Tragom vlasti i novca

Eko Taxi Vranje

Tragom vlasti i novca

I svi su pošteni i moralni, i niko nije izneverio svoje izvorne političke principe, i svi iskaju da svoj politički gabarit nesebično stave u službu nacionalnih i državnih interesa, bez obzira na stranačku pripadnost, samo pod uslovom da je stranka na vlasti



„Srpska napredna stranka (SNS) Vranje, daje saopštenje da je 30. decembra 2009. godine Slađan Cvetković-Krempi, dugogodišnji i ugledni član GO DS u Vranju i predsednik UO JP „Vodovod“, napustio DS i na naše veliko zadovoljstvo prešao u redove SNS-a“.
Ovo je najnoviji prilog za kadrovsku biografiju ovdašnjih stranaka, u kojima prelasci iz jedne u drugu više ne predstavljaju presedan, već ustaljenu praksu, kojoj se niko više i ne čudi, naprotiv, „preletači“ su poželjni i cenjeni, i već samim svojim činom prelaska iz suparničkog tabora dobijaju visoka mesta u nomenklaturi; kao parabola o „bludnom sinu“ iz Biblije.

HOLIVUDSKE GLUMICE

Dugačak je spisak političkih ličnosti koje su tokom obnove višestranačja u Srbiji „promenile dres“, uz transfere kojima bi pozavideo i Ronaldinjo. Shodno tome, i u Vranju; na prste možete izbrojati političare i javne funkcionere koji su ostali u svojim „rodnim“ strankama, bez obzira bile one na vlasti ili u opoziciji. Pa valjda je programski profil stranke najbitniji za učlanjivanje u nju, ali to ovde ne važi. Izoštrenim njuhom i instinktom, domicilni političari, kao pastiri, i njihovo glasačko telo, kao pastva, idu tragom vlasti i novca, pravo u neverland, iščlanjivanje je sada isti ćar kao učlanjivanje, i od jednog i od drugog se vajdiš. A dete ćara i vajde zna se šta je – šteta. No, kako za koga.
I svi su pošteni i moralni, i niko nije izneverio svoje izvorne političke principe, i svi iskaju da svoj politički gabarit nesebično stave u službu nacionalnih i državnih interesa, bez obzira na stranačku pripadnost, samo pod uslovom da je stranka na vlasti. Svima onima, po pravilu, koji su promenili stranku (ili više njih), kriva je bivša stranka, jer je izneverila izvorne programske principe, ili pak beogradski funkcioneri stranke, „centrala“, koja ih je skrajnula; drugim rečima, nisu pri udadbi dobili ono čemu su se nadali, pa svoje potencijale oberučke stavljaju na raspolaganje novom mladoženji, kao pribogu one holivudske glumice – izabe jednog muža, pa mu prilikom razvoda iscede sve što mogu, a već imaju drugu žrtvu u kandžama, i treću u pripremi; situacija se budno prati.
U Vranju, kako kažu, u promeni stranačkih boja je za „Ginisovu knjigu rekorda“ advokat Dragan NIKOLIĆ; on je, po pristupnicama, bio član pet stranaka. Čuj, član; funkcioner! Nikolić je bio jedan od osnivača NRS Veljka Guberine, pa je posle njene propasti prešao u SPO, pa u SRS, čiji je i narodni poslanik bio, onda je odabrao Novu Srbiju, pa je trenutno u SNS.
-Moj stav je uvek bio – kaže Nikolić – nacionalno i demokratsko. Iz koje god stranke da sam izašao, nije bilo afera, niti su se neki repovi za mnom vukli. To je sve bio sticaj raznih okolnosti, što na lokalu, što u vrhu stranaka.
Ako promeniš stranku, šta glasači mogu da očekuju, pitanje je sad. Nikolić nema problem sa time:
-Ja uglavnom nisam imao problema sa poverenjem glasača, jer je veliki broj ljudi išao za mnom i prilazio stranci u kojoj sam, što znači da mi veruju. Uostalom, u tri od pet stranaka bio sam predsednik okružnih odbora, što je veliko priznanje za moje organizacione sposobnosti. Takođe, sve moje političke opcije su programski veoma bliske, pre svega što se tiče stava prema nacionalnom i državnom pitanju.
Dakle, dolazi se na klizav teren programskih, ideoloških pitanja. U toj sferi vlada pravi haos, nema nikakve razlike između klasične politikološke podele na levicu, desnicu, centar, na monarhiste i republikance; svi smo naši!
Velike turbulencije izazvao je prelazak dr Čedomira STANIMIROVIĆA iz DS u SRS, dve možda najsuprotstavljenije političke opcije u Srbiji.
-Glavni razlog je – kaže Stanimirović – bio ideološki. Vrh DS je napustio politiku Zorana Djinđića posle njegove smrti, i njegovo okruženje je eliminisano, došli su kadrovi iz drugog i trećeg poziva. Ja sam u SRS prešao pre izbora 2008, a neposredni povod bila je izjava Borisa Tadića, kada je na sednici Glavnog odbora DS u Novom Sadu, na pitanje – šta da radimo sa velikim brojem kadrova iz SPS i JUL koji hoće da se učlane kod nas, odgovorio – primajte ih sve! U svakom slučaju, nije mi bilo lako da se programski priviknem na drugu političku opciju, mada u suštini nema bitnih razlika, jer se radi o odbrani nacionalnih interesa i poboljšanju socijalnog stanja.

