Igraj za Tomića

Dakle, ideja o tome da Dragomir Tomić kupi „Simpo“ nije nikakva jeres, niti plod nečije zlurade mašte, već nešto o čemu raspravljaju visoki predstavnici državnih organa

„Za kompaniju „Simpo“ je najbolje da bude privatizovana od strane Dragomira Tomića i menadžmenta preduzeća“.
Ovo je krajem oktobra prošle godine izgovorio načelnik Pčinjskog okruga Budimir Mihajlović, inače bivši generalni „Simpa“, u razgovoru sa potpredsednikom Vlade Srbije Jovanom Krkobabićem.
Nešto ste hteli da kažete?

DVE VARIJANTE

Dakle, ideja o tome da Dragomir Tomić kupi „Simpo“ nije nikakva jeres, niti plod nečije zlurade mašte, već nešto o čemu raspravljaju visoki predstavnici državnih organa. Načelnik okruga je tada izjavio da strahuje od bilo koje druge privatizacije, tvrdeći da menadžment „Simpa“, koji dugo upravlja preduzećem, najbolje poznaje problematiku tog važnog privrednog stuba Vranja, ali i Srbije.
Ima, međutim, još: prema izveštaju OK radija, u razgovoru dvojice zvaničnika istaknute su i namera lokalnih, ali i državnih struktura vlasti da „Simpo“ i nakon privatizacije nastavi svoju uspešnu proizvodnju i sačuva sva radna mesta. Krkobabić obećao bezrezervnu podršku i kazao da gradsko rukovodstvo ne sme da dozvoli da se u Vranju dogodi još jedan „Jumko“.
Razloga zbog kojih „Simpo“ može da postane novi „Jumko“ima više, ali to je neka druga priča. Mihajlovićeva opservacija može lako da bude probni balon za ispitivanje javnog mnjenja, pa je pitanje da li je formalno-pravno moguće da Dragomir Tomić postane većinski vlasnik „Simpa“? U ovom trenutku teško, mada uopšte nije nemoguće.
Naime, država je okvirno već odredila neke uslove tenderske prodaje paketa akcija iz Akcijksog fonda od 43 odsto, a među najvažnijim su oni prema kojim potencijalni kupac mora da se bavi proizvodnjom nameštaja najmanje pet godina, te da ima ostvaren promet od 100 miliona evra u 2008. godini. Drugim rečima, Tomić može da postane većinski vlasnik vranjske fabrike ako je (su)vlasnik neke firme koja koja bi zadovoljila okvirno zadate kriterijume i na tenderu kupila paket akcija „Simpa“. Ako je tako, onda za Tomića nema formalno-pravnih problema.
Postoji i druga varijanta. Elem, u ovoj državi zakoni imaju osobine kaučuka, pa se lako rastežu i podešavaju prema potrebama pojedinaca, pogotovu onih bogaih. Ili, što bi rekao Baja Pašić, važe samo za protivnike.
Da je zaista tako, potvrđuje i primer slobodnog tumačenja zakonskih odredaba o rokovima privatizacije. Namera vlasti iz 2001, kada je donet važeći Zakon, bila je da se proces privatizacija, izuzimajući javna preduzeća, oroči na šest godina, ali od toga evidentno nije bilo ništa.
„Simpo“ je započeo privatizaciju po tom, starom modelu, a ostatak neprivatizovanog, društvenog kapitala prenet je Akcijskom fondu, što je „Vranjskim“ letos i potvrđeno iz te institucije. Pomenute akcije Akcijski fond bio dužan da proda najkasnije do 31. decembra 2008. godine, ali nije. „Vranjske“ su jula prošle godine pitale da li je moguće novo odlaganje prodaje paketa „Simpovih“ akcija za 2010. godinu i od čega to zavisi, a odgovor koji je tada pristigao iz Akcijskog fonda glasi ovako:
– Nije moguće odlaganje prodaje državnog paketa akcija u ovom akcionarskom društvu jer su zakonom o privatizaciji propisani rokovi.
Sada, međutim, nadležne institucije, (i Agencija za privatizaciju i Akcijski fond) kažu da se rokovi ne odnosi na paket akcija „Simpa“ koji je prenet Akcijskom fonu, jer je to državni kapital!?
– Zakon o privatizaciji (član 14) propisuje da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za ucešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine. Navedeni rok se ne odnosi na prodaju državnog kapitala. Predmet prodaje u slučaju „Simpa“ predstavljaju akcije u vlasništvu Republike Srbije i manjinski društveni kapital, na koji se ne primenjuje odredba iz člana 14 Zakona o privatizaciji – stoji u odgovoru Agencije za privatizaciju koje su „Vranjske“ dobile ovih dana.
I šta sad sve to znači? Ništa drugo do li da država slobodno odlučuje kada će raspisati tender za prodaju manjinskog paketa akcija „Simpa“. Iz Agencije za privatizaciju kažu da je objava javnog poziva za učešće na tenderu planirana za prvi kvartal ove godine, ali sudeći prema svemu što se do sada dešavalo, to obećanje ne mora ništa da znači, pogotovu ako se ima u vidu ekonomska kriza u svetu i oprez stranih investitora.

