ podnosi finansijske izveštaje o svom poslovanju, i kome?
– Oni su registrovani kod Udruženja književnika Srbije, a mi im redovno uplaćujemo sredstva za plate zaposlenih, materijalne troškove i programske aktivnosti. KZ redovno podnosi finansijske izveštaje nadležnim službama.
Zbog čega su onda ti finansijski izveštaji tajna za javnost, kada se KZ finansira od novca poreskih obveznika?
– Dobićete uskoro na uvid te izveštaje. KZ cele godine priprema manifestaciju „Borina nedelja“, a ne kao što mislite nekoliko dana pre njenog početka.
Kao što se iz priloženog vidi, gradonačelnik nije, u suštini, dao odgovor ni na jedno postavljeno pitanje, a na potpitanja odgovarao je koristeći se klasičnom zamenom teza, pa nam je, tako, naširoko objašnjavao čemu služi manifestacija „Borina nedelja“, na koji način ona promoviše Vranje i osobenosti našega grada, kako KZ cele godine sprema ovu manifestaciju i bavi se objavljivanjem mnogobrojnih značajnih knjiga, kako Vranjanci za tih sedam dana trajanja manifestacije imaju priliku da vide mnoge poznate književnike itd. Ukratko, Miroljub Stojčić je pričao o svemu, sem o onome što smo ga pitali, a što ovdašnju javnost itekako zanima. Pitanja o finansijama, kao najzanimljivijem aspektu ove priče, gradonačelnik je, jednostavno, prećutao.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.