Prepoznali smo hrabrost „Vranjskih“

Eko Taxi Vranje

Prepoznali smo hrabrost „Vranjskih“

Mi smo prepoznali vašu hrabrost dodelivši vašem glavnom i odgovornom uredniku nagradu „ličnost godine“ jer kada neki urednik ili novinar ima hrabrosti da se bori, on to ne čini za svoj medij nego za dobrobit svih građana



– Borba za slobodu medija je, zapravo, borba bez kraja jer ne postoji trenutak kad možete reći da je ta sloboda potpuna. Moć države u odnosu na medije je velika, a jedini način borbe protiv zloupotreba koje čine predstavnici države je da se te zloupotrebe obelodane, po čemu su „Vranjske“ poznate. Mi smo prepoznali vašu hrabrost dodelivši vašem glavnom i odgovornom uredniku nagradu „ličnost godine“ jer kada neki urednik ili novinar ima hrabrosti da se bori, on to ne čini za svoj medij nego za dobrobit svih građana – kaže u razgovoru za naše novine Tomas Mor (Thomas Moore), zamenik šefa Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, komentarišući pritiske na „Vranjske“ koje poslednjih dana dolaze iz izvesnih centara moći.
VRANjSKE: Misija OEBS-a aktivno je uključena u dešavanja na jugu Srbije, sa akcentom na dešavanja u postkonfliktnom regionu Preševa i Bujanovca. Bujanovac još uvek nema multietničku vlast, iako je stav predstavnika svih nacionalnih grupa i međunarodne zajednice da je ona bitan preduslov za smirivanje tenzija. Zbog čega još nema dogovora o zajedničkoj vlasti Srba i Albanaca?
MOR:
Naš stav je da svaka multietnička sredina mora da ima istu takvu vlast.
Pod pokroviteljstvom vaše organizacije sklopljen je sporazum o rekonstrukciji Koordinacionog tela marta prošle godine, gde je dogovorena brža integracija Albanaca u državne institucije i istovremeno ulazak Srba u lokalnu vlast. Oba procesa kao da teku sporije nego što se očekivalo?
– Oba procesa su podjednako važna, važno je ispuniti oba cilja. Važno je da državne institucije imaju reprezente većine na lokalnom nivou, kao što je veoma važan povratak Srba u lokalnu vlast, i to što pre. Ova pitanja ne bih povezivao, ali neko to ipak radi.

DVA PROCESA

Ko to radi i zašto ne treba povezivati ova pitanja?
– Svaka od ovih stvari važna je za sebe. U interesu države je da ima Albance u svojim institucijama, a lokalne vlasti da ima predstavnike manjinske zajednice. Ali, politički lideri to povezuju.
Da li mislite na albanske političare koji u svojim istupima između redova kažu da je uslov za ulazak Srba u lokalnu vlast njihova integracija?
– Ne bi me čudilo da albanski političari to govore jer od 2003, kada je okončan projekat multietničke policije, malo je urađeno u procesu integracije Albanaca.
Srpski političari kažu da u Bujanovcu nema stranih investicija jer nema zajedničke vlasti koja je, po njima, preduslov stabilnosti bez koje, konačno, ovde niko neće da ulaže novac. Šta mislite o toj teoriji?
– Nisam ekspert za ta pitanja, ali pretpostavljam da ima i drugih kriterijuma za stabilnost, a možda se radi o investitorima koji imaju veze sa srpskom zajednicom. Lično sam zadovoljan jer sam uočio da je Šaip Kamberi, predsednik Bujanovca, jedan razuman čovek i političar koji se trudi da Srbe uključi u vlast. Takođe, i političari koji predstavljaju Srbe pokazali su se kao razumni ljudi. Svaki potencijalni investitor to treba da zna.
Ako je tako, zašto onda nema multietničke vlasti, i pored toga što je svima stalo do nje? Koje razloge vama navode lokalni lideri?
– Političari obično kažu: „nije momenat“. Ovde bih dodao da se mi fokusiramo i na Rome, koji ovde čine brojnu zajednicu, a mi o svima na jugu Srbije vodimo računa.

DRŽAVNA EKONOMIJA

Vaša organizacija posredovala je u rekonstrukciji Koordinacionog tela (KT). Da li je, po vama, ta državna institucija ispunila svoju glavnu ulogu spone između centralne vlasti i lokalne zajednice?
– Ministar Milan Marković, predsednik KT, uložio je mnogo truda da KT radi efikasno. Ali, ne treba zaboraviti da je KT politički organ i da su zato neka očekivanja prevelika. Obzirom da je u politici veoma važno biti otvoren i saslušati drugu stranu, onda mislim da KT radi dobro na povezivanju lokalne i centralne vlasti
Ovde ste ste aktivno učestvovali i u stvaranju Nacionalnog saveta Albanaca, koji dugo nisu mogli da se dogovore oko njegovog formiranja, iako će se preko njega rešavati pitanja upotrebe nacionalnih simbola, jezika, a baviće se i problemima medija i obrazovanja, što su neki od najvećih problema Albanaca.
– Ova priča uspešno je privedena kraju jer su se lideri dogovorili da se ujedine i sakupili su dovoljno potpisa za formiranje Saveta. Zakon o savetima nacionalnih manjina je nov zakon i njegova primena zavisće i od ponašanja lokalnih lidera, ali i vlasti u Beogradu. Mogu reći da su vlada i sam predsednik Tadić uložili mnogo u ovaj zakon. Mi se nadamo da će Savet biti efikasno telo koje će iskoristiti resurse da bude partner vladi.
Kako gledate na odlaganje privatizacije opštinskih medija u multietničkim sredinama? Ne čini li vam se da je time narušen princip tržišne konkurencije?
– Mislim da država nema jasnu strategiju kako da uredi medije. Problem je i što je u Srbiji i dalje prisutna državna ekonomija pa mediji teško dolaze do novca od reklama jer je država često kupac marketinških usluga. Meni je sve ovo čudno jer dolazim iz SAD, gde su mediji u privatnom vlasništvu, ali u Evropi, na drugoj strani, imamo državne medije koje su u obavezi da izveštavaju o manjinama, tako da ne mogu ovo da komentarišem.


PROFIL
Tomas Mor (1961. Vašington) službenik je Stejt departmenta Department of State, Ministarstvo spoljnih poslova Sjedinjenih američkih država) koji ga je imenovao za zamenika šefa Misije OEBS-a maja prošle godine. Ima troje deca a supruga mu u se u Ambasadi SAD u Beogradu bavi problemima izbeglica. Kaže da je Beograd lepo mesto za život, ljudi su prijatni i gostoljubivi, a posebno mu se sviđa dobar muzički ukus Beograđana koji slušaju rok muziku, dok je SAD u ekspanziji hip-hop.



  • Ostavi komentar