KLjUČ USPEHA

Da li će država može da promeni uslove tendera, e da bi se kao kupci mogli javljati i igrači slabiji od IKEA, odnosno (novoosnovana) firma čiji je vlasnik Tomić, na primer? Naravno da može, a s tim u vezi zaprepašćuje saznanje da ni posle više godina nisu precizno defnisani tenderski kriterijumi za prodaju kapitala „Simpa“.
– Uslovi za učešće na tenderu se između ostalog formiraju u skladu sa poslovnim rezultatima društva čije se akcije nude na prodaju, u ovom slučaju prema rezultatima koje je ostvario „Simpo“. Uslovi koji se postavljaju zainteresovanim učesnicima na tenderu definišu se tako da obezbede učešće ponuđača koji mogu da osiguraju kontinuitet proizvodnje, servisiranje obaveza i sprovođenje investicionog i socijalnog programa. Uslovi za učešće na tenderu za prodaju akcija „Simpa“ još uvek nisu konačno definisani, pa se tako u ovom trenutku ne može govoriti o njihovoj izmeni – stoji u odgovoru koji je stigao iz Agencije za privatizaciju.
Drugim rečima, uslovi su nedefinisani, što znači da se mogu naslikati prema mogućnostima kupca. Uostalom, zar ovo što do sada znamo o uslovima tendera ne liči na IKEA? Znate li još neku firmu koja ima 100 miliona dolara prihoda od nameštaja u 2008. osim njih?
Pitanje je, međutim, šta će se dogoditi ako se ozbiljan igrač ne pojavi? Ovde se vraćamo na početak ove priče i izjavu načelnika okruga. Najbolje je da „Simpo“ pazari Tomić, jer on najbolje zna šta i kako da uradi sa tom fabrikom.
S tenderom će se oni, naravno, već nekako snaći. Ključ Tomićevog uspeha oduvek je ležao u njegovoj veštini da se ubaci u vladajuće krugove ili da im se približi dovoljno blizu. Setimo se samo izjave predsednika Borisa Tadića od pre nekoliko godina, kada je rekao da ne može da zamisli jug Srbije bez „Simpa“.
– „Simpo“ je kičma našeg državnog postojanja u čitavoj južnoj Srbiji i mora da postoji i dalje. Zato ne sme da bude opterećen dugovima iz prošlosti – rekao je Tadić.
A, da Tomić ima para, ima.
Krajem 2001. Vladina Komisija je saopštila da je švajcarsko ministarstvo pravosuđa pronašlo šest bankarskih računa istaknutih političara bivšeg režima. Prema ovim nalazima, Dragomir Tomić imao je tri: prvi na iznos od 4,3 miliona, drugi na 650.000 i treći na 1,1 milion švajcarskih franaka. Nije, međutim, podignuta optužnica ni za kakvo krivično delo, pa su švajcarske vlasti skinule blokadu sa tog novca.