RAZMERE PANDEMIJE

Goran PETROVIĆ, direktor JP „Novi dom“ sa ulaskom u DS je „potrećio“; mada on to ne ističe, iz SPS tvrde da je svojevremeno bio njihov član. Zatim je prešao u G 17, a odatle u DS.
-Svako ima pravo da bira – kaže Petrović – gde mu više odgovara, programski. Ja nisam išao za vlašću, jer sam u DS prešao 2006. kad je bila u opoziciji, a G 17 na vlasti. I kod njih sam imao funkcije, ali bili su statični, nisu želeli da preuzmu odgovornost, i ja sam dao ostavku na sve funkcije i istupio iz stranke. Sada sam direktor „Novog doma“, član IO GO DS, predsednik Školskog odbora, predsednik Zavoda za poljoprivredu, predsednik moje MZ. Sa bivšim partijskim kolegama imam korektne odnose, na čisto profesionalnom nivou.
Politički je pomalo lutao i Zoran ANTIĆ, eksponent vranjskih socijalista. Njegova matična stranka 1994. i 1995. bila je DS, kada je bio „mladi student“. Posle prelazi u SPS, čija je danas jedna od perjanica.
-Od 3. aprila 1996. do danas, ja sam član SPS. To što mi spočitavaju za Baneta Ivkovića, to su uobičajene frakcijske borbe u svakoj partiji, ali partiju nisam napustio, niti nameravam. Ja sam jedan od retkih koji je išao u suprotnom pravcu – dok su se iz SPS učlanjivali u DS, ja sam se iz DS učlanio u SPS. E, sada sam svoj na svome, jer sam ovu priču, koaliciju DS-SPS zagovarao još od 1994.
Ovo su najkarakterističniji slučajevi, mada pojava prelazaka iz stranke u stranku poprima razmere pandemije (vidi okvir). Načini za obezbeđivanje političke, a samim tim i finansijske moći, osim galopa za članskom kartom opcije na vlasti, su različiti: recimo, porodični posao – postoje porodice, čak i šire familije, koje pažljivo prate situaciju, i učlanjuju se u sve moguće dobitne opcije. Tako, pater familias je, recimo, u SPS, jedan sin u DS, drugi, za rezervu, u NS. Kćerka je u G 17, zet, zlu ne trebalo, u LDP; možda se Čeda povampiri. Sestrić je u SRS, bratanac u SNS, deda u PUPS, baba u Kolu srpskih sestara. Unuk je u Srpskom nacionalnom stroju, unuka u Žene u crnom. Pa ko nadvije, porodica participira bar sa jednim članom, i onda je on most preko koga se ostvaruju porodični interesi. Ako neko slučajno pita, pa čekaj, a onaj tvoj nije li tamo i tamo, sledi uobičajeni odgovor – ma, prevari ga drugar, odma se pokajao što se tamo učlani, pri nas ovako pravoverni; a govorili smo mu, nego, nema kome.
Drugi tip političkih pervertita je individualac; taj kad otvori buđelar (a retko ga otvara), pored trupaca evra u barem tri odeljka, raspe mu se „pantljičara“ dvadesetak članskih karata svake stranke. I sa svima je dobar, svuda je neki funkcioner.
Nijedna pametna politika ne ispušta onoga ne koji zna, nego koji ume. A narod? Narod će u pobedničku stranku. Biće nastran.


