Pet miliona razloga

Vranjski proizvođač nameštaja će na jesen otvoriti potpuno novu fabriku za proizvodnuju lesonita, a kupovina nove opreme biće finansirana povoljnim kreditom Fonda za razvoj

Za pokretanje proizvodnje u pilani i pogonu lesonita u „Kopaoniku“ iz Kuršumlije „Simpo“ će od Ministarstva ekonomije dobiti obrtna sredstva, dok će se za redovnu isporuku repromaterijala postarati „Srbijašume“. Vranjski proizvođač nameštaja će na jesen otvoriti potpuno novu fabriku za proizvodnuju lesonita, a kupovina nove opreme biće finansirana povoljnim kreditom Fonda za razvoj od pet miliona evra.

KO SE SNAŠAO

To je, ukratko, rezultat sastanaka ministra ekonomije Mlađana Dinkića sa predstavnicima „Simpa“ i JP „Srbijašume“ na kojima je dogovoren akcioni plan oživljavanja proizvodnje u „Kopaoniku“.
Sve u svemu, u operaciju spašavanja propalog kuršumlijskog preduzeća će, prema brojnim procenama, biti investirano najmanje sedam miliona evra državnih para. To su izdejstvovali očajni radnici nekadašnjeg drvno-industrijskog giganta iz Kuršumlije koji su 12 dana držali u blokadi regionalni put Niš – Priština, jer im godinama nisu uplaćivane zarade niti zdravstevno i penziono osiguranje. Populistički rečeno, bili su žrtve loše privatizacije, jer ih je upropastio konzorcijum od 18 zaposlenih, na čelu sa Slavišom Ristićem, koji je januara 2004. kupio preduzeće na tenderu za 270.000 dolara, a onda ga upropastio.
„Kopaonik“ je tavorio negde do kraja 2008. godine, a onda prestao sa radom, pa su radnici proterali iz firme većinskog vlasnika i direktora Ristića. Onda je Agencija za privatizaciju, 11. marta prošle godine, raskinula ugovor o privatizaciju. Predsednik Upravnog odbora i nekadašnji direktor Borivoje Urošević smatra da je na dan privatizacije ukupna vrednost celokupnog kapitala ove fabrike iznosila oko sedam miliona evra, te da u tom trenutku preduzeće nije imalo nikakva dugovanja.
– Sada dugovi iznose preko 10 miliona evra. Najveći poverioci su radnici i država Srbija kojoj ova firma duguje  poreze, doprinose i ostale dažbine, a zatim slede dobavljači – kaže Urošević.
Drugim rečima, kapital preduzeća je pojeden, a za to je optužen pomenuti Urošević. Ovaj čovek, međutim, kaže da mu nije svejedno zbog svega što se dogodilo, ali da nije sve baš tako kako sada ljudi pričaju.
– Bilo je dosta problema, a sigurno sam i ja napravio neke greške. Nasledio sam dug od skoro million evra za struju. Možda je trebalo da zatvorim fabriku čim sam dobio rešenje o zatvaranju 2007. godine, posle pomora ribe. Fabrika je zatvorena uz kontrolu Ministarstva ekologije, ali sam mislio da mogu da popravim stvari i ponovo počeo da radim. Pogrešio sam, nije trebalo da je ponovo otvaram. Ostavio sam fabriku u radnom stanju i da je ona tako uništena i pokradena, ne bi se za nju javila francuska firma i „Simpo“ – kaže Ristić, priznajući da se možda nije najbolje snašao u rukovođenju.
Zato se snašao „Simpo“ i među prvima javio kao spasilac posrnulog preduzeća, uprkos činjenici da ni njemu ne cvetaju ruže. O tome, međutim, radnici iz Kuršumlije ne znaju mnogo ili jednostavno neće da znaju.

POSAO ZA 1.000 LjUDI!

– „Simpo“ je ozbiljna i časna firma i od nje ne očekujemo da se kocka i ukalja svoje ime. Na osnovu dosadašnje procene, došli smo do zaključka da je za pokretanje proizvodnje u dva pogona potrebno uložiti  sedam miliona evra. „Pilana“ ce početi sa radom već polovinom ovog meseca, dok će proces rekonstrukcije pogona za proizvodnju lesonita potrajati barem šest meseci. Planira se da se lesonit proizvodi modernom tehnologijom, za izvoz, kao što to čini „Simpo“ – navodi Urošević.
Prema njegovim rečima, u dva pogona  će, za početak, biti zaposleno oko 400 radnika. što neće biti konačan broj, jer će se javiti potreba za vozačima, radnicima za održavanje vozila i mašina, tako da se očekuje da će u „Kopaoniku“ ukupno biti uposleno oko 1.000 radnika.
„Vranjske“ su od generalnog direktora „Simpa“ Slađana Disića pokušale da saznaju nešto više o tome koji je interes vranjske fabrike da se bavi pokretanjem proizvodnje u „Kopaoniku“, ali odgovor do zaključenja ovog broja nije stigao. Ipak, na osnovu saopštenja Ministarstva ekonomije znamo da postoji bar pet miliona razloga.
Postoje, međutim, mnoga druga pitanja koja traže odgovor, od državnih organa pre svega. Na primer, zašto država uopšte želi da spašava propalo preduzeće, te da na to troši pare poreskih obveznika? Ako ono ima šansu na tržištu, zašto je propalo? Da li u Ministarstvu ekonomije znaju da u „Simpu“ 54,7 miliona evra čeka na otpust duga (dugovi prema državnim poveriocima – krediti, porezi, doprinosi, struja, voda…), a da konsolidovani bilans stanja pokazuje da su dugovi kompanije oko 144 miliona evra? Zašto se novi investitor ne pronađe kroz postupak stečaja i likvidacije? Zašto „Simpu“ neka komercijalna banka ne odobri kredit od pet miliona evra, kad se već tvrdi da je proizvodnja lesonita toliko isplativa? Što država ne da kredit pomenutim Francuzima?
Biće da su to u ovoj državi suva politička pitanja, ne ekonomska.

NADA
Jedan od ogranizatora protesta i blokade puta Straimir Djokić još je veći optimista kada je „Simpo“ u pitanju.
– To je ozbiljan partner, a ljudi koji su na čelu ovog preduzeća su odgovorni i ozbiljni.  „Simpo“ je uspešna firma koja zapošljava veliki broj ljudi. Radnici ovog preduzeća redovno primaju plate, pa očekujemo da se isti model primeni i prema radnicima „Kopaonika“. Verujemo da će nam izaći u susret i izvuci nas iz bede i siromaštva – kaže Djokić.