SLADjAN DISIĆ, GENERALNI DIREKTOR „SIMPA“
ZA DOLAR VIŠE

Da li se zna kada će biti raspisan tender za prodaju državnog paketa akcija u „Simpu“?
– Za sada ne raspolažemo pouzdanim informacijama o tome kada će biti raspisan tender.
Da li ima zainteresovanih kupaca?
– Prema našim saznanima, ne postoji veliki broj zainterersovanih za kupovinu državnog paketa akcija u „Simpu“. U toku su razgovori o tome sa IKEOM, poznatim svetskim trgovinskim lancem za prodaju nameštaja i opreme za domaćinstvo.
Predsednik Kompanije, gospodin Dragomir Tomić godinama unazad govori da su radnici i zapošljavanje njegova najveća briga, te da „Simpo“ ima perspektivu. Prema vašem mišljenju, ali i mišljenju vaših saradnika, ukoliko se zbog krize ne pojave strateški partneri, da li bi za „Simpo“ bilo najbolje rešenje da država pruži priliku gospodinu Tomiću da postane većinski vlasnik Kompanije, između ostalog i tako što će promeniti uslove na tenderu i ponuditi svoj paket akcija za jedan dolar?
– Gospodin Dragan Tomić se uvek zalagao za očuvanje i razvoj „Simpa“ i za stalno zapošljavanje novih radnika kao bitnog preduslova razvoja Vranja i čitavog juga Srbije. A kada je reč o vašim pretpostavkama, o mogućnostima da država pruži priliku gospodinu Tomiću da postane većinski vlasnik „Simpa“ za jedan dolar, on do sada o tome nikada nije govorio, već je uvek isticao da će se boriti protiv privatizacije koja može da dovede do prestanka proizvodnje i otpuštanja radnika. Za odgovor na pitanje o ovakvoj mogućnosti privatizacije ipak se morate obratiti državnim organima koji su nadležni za sprovođenje postupka privatizacije.

LOKALNI POLITIČARI
AKO SIMPO STANE
Mišljenje o tome da li bi bilo dobro da Dragomir Tomić uz pomoć države postane većinski vlasnik „Simpa“, makar i za jedan dolar, zatražili smo i od pojedinih lokalnih političara. Evo šta oni kažu o toj ideji.
Goran Stefanović, narodni poslanik (DS):
– Ne znam da li bi to bilo dobro za državu, a što se tiče „Simpa“, evidentno je da Tomić u teškim uslovima uspeva da održi kontinuitet proizvodnje i isplate zarada. U krajnjoj liniji, zašto da ne postane većinski vlasnik ako obezbedi opstanak firme u teškim tržišnim uslovima kakvi su danas,
Dejan Stanojević, predsednik GO DSS:
– „Simpo“ bi trebalo da kupi neko ko zna da radi taj posao, a ne neki konobar koji će da upropasti firmu. Nemam ništa protiv da Tomić kupi „Simpo“, ali po realnoj ceni. Ako ima para, neka kupi i uloži u proizvodnju, jer ako stane „Simpo“, staće i Vranje.
Dragan Nikolić, poverenik SNS za Pčinjski okrug:
– Ako govorimo o tome šta bi bilo kad bi bilo, mislim da Tomić najbolje poznaje situaciju u „Simpu“, a kada bi postao i većinski vlasnik, onda bi više vodio računa jer bi to bila njegova svojina. Na tenderu ne bi trebalo da se „crta“ lice kupca, ali svaki kapital je dobrodošao, bitno je da se uloži u razvoj preduzeća i otvaranje novih radnih mesta. Neka „Simpo“ kupi onaj ko ima novac, samo da od toga korist imaju i država i grad.
Predrag Stojković, predsednik GO SRS:
– Nije li Tomić već sada većinski vlasnik „Simpa“? Nemam stav o tome da li bi on trebalo da kupi „Simpo“, ali u ovoj državi je sve moguće.
Radoslav Mojsilović, narodni poslanik (NS):
– Neka kupi ako ima pare, ako može da obezbedi opstanak firme, što je do sada činio. Uz dobar socijalni program i ulaganje u proizvodnju, nemam ništa protiv da Tomić kupi državni paket akcija za jedan dolar.
Nela Cvetković, član Gradskog veća (G 17):
– Bilo bi dobro da Tomić kupi „Simpo“, zašto da ne, pod uslovom da uloži novac. Tomić je sposoban čovek i može da održi firmu i sačuva sadašnji broj zaposlenih. Uostalom, on verovatno može i da pronađe nekog ko će da finansira kupovinu državnog paketa akcija i ulaganja u proizvodnju.

VOX POPULI
Hoće li Dragomir Tomić dozvoliti da se Simpo privatizuje?
Stefan Stojanović (18), učenik:
– Možda,za velike pare.
Sreten Andjelković(53), nezaposlen:
– Zar Simpo nije već privatizovan?
Radivoje Antić(68), penzioner:
– To je njegova stvar,ne zanima me.
Zlatko Novković(60), radnik:
– Pa ako mora,hoće.
Borivoje Stamenković(67), penzioner:
– Ne bi trebalo. To je jedina firma koja jos uvek stoji na nogama.