TABELA
DEJAN IVANOVIĆ, član GV za sport i omladinu SPO, mladi socijalisti, DS
NEBOJŠA LjUBIĆ, načelnik GU Vranje SPS, DS
SRDjAN VASILjEVIĆ, pomoćnik gradonačelnika SPS, DS
DRAGAN STOJKOVIĆ, direktor Direkcije za izgradnju i razvoj Vranja SPS, DS
GORAN SMILjKOVIĆ, član UO TOV i UO Istorijskog arhiva, sportski direktor KK „Jug“ SPS, DS
DEJAN DUŠANOVIĆ, direktor OŠ u Vrtogošu SPS, DS
dr LAZAR STANKOVIĆ, pedijatar SPS, G 17
SLOBODAN NEŠIĆ, predsednik advokatske zajednice Vranje SPO, NS
MIROSLAV NEŠIĆ, šef odborničke grupe DS u SO Vranje SPO, DS
SLAVKO NIKOLIĆ, bivši načelnik Pčinjskog okruga DSS, DS
OLIVERA DjORDjEVIĆ, bivši direktor RTV SPS, SNS
MIODRAG JANjIĆ, bivši direktor Arhiva DS, DSS, SNS
NEBOJŠA ZUPANČIĆ, bivši predsednik FK „Dinamo“ DSS, SNS
DRAGAN STOJANOV, zamenik predsednika GIK SPO, DSS
RADOSLAV MOJSILOVIĆ, narodni poslanik NS SPO, NS


ZORAN STOJILjKOVIĆ, PROFESOR FPN
LOGIKA POLITIČKOG PLENA

Radi se o vrlo složenom fenomenu, tipičnom za tranziciona društva, bez stabilnih institucija i partijskog sistema. Zbog toga su prelasci iz stranke u stranku česti, iz nekoliko razloga:
-autoritarna struktura stranaka, koja ne dozvoljava drugačije mišljenje, stvaranje frakcija unutar nje;
-politički i socijalni život je tektonski nestabilan, tako da u opštem kontekstu stranka mora da problematizuje opšta načela;
-taktičko-politička igra unutar stranaka, naročito onih koje imaju značajan koalicioni potencijal, pa mogu i sa ovima i sa onima da formiraju vladu;
-lični, lukrativni motivi da se politička pozicija što bolje kapitalizuje, po pravilu prelaskom iz opozicionih u vladajuće stranke.
-I to je za osudu – nastavlja Stojiljković – kada je čovek sa političkim bekgraundom na „političkom tržištu“ i pokušava to da unovči, okrećući se kao vetrokaz prema onima koji više nude. Novim Zakonom o strankama, neće više biti moguće da se uveče uspavam kao član jedne stranke, a probudim kao član druge.
-Partokratija – kaže Stojiljković – je osnovni razlog za ovakvu vrstu partijsko-političkih transfera. Državu su okupirale partije, i to ne mora da bude jedna, kao donedavno, nego je to kartel stranaka, koji je preuzeo državu. Partokratija je, dakle, sistem u kome je logika partijskih kuhinja, logika političkog plena, daleko dominantnija od vladavine institucija.


GLAS NARODA
ZAŠTO POLITIČARI MENjAJU STRANKE ?

Milan Ordić (23), student:
– Zato što se previše nadaju.
Emilija Stanković (18), učenica:
– Teže ka boljem.
Srboljub Stanković (57), radnik:
– Pa zbog novca.
Nemanja Simonović (23), student:
– Političari menjaju stranke kako bi ostvarili lični benefit.
Marko Stamenković (24), student:
– Zbog ličnog interesa.



  • Ostavi komentar